Četvrti školski čas – policijski

Trudim se da negativne stvari posmatram s pozitivne strane, a da pozitivnima pronalazim negativnosti.

To znači da pripadam onim veselim skepticima koji smatraju da je svako vreme, na svoj način, inspirativno za stvaralaštvo i da život, pa samim tim i umetnost, ne smeju da ustuknu ni pred ovom pandemijom koja se opasno širi celim svetom.

Sedenje kod kuće je mnogo bolje nego samo sedenje i zato ne bi trebalo imati distancu u odnosu na knjige, te se tako i ja ovih sedmica najviše družim s njima, jer od svih prijatelja, knjiga se najlakše otvori.

Tokom karantina završio sam knjigu aforizama za decu koja će se zvati „Svet smeha“, a u kojoj je i jedan aktuelan: „Novi raspored časova: 1) Čas srpskog jezika; 2) Čas matematike; 3) Čas likovne kulture; 4) Policijski čas“.

Završio sam i prevođenje aforizama na srpski jezik ruskog kolege iz Sankt Peterburga Konstantina Melihana koji poručuje: „Svaki lekar treba da bude svestan: ako bolest ne počne da se leči na vreme, bolest može da prođe i sama“.

Priveo sam kraju prevođenje i izbor aforizama za Antologiju češkog aforizma „Knedla u grlu“, a iz nje biram misao Gabrijela Lauba: „Da li je svet bolestan? Kamo sreće – mogli bismo se nadati ozdravljenju“.

Bavio sam se i prevođenjem aforizama istočnih suseda i priređivanjem Antologije rumunskog aforizma koja se zove „Med i otrov“, iz koje izdvajam sentencu Livijua Rabreanua: „Za bolest duše nema boljeg lekara od samog pacijenta“.

Ono što šteti telu, koristi duhu, tako da je došlo da prave epidemije šala na temu virusa korona, a jednu takvu sam pronašao na ruskom portalu: „Hristos je vaskrsao, pa je poslat u karantin na mesec dana“.

A simbolika Hristovog vaskrsenja jeste pobeda života nad smrću i duha, pa i duhovitosti, nad materijom.

Priredio: V.Ristić