„Četiri Labudova jezera“ 9. aprila u Madlenianumu

Oni nisu osmišljeni kako bi činili celovečernju predstavu, već „labudova jezera“ u množini: kompoziciju koja sadrži četiri lične adaptacije, stilski različite koliko i njihovi autori. Svaki komad traje oko 25 minuta, a nastup počinje u 20 sati.

Prvi komad, „Labudova pesma: Jezero“ još jedna je neočekivana kreacija koreografa, igračice i svestrane, međunarodno priznate Mari Šuinar.

„Čuvena umetnica, koja se smatra jednom od najvažnijih figura savremene igre, razvija svoj jedinstven rečnik kroz ansambl postavku za Gotjeovu trupu. Inspirisana univerzumom Čajkovskog i njegovim mitskim delom koje je u potpunosti preradio kompozitor Luj Difor, njen pokret uvodi publiku u senzualno iskustvo gde se spajaju igra, elektronska muzika i video projekcije. Nijedna druga koreografkinja nije toliko ukorenjena u avangardi kao Mari Šuinar“, ukazano je povodom komada.

Za sledeći komad „Labudov kolač“, koreografiju, scenu i kompoziciju potpisuje Hofeš Šehter.

„Mračni zloslutni mehurići nadvijaju se nad bajkom o „Labudovom jezeru“, priči koja se temelji na pretpostavci lepog, nevinog i čistog. U Šehterovoj verziji, ništa nije ni čisto, ni nevino. Nastala od strane onih koji nemaju dom, mesto i izbor – priča opisuje stremljenja, maštu i snove, koji su za naše oči mračna, patetična, ponekad smešna verzija stvari. Međutim, razvaline naših percepcija lepote isplivavaju ka površini, a javna domunđavanja i prihvatanja vrednosti kojima smo se hranili, bivaju otkrivena“, ukazano je povodom drugog komada.

„Bez naslova za 7 igrača“, naziv je trećeg komada, dela Kajetana Sota za kompilaciju „Labudovih jezera“, koji pokazuje trenutak transformacije čoveka u životinju, od žene do labudice, čineći vidljivim efekat i magiju čarolije.

„Element povezanosti između živih bića je fenomen instinkta. Univerzalan je, nadkulturalan, svojstven svakom stvorenju – i ne može se prepisati. Zaštitni znak Kajetana Sota su neobične ideje i ekscentričan, ali posve nežan pogled na svet. Španski koreograf oseća privlačnost prema onima koji tragaju – ljudima i umetnicima koji se ne uklapaju u koncepte. Zato je i njegovo „Labudovo jezero“ uzbuđujuće. Originalna muzika mladog kompozitora Pitera Gregsona nosi sa sobom pretpostavku da će labudovi učiniti sve kako ne bi ostali u liniji…“, pojašnjeno je povodom trećeg komada.

Poslednji komad nosi naziv „Šara Nur“, a delo je koreografa Marka Geke. Za njega su muziku radili Bjork i Jesse Callaert. „Ovo nije prvi put da se Geke bavi temom „Labudovog jezera“: već je kreirao duet Crnog labuda i Valcer iz ovog baleta, na originalnu muziku. Još kao dete imao je snimak ove bajke, a poput mnogih baletskih učenika i igrača, upoznat je dobro sa muzikom ovog dela. Zajedno sa ansamblom muških igrača, odlučio je da istraži savremenost bajke „Labudovo jezero“.

NJegovi igrači se suprotstavljaju romantičnoj tradiciji koja je labuda predstavljala isključivo u ženskoj konotaciji. Geke se oslanja na starije mitove u kojima labud, kao što mnogi evropski jezici sugerišu (cigne, cigno, cisne, lebed…), predstavlja muško biće“, istaknuto je povodom četvrtog komada svojevrsnih verzija klasičnog dela.