Četiri dana kontrolisanog haosa

„Zamislite četiri dana kontrolisanog haosa, neprestano ispunjenog mnoštvom različitih događaja i hepeninga istovremeno. I knjige, knjige, knjige svuda! Pisac knjiga za decu govori o svojoj poslednjoj knjizi na jednom od 800 izlagačkih štandova, pisac krimića podvgnut je unakrsnom ispitivanju na jednoj od mnogih sajamskih scena, književna ‘udruga’ raspravlja o novim i uzbudljivim aspektima neke od klasičnih knjiga, strip crtač potpisuje svoje albume…“, tako je u sajamskoj bošuri ukratko opisano zbivanje u Geteborgu, što zaista podseća na ono beogradsko, ali primetna je i izvesna razlika.

Pisanje na dar

Suština sajma u Geteborgu nisu kao u Beogradu najnovija izdanja (ili prilika da ona nešto starija kupite po povoljnim cenama), već program seminara kojih je ove godine bilo čak 446. Pisci, filozofi, mislioci, političari i umetnici sa svih strana sveta okupljaju se na Sajmu knjiga u Geteborgu da bi razgovarali o knjigama, aktuelnim događajima i temama i velikim životnim pitanjima pred publikom punom entuzijazma i željnom znanja. Da je tako, uverili smo se na dve tribine sa dve najveće književne zvezde ovogodišnjeg Sajma u Geteborgu – Nadin Gordimer i Erikom Jong. U ogromnom amfiteatru Nobelovka je govorila o svojoj književnosti pre i posle Aparthejda, odnosno njenoj ulozi u rušenju jednog od najstrašnijih i najdugotrajnijih rasističkih režima koji je bio na snazi u njenoj domovini – Južnoj Africi. Takođe je govorila o južnoafričkoj književnosti s većinom pisaca u egzilu, s lošim stanjem u bibliotekama i u izdavaštvu, kao posledici, između ostalog, svega onoga što nakon pobede nad Aparthejdom nije pobeđeno – korupcija, veliki jaz između bogatih i siromašnih, nasilje i nesigurnost koji, statistički, još uvek ovu zemlju čine jednom od najnestabilnijih u svetu. Nadin Gordimer je pomenula i razuđenost jezika u Južnoj Africi što takođe otežava utvrđivanje identiteta književnosti ove zemlje, ali je s druge strane istakla pojavu malih izdavačkih kuća specijalizovanih za čak 11 posebnih jezika koji postoje na tlu njene domovine. Najzad, u vezi sa svojim pisanjem složila se stavom da pisac čitavog života piše zapravo jednu knjigu i dodala takođe da se pisanju niko ne može naučiti i pored svih kurseva za tako nešto, već da je potreba za njim i dar koji ide uz to nešto za šta još uvek ni sama ne zna šta je i nešto što se može usavršti samo čitanjem drugih knjiga.

Erika Jong, odmah nakon Nadin Gordimer, u sličnom, ali nešto manjem amfiteatru, takođe prepunom publike, u razgovoru sa Marijom Sveland, mladom švedskom feminističkom sipsateljicom koja će se sa svojom knjigom „Bitter Bitch“ predstaviti publici na Beogradskom sajmu, govorila je o svojoj kultnoj knjizi „Strah od letenja“ – o njenom uticaju onda, pre 30 godina, kada je prvi put objavljena, ali i danas, kao i o feminzmu i pravima žene tada i sada. Erika Jong istakla je da femizam ima svoje prodore kao i tih godina, kada je nastala njena knjiga, a zatim periode zatišja, ali da ipak ide napred. Ona je takođe govorila o starijim ženama koje upražnjavaju seks, kao i o tome da će njena najnovija knjiga biti posvećena upravo toj, starijoj populaciji.

Slova i brojke

Baš kao što je Nadin Gordimer bila jedna od centralnih sajamskih ličnosti zbog toga što je ove godine u fokusu sajma bila Afrika (i to je još jedna sličnost sa Beogradskim sajmom i institucijom zemlje počasnog gosta), i kao što je Erika Jong bila prava osoba za razgovor o ljudskim, u ovom slučaju, ženskim pravima, čemu je takođe velikim delom posvećena ova manifestacija, ali čime se umnogome bave i švedska literatura i samo društvo, tako je još jedan važan segment švedske književnosti na ovom sajmu obeležila Kiti Krauter, dobitnica najveće nagrade u oblasti kniževnosti za decu i mlade koje nosi ime čuvene Astrdid Lindgren. Kiti Krauter, Belgijanka, zapravo je na prvom mestu ilustrator knjiga ze decu u kojima se bavi nesvakidašnjim i teškim temama u dečjoj literaturi poput samoubistva i smrti. Ona je na Geteborškom sajmu, baš kao što će to učiniti i na Beogradskom, održala radionicu crtanja sa decom. Pored nje, susreli smo se i sa jednom od trenutno najvažnijih švedskih autorki knjiga za decu – Osom Lind, koja će otvoriti ovogodišnji Beogradski sajam, zatim sa Larijem Lempertom, direktorom Međunarodne biblioteke u Stokhomu i predsednikom žirije nagrade „Astrid Lindgren“, koji takođe dolazi na Beogradski sajam, i nekim drugim autorima i predstavnicima institucija, koje će ovdašnja publike moće da vidi, čuje i upozna na Beogradskom sajmu, a sa kojima će razgovore čitaoci Danasa moći da pronađu u tradicionalnom sajamskom dodatku.

Najzad, Geteborški sajam u brojkama u brojkama izgleda ovako – ove godine počeo je dan ranije – u sredu, 22. septemebra, kada je bio namenjen pre svega profesionalcima – izdavačima, knjižarima, bibliotekarima o čemu svedoče dva seminara – jedan na temu autorskih prava predvođen predstavnicima Gugla, a drugi na temu elektronskih izdanja, ravnopravnih sa onim štampanim u „Knjižarama budućnosti“. U pet dana, dakle do nedelje do 17 sati kada je zvanično zatvoren, Sajam je, kao i nekoliko prethodnih godina, obišlo oko 100.000 posetilaca. Na više od 13.000 kvadrata prostora predstavljena je književnost 29 zemalja, još 39 njih predstavljeno je na 440 seminara, na kojima su govorila 833 pisca i predavača, a čak njih 2.090 je posetilo Sajam. Na sajmu je bilo i više od 1.200 akreditovanih novinara, 920 izlagača i ukupno 2.960 programa.