Četvrt veka Internacionalnog džez festivala Nišvil: A kuda sad?

Na ovaj način direktor Nišvila Ivan Blagojević objašnjava da je taj internacionalni džez festival, i nakon četvrt veka postojanja, suočen sa ozbiljnim nedostatkom novca, zahvaljujući i državi i sponzorima, što bi ga moglo koštati daljeg leta ka vrhu, koji mu je cilj.

Sponzori i država ni danas ne pružaju adekvatnu finansijsku podršku značajnim rezultatima i ambicijama sve značajnijeg Nišvila. U takvu potrebu nisu ih ubedili ni festivalska tradicija, a ni 200.000 posetilaca, koliko ih je, recimo, bilo prošle godine.

Nisu ih motivisale ni činjenice da je Ministarstvo kulture ovaj festival nekoliko puta proglašavalo manifestacijom od nacionalnog značaja, dok ga je Privredna komora Srbije, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, označavala nacionalnim brendom Srbije. Nije bio dovoljno ubedljiv ni britanski „Gardijan“, koji je 2016. Nišvil uvrstio u deset najboljih džez festivala u Evropi.

“Početna izdanja imala su mene kao sigurnog sponzora, a sva naredna entuzijazam i mazohizam mojih saradnika… Vešto kombinujući vrhunske umetničke nastupe sa komercijalnim fuzijama džeza, ubedili smo čak i legendarnog Donalda Birda da je lokalni romski orkestar u stvari replika prvog džez orkestra Badi Boldena iz NJu Orleansa s kraja 19 veka”, kaže Blagojević.

On se priseća da je pre 25 godina, u vreme još važećih sankcija u kulturi u tadašnjoj Jugoslaviji, imao tek maglovitu viziju kako će u budućnosti izgledati festival koji je tada osnovao. Znak koji mu je pokazao „mogući“ pravac u kojem bi festival trebalo da ide bilo je njegovo preseljenje „na otvoreno“ iz pretesne sale „Doma Vojske Jugoslavije“, a nakon odlaganja sa hladnog decembra 1994. na još hladniji januar 1995, zbog restrikcije struje. Od tada je „dom džeza“ postala Niška tvrđava, a i ceo grad.

Uprkos upozoravajućoj zapitanosti „A kuda sad?“ – koja je i slogan ovogodišnjeg izdanja festivala, Nišvil je danas „festival festivala“, sa oko 300 različitih programa, među kojima su 117 koncerata, 104 filma, 21 pozorišna predstava, poetske večeri i promocije knjiga, izložbe likovnih umetnika, festivalski segment posvećen stripu…

Na festivalu će nastupiti oko 1.000 umetnika. On će imati dosad najjači džez lajnap, pošto će se pred publikom naći najveći broj dobitnika „Gremi“ nagrada i džezera koji su u nekom trenutku bili u svetskih „Top 5“. Po tradiciji, svi programi biće besplatni, izuzev koncerata u zvaničnom programu na „Earth and Sky stejdžu“.

Uprkos “banalnom problemu” zvanom novac, ili nerazumevanju onih koji ga imaju, čini se da ovaj festival dobro zna kuda ide.

Dobro došli na jubilarni Nišvil!

Nišville 2019: ZVANIČNI PROGRAM

Earth & Sky Stage

ČETVRTAK, 8. avgust

Jayus Jazz (Srbija) od 19.30 do 20.15 sati;

Five Big Bands Summit (Srbija / Hrvatska / Argentina / Bugarska / SAD / Italija / Alžir) od 20.20 do 21.15;

Yossi Fine & Ben Aylon Trio (Izrael) od 21.20 do 22.15;

Lydian Sound Orchestra ft. David Murray (Italija / SAD) od 22.20 do 23.15;

Maceo Parker (SAD) od 23.20 do 00.30

Dat Brass (Velika Britanija) od 00.35 do 01.30 sati;

PETAK, 9. avgust

Marcin Pater Trio feat Jakub Mizeracki (Poljska) od 19.30 do 20.15 sati;

Sun Dew (Francuska / Izrael / Nemačka / Austrija) od 20.20 do 21.15;

Malina Moye (SAD) od 21.20 do 22.15;

Christian Scott (SAD) od 22.20 do 23.15;

Joe Mersa Marley (SAD / Jamajka) od 23.20 do 00.30

Desy Live Band (Bugarska) od 00.35 do 01.30 sati;

SUBOTA, 10. avgust

Dusha Connection feat Maja Jaku (Austrija) od 19.30 do 20.15 sati;

Daiva Starinskaite Alchemy of 11(Litvanija) od 20.20 do 21.15;

Ferenc Nemeth Freedom Ttrio feat Chris Potter and Gilad Hekselman (Mađarska / SAD / Izrael) od 21.20 do 22.15;

Jamal Thomas Band (SAD) od 22.20 do 23.15;

Seun Kuti and Egypt 80 (Nigerija) od 23.20 do 00.30

Tango Jazz Quartet (Argentina) od 00.35 do 01.30 sati;

NEDELJA, 11. avgust

AJS Quartet (Albanija) od 19.30 do 20.15 sati;

Acoustic Version (Bugarska) od 20.20 do 21.15;

Ratko Zjača Nocturnal Four (Hrvatska / Holandija / Italija / Slovenija / El Salvador) od 21.20 do 22.15;

Kenny Werner Quartet feat Dave Leibman, Peter Erskine and Johannes Weidenmuller (SAD) od 22.20 do 23.15;

Bob Geldof (Velika Britanija) od 23.20 do 00.30

Vlatko Stefanovski Trio (Severna Makedonija) od 00.35 do 01.30 sati.

Sponzori

Ovogodišnji Nišvil podržali su Grad Niš; Ministarstvo kulture i informisanja; Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija; Evropska unija; Ministarstvo kulture Litvanije; Ambasada SAD; Ambasada Izraela; Italijanski kulturni centar; Austrijski kulturni forum; Raiffeisen Bank; kao i kompanije „Better collective“, „Zaječarsko pivo“, „Schweppes“, “Fluo elektro“, „Benlian“, „Jela“, „Simex“, „Youngblood“, „Exenet“, „Ticket.rs“…

Voleli bismo trubu Luja Armstronga, ali…

Ove godine „Nišville Jazz muzej“ obogaćen je novim eksponatima koji ilustruju istoriju Nišvila i džeza. “Voleli bismo da u Muzeju imamo trubu Luja Armstronga, ali zasad nemamo 100.000 dolara, pa ostajemo bez nje, ali sa drugim vrednim eksponatima”, kaže direktor Nišvila Ivan Blagojević.

Muzej je otvoren prošle godine i jedan je od dva preostala džez muzeja u Evropi.

I ove godine 300 volontera

Kao i svake godine, volonterski program Nišvila otpočeo je prozivkom volontera u otvorenom amfiteatru kod spomenika Šabanu Bajramoviću, koja je ovoga puta upriličena 1. avgusta. I ove godine Nišvilov volonterski tim ima oko 300 volontera iz Srbije i regiona. I slavi deceniju postojanja.

Tokom proteklih deset godina u volonterskom programu festivala učestvovalo je više od 3.000 volontera iz 120 gradova u zemlji i inostranstvu, koji su na različite načine pomagali festivalu, učesnicima i publici. „Krovna organizacija mladih Srbije“ proglasila je 2013. volonterski program Nišvila za najbolji omladinski projekat u toj godini.

LAUREATI

Nagrada za doprinos džezu “Car Konstantin“ Piteru Erskinu

Bubnjar, kompozitor, profesor…

Piter Erskin (Peter Erskine, 65) jedan je od najtraženijih bubnjara tokom poslednjih decenija i dvostruki dobitnik „Gremi“ nagrade. Počeo je da svira još kao četvorogodišnjak, a poznat je po svojoj svestranosti i spremnosti da se oproba u različitim muzičkim kontekstima.

Pojavljuje se kao muzičar na više od 700 albuma – od kojih na 50 pod svojim imenom ili kao kolider, i saundtrekova za filmove. Učestvovao je u snimanju muzike za filmove „La La Land“, „Memoari jedne gejše“, „Tajne avanture kućnih ljubimaca“, „Avanture Tin Tina“, serijala o Ostinu Pauersu, ali za serije „Sing“, „Logan“ i „House of Cards. Deset puta je proglašavan bubnjarem godine po izboru čitalaca magazine „Modern Drummer“.

Napisao je nekoliko veoma respektabilnih udžbenika za bubnjare. Profesor je i šef odseka za bubnjeve na „Thornton School of Music“ u Južnoj Kaliforniji, a od 1972. godine počasni je doktor “Berklee School of Music“.

Nagrada Erskinu biće dodeljena poslednje večeri festivala, u subotu 11. avgusta. On će tada nastupiti u okviru „super kvarteta“ koji predvodi pijanista, kompozitor i aranžer Keni Verner (Kenny Werner), a u kojem su i saksofonista, flautista i kompozitor Dejv Libman (Dave Liebman) i kontrabasista Johan Vajdenmiler (Johannes Weidenmuller).

Nagrada za fuziju džeza sa drugim muzičkim pravcima “Šaban Bajramović“ Masiu Parkeru

Od Džejmsa Brauna do Princa

Masio Parker (Maceo Parker) kultni je američki fank i soul džez saksofonista, koji svira alt, tenor i bariton saksofon. Više godina bio je poznat najviše kao jedan od ključnih članova grupe „kuma soula“, Džejmsa Brauna (James Brown), koju je napuštao i vraćao joj se nekoliko puta.

Od 1990-ih godina počinje izuzetno uspešnu solo karijeru. Već prvi album iz tog perioda „Roots Revisited“ proveo je deset nedelja na vrhu „Billboard Contemporary Jazz Charts“. Još tada je njegov bend nazvan „najveći mali fank orkestar na svetu“ ili „million-dollar support band“. Veliki uspeh postigao je i njegov prvi album uživo „Life on Planet Groove“ iz 1992, na kojem je prvi put sarađivao sa holandskom saksofonistkinjom Kendi Dalfer (Candy Dulfer).

Sledeće godine Parker je gostovao na albumu grupe „De La Soul“, a od kraja 1990-ih snimao je i nastupao na koncertima sa Princom i njegovom pratećom grupom „New Power Generation“. Između ostalog, sa Princom je 2007. nastupao u serijalu od 21 koncerta u londonskoj „O2 areni“, a pet godina kasnije je pratio serijal (sa takođe 21 koncertom) u losanđeleskom „Forumu“.

Na listi poznatih umetnika sa kojima je sarađivao nalaze se i Rej Čarls (Ray Charles), Kit Ričards (Keith Richards), kao i grupe „Džejns adikšn“ („Jane’s Addiction“), „Red hot čili pepers“ (Red Hot Chili Peppers), “Dejv Metjus bend“ (Dave Matthews Band)…

Parkerov album „Rootsa & Grooves“ sa nemačkim „WDR big bendom“, koji je posveta velikom Rej Čarlsu, osvojio je nagradu „Jammie“, kao najbolji džez album 2009. godine. Jula 2012. u Parizu je dobio prestižnu nagradu za životno delo „Victoires Du Jazz“.

Nagrada „Šaban Bajramović“ biće mu uručena prve večeri zvaničnog dela festivala, u četvrtak 8. avgusta.

Nagrada Nišvila za životno delo Lariju Vučkoviću

Svetska džez veličina iz Kotora

Lazar Lari Vučković pijanista je, kompozitor, aranžer i jedan od najuspešnijih džez muzičara poreklom sa ovih prostora. Pored desetina albuma koji su bez izuzetaka odlično ocenjeni od kritike, Vučković je tokom karijere koja traje punih šest decenija nastupao i snimao sa mnogim velikim džez muzičarima kao što su Kliford Džordan, Dekster Gordon, Duško Gojković, Laki Tompson, Fili Džo Džouns… Takođe je bio omiljeni pratilac legendarnog Džona Hendriksa, sa kojim je nastupao na koncertima i festivalima širom sveta i objavio dva zajednička albuma.

Rođen je 1936. u Kotoru, a prve kontakte sa džezom imao je još za vreme rata, slušajući radio stanicu američkih oružanih snaga, i kako sam kaže – bila je to ljubav na prvi pogled i za ceo život. Kada je kao tinejdžer otišao u San Francisko, grad koji je bio zapadni pandan Njujorku kad je reč o džezu, Vučković je imao priliku da u klubovima sluša sve stilove džeza. U jednom od džez klubova upoznao je pijanistu Vinsa Gvaraldija koji mu je postao profesor, a onda je upisao studije muzike na državnom univerzitetu San Francisko. Devedesetih godina bio je umetnički direktor džez festivala „West Coast“ i „Napa Valley“, a bavi se i pedagoškim radom.

Muzika Larija Vučkovića izmiče svim kategorizacijama u džezu. Primarno privržen be-bopu, uspešno kombinuje različite stilove koristeći i elemente muzike Balkana, flamenka, bosa nove, latino i romske muzike. Prošle godine dobio je značajno priznanje „Buddy Montgomeri Jazz legacy – Jazz pioneers award“, a gradonačelnik San Franciska je Larijev rođendan – 8. decembar proglasio za „Larry Vuckovich Day“. Poslednjih godina živi u oblasti dolini Napa, severno od San Franciska, zajedno sa svojom suprugom, pevačicom i perkusionistkinjom Sanom Krejg.