Cenzurisan deo izložbe „NE-RAT“ u Kući kralja Petra: „Da li ovo nagoveštava sledeći oblik nasilja koje vlast ove zemlje sprovodi nad zdravim razumom“

Žiri u sastavu Višnja Postić, Martin Erdeš i Rade Marković je odabrao izlagače za šest samostalnih izložbi u šest soba: Andrijanu Pajović, Ljiljanu Arsić, Violetu Kovačević, Nadju Milivojević, Živku Suvić i Vesnu Sekulić.

Nažalost, na dan otvaranja su zaposleni u Kući kralja Petra zatražili od autora izložbe, koja je već bila postavljena, da izložbu Andrijane Pajović skloni sa obrazloženjem da po pravilima kuće ne mogu da budu izlagane fotografije dece.

„Moj zahtev da mi pokažu to pravilo i da mi saopšte ko je doneo odluku o zabrani izložbe, u želji da sa njim stupim u kontakt i zatražim pismenu odluku i obrazloženje, je potpuno ignorisan. Time je saradnja izmedju ART MARKETA i Kuće kralja Petra završena iz potpuno očiglednih razloga. Da li je ovo posle nemilih dogadjaja u Staroj kapetaniji, kada su maskirani huligani demolirali izložbu koja im se nije svidela i igrali ulogu cenzora, ovo nov nivo cenzure u kojem glavnu ulogu igra neidentifikovani javni delatnik u ustanovi kulture i da li nagoveštava sledeći oblik nasilja koje vlast ove zemlje sprovodi nad zdravim razumom ili je sporadičan slučaj činovničkog straha za radno mesto, pokazaće skora budućnost“, rekao je Rade Marković, autor izložbe.

Andrijana Pajović, čije izložene fotografije su bile sporne za zaposlene u Kući kralja Petra, obrazložila je ideju svoje izložbe, koja je već uzlagana u nekoliko evropskih zemalja, zemljama regiona i Srbiji, a izmedju ostalog i u Kući kralja Petra 2014 godine u okviru slične teme.

„Priča o deci i oružju u 20. veku se odnosila pre svega na decu vojnike u Africi, na maloletničke bande u zapadnom svetu, odnosno na decu korišćenu kao oružje širom Bliskog istoka. Kako je vreme prolazilo, krajem 20. veka i pogotovo danas u 21. veku, deca sa oružjem sve više postaju naša realnost. Nekadašnje, manje ili više bezazlene, tuče u školi danas se sve češće završavaju tragično. Kod nas na Balkanu oružje je u mnogim porodicama deo svakodnevice. Stotine hiljada primeraka naoružanja dospelo je posle ratova u naše domove, nadohvat ruku dece koja tu žive. Kada još obratimo pažnju na medijske proizvode koje ta deca konzumiraju – na filmove i video igrice, pre svega, koji su prepuni nasilja, postaćemo svesni da deci oružje sve više postaje nešto normalno, nešto obično, nešto što nije problem uzeti i, na primer, igrati se s tim“, rekla je umetnica.

O aktuelnosti ovog projekta i pre desetak godina kada je nastao i sada je besmisleno govoriti. Tragični događaji su nažalost to potvrdili.