Četiri književnice iz regiona, Rumena Bužarovska, Senka Marić, Ivana Bodrožić i Lana Bastašić, osvajaju Španiju: Strana stvarnosti koja tek treba da se ispriča

Tekst pod naslovom „Generacija autorki stiže u Španiju sa Balkana“. Autor teksta je Migel Roan, urednik internet portala balcanismos.com koji u Španiji predstavlja polaznu tačku za sve što se odnosi na umetnost, kulturu, gastronomiju i putovanja na Balkan. Značaj objavljivanja ovog teksta u kulturnoj rubrici „Paisa“ je tim veći što je reč o jednoj od najjačih kulturnih rubrika u španskom medijskom prostoru. Treba na umu imati i činjenicu da su napisi u štampi i prilozi na televizijama o kulturi i književnosti balkanskih prostora veoma retki. Izuzetak su naravno planetarno poznati Goran Bregović i Emir Kusturica, a ostali kulturni pregaoci sa Balkana se provuku tu i tamo, jednostavno, sve što odstupa od politike i sporta ih zanima veoma malo ili nimalo.

„Nedavno preminula Dubravka Ugrešić smatrala je da je većina žena na postjugoslovenskim prostorima zadovoljna fantazijama koje muškarci imaju o njima. Oštrom kritikom ova književnica i esejistkinja pobunila se protiv prilagođavanja žena iz postsocijalizma kanonima patrijarhalnog društva. Pošla je od svog nezadovoljstva nazadovanjem položaja žena nakon jugoslovenskog razdruživanja“, ovom konstatacijom počinje priču Migel Roan.

Onda objašnjava čitaocima da se posledično postavlja pitanje kakve fantazije stvaraju žene bez obzira na kriterijum ili ukus muškaraca. Veliki broj književnica, kako je i sama priznala Dubravka Ugrešić, objavljuje književnost za decu i to je bio njen stvaralački rad, daleko od književne slave, na početku karijere, iako će ona sama kasnije otvoriti vrata međunarodne prepoznatljivosti i slave koja su ostala zatvorena za prethodnu generaciju književnica među kojima su se tokom prve polovine dvadesetog veka isticale Srpkinja Isidora Sekulić ili Hrvatica Marija Jurić Zagorka.

U Španiji se, objašnjava Roan, južnoslovenski ženski talenat otkriva malo po malo, uglavnom kod takozvanih „veštica“, književnica koje su marginalizovane nacionalističkim zatvaranjem svojih zemalja, ali koje se glatko uklapaju u zapadne liberalne kalupe. To je bio slučaj sa Slavenkom Drakulić, Dašom Drndić ili lično Dubravkom Ugrešić, kojima je trebalo neko vreme da postanu prepoznatljive u Španiji, čak dve decenije, jer dolaze iz čudne i egzotične književnosti, poštovali su ih balkanofili i ljubitelji dobre književnosti. I polako su ih prepoznavali na drugim književnim meridijanima.

Migel Roan misli da tržište traži nova lica i nove narative, i tako su četiri književnice iznenada stigle u španske knjižare, u razmaku od nekoliko meseci, kao da je književnost koju su pisale žene preplavila Mediteran. Ključno je verovatno ono što kaže Makedonka Rumena Bužarovska (Skoplje, 42 godine), anglistkinja, književnica i prevoditeljka: „Osećam da sam i ja deo generacije novih glasova žena iz Jugoslavije koje se ne plaše da se bave pitanjima koja su se pre smatrala za tabu ili su bila neprikladna“. Bužarovska je objavila u Španiji knjigu „Moj muž“ (izdavač: Impedimenta, prevod K. Tasev), poliedar priča u kojima parovi jedva komuniciraju, a u kojima su kič i romantizam upadljivi po njihovom odsustvu, gde se ogorčenost i ljubomora prepliću, kroz muške i ženske nesigurnosti, i vizija života koja je koliko gruba toliko i komična, kisela i ironična. Sve su to kodovi u kojima se balkanska književnost razvija bez kompleksa.

Prevedena dela poslednjih godina karakteriše bavljenje traumama i ožiljcima rata i izgnanstva, uglavnom sa tonom koji je ponekad poremećen, ponekad melanholičan, ali skoro uvek zasnovan na muškim iskustvima, kaže Migel Roan i objašnjava da je Ivana Bodrožić (Vukovar, 40 godina), pesnikinja i prozaistkinja, stekla ugled kod kuće delom „Hotel Tito“ („Hotel Zagorje“ u originalu; izdavač: Menoscuarto ediciones, prevod L. F. Garido i T. Pištelek), gde je glavna junakinja devetogodišnja devojčica koja pati zbog svog izbegličkog statusa, ali i od klasnog odnosa selo-grad, neprijatnosti tipičnih za tinejdžerske ili porodične svađe. Sama Ivana Bodrožić ističe: „Da citiram Ninu Sajmon, umetnik u svojim delima mora da odražava duh vremena, u tom smislu smo uvek deo svoje generacije“.

Senka Marić (Mostar, 51 godina), pesnikinja, spisateljica i esejistkinja, ne voli da bude etiketirana: dirnuta je „književnošću koju pišu žene, posebno onom koja govori o iskustvima žena ili iz ženske perspektive, toj strani stvarnost koja tek treba da se ispriča“. NJeno delo „Kintsugi tijela“ (izdavač: La huerta grande), a preveo ju je sam Migel Roan, prati burno putovanje žene, između Sarajeva i Zagreba, u neumornoj borbi za izlečenje od raka dojke. Urbana avantura za preživljavanje, ali i itinerar kroz fizičke i emocionalne pukotine, tokom detinjstva i zrelosti, tela i duha koji odbijaju da se slome, a ipak se slome.

Migel Roan upozorava da je ove autorke teško svrstati u neku homogenu grupu. Sve one imaju svoj prostor za kreativnu nezavisnost, ali dele okolnosti turbulentne hronologije, koje su stvorile životne priče podvrgnute veoma specifičnom kontekstu, rata i poraća, krize vrednosti i tranzicije, ali i demoralizacije i otpora.

Za Lanu Bastašić (Zagreb, 36 godina), književnicu i prevoditeljku koja je već objavljivala na španskom i katalonskom, a koja je godinama živela u Barseloni, to je „zajednica veoma osobenih književnica, svaka ima svoj stil, svoju poetiku, svoj način pisanja, ali se mnogo podržavamo“. Ona oseća da postoji razlika u odnosu na prethodnu generaciju u pogledu tema i da je čak i književna raznolikost veća, isprepletena sa pluralitetom evropske književnosti. U svojoj knjizi od dvanaest kratkih priča „Mlečni zubi“ (izdavačke kuće Sexto Piso, prevod Pau Sanchis), autorka ilustruje raznolikost oblika koje patrijarhat poprima na Balkanu i reprodukuje tip interakcije i odnosa koje deca imaju sa svojim starijima.

Baš kao što i same književnice priznaju, Bodrožić i Marić navode da su pod uticajem Slavenke Drakulić, dok se Bužarovska i Bastašić opredeljuju za Dubravku Ugrešić. Upravo ove četiri književnice nastavljaju da idu stopama svojih prethodnica.

I Slavenka Drakulić i Dubravka Ugrešić napustile su tradicionalni istorizam i nostalgični realizam iz književnosti 20. veka, stil u kome su se izdvajali Aleksandar Tišma, Danilo Kiš, Meša Selimović, Ivo Andrić ili sama Isidora Sekulić. One su ponudile pogled na probleme sadašnjosti, gde poetika postaje glas koji izražava stanje duha u regionu: tugu, obuzdavanje, skepticizam, satiru i apsurd, zajedno sa savremenim pripovedanjem o ženi koja se suočava sa rodnim nasiljem, društvenim konvencijama, nestabilnošću, neizvesnošću, frustracijama i ropstvom potrošačkih društava.

Svoj tekst Migel Roan završava zanimljivom konstatacijom: „Rezultat je taj da je slom jugoslovenske Atlantide sa sobom doneo prozu bez baroka, sa pristupom stvarnosti koji, čitano iz sadašnjeg rakursa, izgleda kao pejzaž samoispunjavajućih proročanstava, u naše doba loših perspektiva, propalih utopija i apokalipse. Optika postjugoslovenskih književnica pomaže nam da zaokružimo široki ugao. Kao što četiri autorke priznaju, ne postoji preveliko interesovanje za regionalnu književnost, onu koja nije napisana na jezicima sa najviše govornika, ali bar španska javnost može postepeno da počne da interesovanje usmerava ka književnostima evropske periferije. i to ne samo sa interesovanjem za muške pisce, već da ima uvid u tačniji odraz balkanske književne raznolikosti.“

Interesovanje za žensko pismo opravdano

Glavnog urednika izdavačke kuće Booka Ivana Bevca, koji objavljuje dela Lane Bastašić i Rumene Bužarovske na srpskom, ne iznenađuje interesovanje za dela autorki iz našeg regiona u Španiji.
– To je potpuno očekivano. Sve četiri književnice su sjajne. Lana Bastašić koja je živela Barseloni je bliska toj kulturi, dok je Rumena Bužarovska globalno gledano najbolja balkanska autorka kratkih priča. Na globalnom nivou interesovanje za žensko pismo je više nego opravdano, a sve ove autorke na svoj način preispituju pitanja ravnopravnosti, pola, roda, porodice i mnogo čega drugog. Nadam se da će još neke autorke moći da zablistaju – kaže Ivan Bevc za Danas.