Čistu senzaciju otvara igračka zvezda Jair Vardi

Na ovogodišnjem festivalu, čiji je slogan „Čista senzacija“, zajedno sa uvodnim i pratećim programom, gostuje 19 trupa, od kojih je 17 u glavnom programu.

Dolaze iz Francuske, SAD, Kanade, Argentine, Nemačke, Brazila, Belgije, Italije, Holandije, Hrvatske, Izraela i Španije. One će na više scena u Beogradu izvesti 20, a u Novom Sadu četiri predstave.

– Selekcija je najveće zadovoljstvo i najveća odgovornost. Verovanje u snagu umetnika i njegovo delo okuplja sve – od selektora i umetnika do sponzora, publike i novinara. Program ovogodišnjeg festivala zaista je čista senzacija – neponovljiva, koju niko ne može da prepriča. Čista senzacija je i zabosti 17. svećicu u rođendansku tortu i uparivati broj trupa koje gostuju sa brojem festivalske edicije u šta je malo ko verovao da ćemo uraditi kad smo najavili – rekla je Aja Jung, direktor BFI.

Uvod u 17. BFI biće gostovanje zvezda NJujork siti baleta 13. i 14. marta u Novom Sadu i Beogradu.

Kako je danas najavljeno, to će biti jedinstvena prilika da se vidi ova čuvena trupa, čija prva turneja u ovom delu delu sveta obuhvata samo četiri grada.

NIS je sponzorisao njihovo gostovanje u Srbiji i Budimpešti 11. marta. Predstavu čine četiri koreografije DŽeroma Robinsa, Johana Koborga i DŽordža Balanšina. Prema rečima Aje Jung, karte za ovo gostovanje, kao i za predstave Trupe Bodi trafik iz Los Anđelesa, već su rasprodate.

Ona je najavila i da će otvaranje Festivala 21. marta u beogradskom Centru „Sava“ biti „neponovljiv spektakl“ sa Drezden Frankfurt kompanijom igre iz Nemačke.

Ova trupa gostuje sa premijernim postavkama Jakopa Godanija, prošlogodišnjeg laureata nagrade „Jovan Ćirilov“, a predstavu će uživo pratiti orkestar Beogradske filharmonije. Festival bi trebalo zvanično da otvori izraelska i svetska igračka zvezda Jair Vardi.

Ambasada Francuske u Srbiji bila je domaćin jučerašnjeg predstavljanja 17. BFI zato što iz ove zemlje dolaze tri trupe: Kompanija 111 iz Tuluza, Trupa Ervea Kubija iz Kana i Kompanija Oliviea Diboa iz Pariza.

Kompanija 111 izvešće predstavu u kojoj su umetničke snage udružili slavna plesačica Šantala Šivalingape i koreograf Orelijan Bori. Priča o južnom Mediteranu biće u središtu koreografije Kompanije Ervea Kubija sa 15 muških igrača. Gosti iz Pariza, Kompanija Olivijea Diboa, poznata po radikalnim koreografskim postavkama, dolazi sa predstavom koja je inspirisana „Knjigom mrtvih“.

Italiju na 17. BFI predstavljaju Kompanija Silvije Gribaudi iz Venecije sa koreografijom inspirisanom neoklasičnom skulpturom „Tri gracije“ i Alesandro Šjaroni iz Ankone, čiji je komad „Avgust“ 2019. nagrađen „Zlatim lavom“ u Veneciji.

Iz Holandije stiže Kompanija Jakoba Alboma iz Amsterdama, čiji je komad „Životni prostor“ inspirisan opusom glumca i reditelja Bastera Kitona. Ime belgijske trupe Voetvolk, kako se juče čulo, između ostalog znači i „pešadija“.

Sa njom gostuje čuvena igračica Lizbet Gruve, poznata kao muza multimedijalnog umetnika Jana Fabra, koji je prošle nedelje gostovao u Beogradu. Prema rečima ambasadora Belgije u Srbiji Adama Koenrada, to govori o „povezanosti belgijske umetničke scene jer je većina igrača Voetvokla radila sa Fabrom“.

Osim uvodnog nastupa NJujorškog gradskog baleta, SAD na 17. BFI predstavljaće i pomenuti Bodi trafik iz Los Anđelesa sa delima Hofeša Šehtera, Fernarda Hernarda Magadana i Antona Lakija.

Iz Argentine stiže koreografija „Un poji Rojo“ – spoj umetničke igre, sporta i seksualnosti, za koju kritičari tvrde da je „najbolja od najboljih fizičkih komedija“. U režiji Hemesa Gaida, koreografi i i igrači u predstavi su Alfonko Baron i Lućano Roso.

Izraelska kompanija Ibal Pinto iz Tel Aviva predstavlja komad koji je nastao u saradnji koreografa Ibal Pinto i kompozitora Maje Belsicman. One pokušavaju da rekonstruišu prethodne živote, prošle događaje, izumrle svetove i nestale likove.

Hrvatsku na 17. BFI predstaviće Balet Hrvatskog narodnog kazališta iz Rijeke, koja je ove godine evropska prestonica kulture. Koreograf Maša Kolar istražuje tradiciju i folklor regiona, od istorijskih spisa do plesova i narodnih nošnji koje objedinjuje u inspiraciji paškom čipkom.

Trupa Veroal iz Barselone dolazi sa predstavom „Pasionarija“ koreografa Markosa Moroa.

Raul Bartolomo Molina, ambasador Španije u Srbiji, ovaj moderan balet najavio kao kao spoj naučne fantastike, tradicije i uticaja Andreja Tarkovskog.

Iz Rio de Žaneira stiže brazilska kompanija Loje Rodrigeš, za koju se tvrdi da je „jedan od najhrabrijih glasova savremene igre“. Ona je veliko umetničko ime u Brazilu, poznata i po tome što igrače za svoju trupu „skuplja“ po brazilskim favelama.

Kanada, kao i Italija, dovodi dve trupe na 17. BFI. Gostuju Trupa Šaj Kublera iz Vankuvera, koja će svoj komad „Telemanija“, pored Beograda, izvesti i u Zagrebu i Lincu.

Ovogodišnji BFI zatvoriće Balet DŽez iz Montreala sa komadom koji predstavlja omaž slavom muzičaru, pesniku i kantautoru Leonardu Koenu.

Sa Koenovim odobrenjem, na njegovu muziku koreografije su uradili: Andonis Fonjadakis, Anabel Lopez i Isan Rustem.

Ova predstava, prema rečima ambasadora Kanade u Srbiji Kati Skabo, gostuje samo na vrhunskim festivalima i sa posebnim državni odobrenjima. Montrealski Balet DŽez je svetski poznata trupa koju je u 68 država širom planete videlo skoro tri miliona ljudi.

U okviru „posebne senzacije“ #Verujusebe predstaviće se beogradski koreograf i reditelj Sanja Ninković sa komadom u produkciji Udruženja baletskih umetnika Srbije.

Vesić: Može i bez državne organizacije

– Beogradski festival igre pokazuje da država ne mora da organizuje sve festivale, da mnogu biti privatni i uspešni. Broj prisutnih ambasadora govori da će na programu biti ono što je najbolje u Evropi i svetu – naglasio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji se na konferenciji za novinare u francuskoj ambasadi juče zadržao desetak minuta.

Znanje srpskog jezika

Šef delegacije EU u Sem Fabrici naglasio je da je zahvaljujući BFI Srbija postala međunarodna kulturna snaga i da će Unija nastaviti da u njoj podržava razvoj kulture i kreativnih industrija. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, sa koje je izostao samo ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, gotovo sve njegove kolege trudile su se da na srpskom jeziku izgovore makar jednu rečenicu. Najbolje znanje jezika pokazale su diplomate iz Belgije i Kanade. Naravno, ne računajući Hrvatsku.