Ciganska magija i frenetična Kuba

Osim uzbudljivog „trodelnog programa“ inspirisanog flamenkom, ciganskom muzikom iz celog sveta, uključujući i naše prostore, kao i kubanskim ritmovima za koje koreografije potpisuju Anabela Lopez Oča, Ramon Olje i Petro Ruiz, gostovanje ove kompanije koja „46 godina radi na afirmaciji latinoameričke kulture odevene u ruho savremene umetničke igre utemeljene na istoriji, tradiciji i folkloru“ obuhvatio je majstorske radionice za beogradsku decu sa kojom su časove salse juče održali igrači Baleta Hispaniko Melisa Fernadez, Livan Verdecija i Jošua Vinzler.

Balet Hispaniko 1970. osnovala je Tina Ramirez, Venecuelanka meksičko-portorikanskog porekla, koja je do 2009. bila na mestu umetničkog direktora kompanije, za koju je uradila 49 koreografija i koja među mnogobrojnim priznanjima ima i Nacionalnu nagradu za umetnost. Gosti 14. BFI su njen naslednik na mestu umetničkog direktora i bivši igrač Baleta Hispaniko Eduardo Vilar i DŽoš Preston, generalni direktor kompanije, čija trupa ima 14 profesionalnih igrača sa klasičnim baletskim obrazovanjem, koje je na gostovanjima u 11 država na tri kontinenta do sad videlo tri miliona ljudi.

– Naša kompanija je od škole plesa koja je učestvovala na uličnim festivalima igre postala institucija svetske klase. Imamo važnu ulogu u NJujorku. Osim repertoara naše profesionalne trupe, nudimo igru školama koje nemaju umetnost u programu, a takvih je sve više. Godišnje kod nas 7.500 dece uči klasičan balet po kubanskoj metodologiji, flamenko i savremenu igru. Imamo programe za manju decu, neku vrstu akademije za đake i studente posle redovne nastave u školama, kao i programe salse, flamenka, zumbe, joge za odrasle, držimo i intenzivne letnje kurseve – rekao je Eduardo Vilar u susretu sa beogradskim novinarima.

Balet Hispaniko, prema njegovim rečima, veliku pažnju poklanja i mladim koreografima kojima pruža dvonedeljnu mogućnost za rad – daje prostor, mentore, dramaturge i sve vrste tehničke i umetničke pomoći kako bi procenili da li mogu da se ogledaju na tržištu.

– Naša publika nisu samo Latinoamerikanci, za koje imamo i posebne porodične programe, koji se završavaju sa publikom koja igra na sceni. Verujem da muzika menja ljude i zbog toga često nastupamo u školama, bolnicama, zatvorima, radimo sa marginalizovanim grupama – kaže Vilar.
Ističući da je „veza muzike i igre u latinoameričkoj kulturi neraskidiva“, Vilar napominje da je veliki deo produkcije Baleta Hispaniko ima muziku uživo, te da je sarađivao s mnogim legendarnim muzičarima poput Pakida D’Rivere. Na predstavama u okviru BFI korišćena je muzika sa trake. U komadu „Prava linija“ jednog od najtraženijih koreografa današnjice Anabele Lopez Oča to je muzika za gitaru Erika Varzona Morela. Iako su gosti očekivali da će u završnici programa Beograd zapaliti „frenetična Kuba“ u „Klubu Havana“ čuvenog kubanskog koreografa Pedra Ramireza sa kompozicijama Izraela Lopeza, Rubena Gonzalesa, Pereza Prada, Franciska Repiladoa, publika je naviše „pala“ na maštu, pokret, ritmove tradicionalnih ciganskih melodija u koreografiji „Sahranite me uspravno“ kroz koje je španski umetnik Ramon Oljer preneo osećanja, čulnost, sputanost, čežnju, snagu i vekovno lutanje romskog naroda.

Majstorske radionice za decu - Daba

Za majstorske radionice Baleta Hispaniko prijavilo se više šezdesetak „đaka“, koji su podeljeni u dve grupe. Iako je časovi bili namenjeni uzrastu od 10 do 14 godina, uz jedini preduslov da deca nemaju igračko iskustvo, na jučerašnjoj prvoj radionici u Nacionalnoj fondaciji za igru pojavila se, po godinama i opremi, „šarena“ grupa u kojoj o mnogima balet nije bio baš potpuno nepoznat.