„Često je bio u upotrebi spin da je to zapravo bila neka jugoslovenska priča“: Sejo Sekson za Danas povodom 40 godina od Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu

Prema njegovim rečima bila je to Bosna i Hercegovina sedamdesetih godina – infrastruktura, ceste, fabrike, jednostavno, Zimske olimpijske igre su bile šlag na tortu jednog sretnog vremena za BiH.

– To je bilo vreme eksponencijalnog razvoja i velikog uzleta cijele zemlje u kulturnom, ekonomskom i u svakom drugom smislu, ta Olimpijada je bio jedan veličanstveni finiš priče koja je počela 1945. godine. Ono što je fascinantno i to malo ljudi zna, da su većinu sredstava i infrastrukture dali grad Sarajevo i BiH što pokazuje koliko je to bio ekonomski moćan i stabilan prostor. Često je bio u upotrebi spin da je to zapravo bila neka jugoslovenska priča, međutim 85 odsto sredstava i resursa je dala BiH. Što pokazuje koliki je bio potencijal te republike. To je, naravno, sa sobom povuklo i sport, film i kulturu. Bosna je osvojila Evropsko prvenstvo u košarci, „Željo“ zamalo titulu u evropskom takmičenju, filmovi su počeli da dobivaju nagrade, pojavili su se Nadrealisti, pojavili su se bendovi, uglavnom to je dalo zamah svakom segmentu društva. I, naravno, Sarajlije su doživele tu Olimpijadu kao svoju. Ja uvijek kažem da je Olimpijski komitet u svim zemljama bio 15, 20 ljudi u Sarajevu je bio 500.000 ljudi. Još je dan po otvaranjuhttp Olimpijade pao snijeg metar i po, koji je potpuno paralizirao grad a ljudi su u roku od 24 sata izašli na ulice i otkopali sav taj snijeg i učinili ceste prohodnim. Taksisti su cijelu olimpijadu vozili ljude besplatno, što samo po sebi govori da je to postala cosa nostra, naša stvar, nešto iza čega svi stojimo, naš ponos, I dan danas je to referenca svima na neko vrijeme koje priželjkujemo i sanjamo i nadamo da će se ponovo jednom desiti – zaključuje Sejo Sekson