Vinaverovi dani započeli su sinoć u Šabačkom pozorištu predstavom „Tvoja ruka u mojoj“ po motivima Antona Pavloviča Čehova. Danas počinje dvodnevni naučni skup „Stanislav Vinaver i ruska kultura“, kome predsedavaju prof. dr Ivana Živančević Sekeriš i dr Žarko Svirčev.
Organizator je prof. dr Gojko Tešić. U okviru ove manifestacije u Narodnom muzeju u Šapcu je izložba Petra Lubarde.
Tek odnedavno Šabac je učinio korake da ovaj velikan dobije pažnju kakvu zaslužuje. Za to velike zasluge ima i književni kritičar Gojko Tešić, koji je priredio sabrana dela Stanislava Vinavera. Prošle godine održani su i prvi Vinaverovi dani evropske kulture u Šapcu. Osnovana je i fondacija sa njegovim imenom posvećena najvišim humanim vrednostima. I uopšte, kritičari govore da je Vinaver najevropskiji od svih srpskih književnika. Ove godine centralna tema Vinaverovih dana je odnos prema ruskoj kulturi. Simbolično, za kraj ove manifestacije u obnovljenoj Sinagogi održaće se veče umetničke muzike.
Dugo vremena je jedan od najznačajnijih književnih i intelektualnih poslenika sa ovih prostora bio skrajnut, čak i u svom rodnom mestu Šapcu. A on je uvek imao osećaj pripadnosti za ovaj grad, po nekoj posebnosti, kulturnoj i duhovnoj, naravno zahvaljujući jednoj bogatoj tradiciji, i po mnogim prvinama u kulturi, umetnosti, značaju i u istoriji. Potekavši iz ugledne i značajne porodice, jer je njegov otac dr Avram Vinaver prvi u Srbiji koristio rendgen aparat krajem 19. veka, a značajan je i po učešću u Prvom svetskom ratu, u kome je i stradao.
Stanislav Vinaver dobio je najznačajnije obrazovanje koje je mogao da stekne, u Parizu, a profesori su mu bili Anri Poankare, kao slavni matematičar, i filozof Anri Bergson. No Stanislav nije zaboravio domovinu, javlja se kao dobrovoljac u balkanskim i Prvom svetskom ratu i jedan je od čuvenih 1.300 kaplara. S obzirom na njegovo znanje i intelektualni kapacitet on biva poslan da širi istinu o Srbiji. Kao takav bio je učesnik i svedok Oktobarske revolucije. Posle rata stvara svoje obimno književno delo, prevodi, pored ostalog priče iz 1.001 noći, a kao novinar je beskompromisan ukazujući na primer zloupotrebe moći i položaja. Nakon Drugog svetskog rata našao se, voljom pobednika, na suprotnoj strani, da čak nije mogao da se zaposli u Tanjugu kao novinar. Pisac, znalac brojnih jezika, intelektualac evropskog formata. Umro je zaboravljen, 1956. godine.
Kultura sećanja
Šabac se može pohvaliti izuzetnom kulturom sećanja na Jevreje. Oni su živeli u Šapcu duže od dva veka. U delom porobljenoj Evropi, jedino je Šabac u oktobru 1940. godine primio konvoj izbeglih Jevreja iz centralne Evrope. Nažalost, u prvoj nemačkoj ofanzivi ubijeno je više od hiljadu Jevreja, dok su žene i deca internirani i stradali u logorima. Poslednja jevrejska porodica otišla je iz Šapca devedesetih godina. Šapčani su uredili jevrejsko groblje na ulazu u grad, obnovili Sinagogu i sačuvali trajno sećanje na ovaj narod.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
