Četrnaest dana

Klimnem glavom i poljubim je u obraz, pružim joj parfem a gibanicu spustim na kuhinjski sto. Dođe za mnom, pritisne me uz pult i uzme vlažni, dugi poljubac.

Odvede me u dnevnu sobu, sa zvučnika kroz prostor klize čisti zvuci Šumanovog klavirskog koncerta, i dok joj se bokovi meko, barokno njišu, priđe muzičkom stubu, prekine muziku i u pukotinu gurne drugi kompakt-disk.

Novogodišnji poklon rođaka iz Drezdena, osmehne se ka meni i spusti na sto omot na kojem je lice melanholičnog muškarca. Kada se nagne, bademantil joj se blago rastvori i pogledom uhvatim njenu golu, mlečnobelu kožu, njene grudi koje mirišu na negovano, voljno i bademasto telo zanjišu se pred mojim očima.

Šta si radio dok se nismo viđali, pita, i palcem izbriše ostatke gibanice iz uglova usta i obliže ga.

Ništa, uobičajene stvari, odgovorim.

Novu godinu sam proveo sa Ulom kod kuće, nastavim, nekoliko puta smo išli na klizanje i tako… ništa novo.

Ponekad mi se čini da baš želi da razgovaramo o Uli, drugi put pretrne kada je pomenem, kao da o njoj ne želi ništa da zna i da je na neki meni nerazumljiv način ljubomorna na nju.

A ti, preduhitrim je, pre nego što smisli još koje pitanje.

Bila sam sa Valterom četiri dana u Beču, kaže, zar nisi dobio moj mesidž?

Jesam, kažem, je li bilo ok?

Da, klimne glavom, dvaput smo bili na koncertu i jednom u pozorištu.

Lepo, kažem, jesi li uživala?

Gleda me neodređeno, klimne glavom, zastane, odmahne glavom, na trenutak zastane u razmišljanju kao da vaga značenje reči uživala i zagrize u gibanicu.

Nije bilo baš fino, kaže nakon kratke pauze. Brine me, pokušava da izgovori što ravnodušnije između poslednjih zagrižaja gibanice i traži odgovarajuće slovenačke reči, uopšte mi nije bilo fino… Nedostajao si mi, nastavi nakon nekog vremena kada za svoj osećaj pronađe pravu reč, i sa dlana poliže ostatke gibanice, ne znam šta se dešava, ali nisam mogla da spavam sa Valterom.

U njenom negodovanju reč nedostajao zvuči ljupko i erotično, a u suštini znam da donosi probleme, da menja našu situaciju.

Šta ste slušali u Beču, Štrausa, Šuberta, Šumana, pitam je odglumivši radoznalost i polako stopalom skliznem među njena kolena.

Je li te sad zanima Štraus ili te zanimam ja, pita odsečno i odgurne mi nogu od svojih bedara tako da njom skliznem po staklenom stočiću i srušim na pod omot kompakt-diska sa ukočenim likom mladog Vertera.

Ti si Schurke, baraba, vređa me dvojezično ustajući iz fotelje. Ne želiš da čuješ ono što ti pričam, kaže besno&prekorno i sasvim mi se približi. Predamnom munjevito odveže pojas, skine s ramena bademantil i baci mi se u naručje.

Zašto nećeš da čuješ šta ne valja tu, u tebi? približi se mom uhu i gurne u njega jezik. Nedostajao si mi, kaže mi ne vadeći jezik iz mog uha. Čuješ li me? Ne-do-sta-ja-o, razdvoji na slogove još jednom. A ja tebi?

Čuo sam te, odgovorim, ali želim da budeš dobro, da nemaš problema, pokušavam da se izvučem glasom koji ni meni samom ne zvuči ubedljivo.

Ne bih smela da se viđam sa tobom, nevaspitan si, pohotan i neozbiljan, nabraja mi svojim vlažnim jezikom tik iznad moje gornje usne, odmakne se i pređe preko mog lica dlanom slatkim i lepljivim od gibanice. Četrnaest dana ne zoveš i kada dođeš hoćeš samo seks, u tome je problem, svojim mlečnim, bujnim telom se popne na mene i stisne me uz naslon kauča da ne mogu ni da odgovorim.

Problem je u tome da tako više ne može, dahne mi u uho i prevrne me na turske jastuke. Četrnaest dana, ponovi kroz stisnute usne, daljinskim ugasi Jade mladog Vertera i užurbanim, besnim, nestrpljivim pokretima počne da me skida.

Prevod sa slovenačkog: Ana Ristović

Autor je poznati slovenački pisac čiji je roman „Ljubav u vazduhu“ nedavno objavljen u izdanju Arhipelaga.