Čitam/Slušam/Gledam – Nenad Dimitrijević: Lars Von Trier, Sleaford Mods i čitanje uzeto uslovno

Tim povodom on izdvaja:

Slušam: Sleaford Mods – Spare ribs album.

Za uho mi je zapala pesma Elocution, koja se semantički odnosi na nezavisne kulturne centre, i to sa jednim anti komformističkim stavom, precizno i oštroumno opisujući osećanja i atmosferu tih centara i poredeći to sa main-stream kulturom. Sleaford Mods je, inače, nešto što bi se moglo nazvati moderni pank-rok, londonski izraz kritike društva koju upućuje radnička klasa.

Gledam: Lars Von Trier – Idioterne.

“Idioti” su jedna veoma duboka, filozofska i kreativna društvena drama. Po ugledu na Dostojevskog, koji je izgradio motiv jednog nadljudski mudrog i saosećajnog čoveka, kojeg pri tome društvo vidi kao idiota, FonTrir gradi celu jednu grupu ljudi, koji se ponašaju i dobijaju tretman idiota, ali su u stvari veoma svesni toga što rade i principa po kojima društvo funcioniše i dozvoljava im da to rade. Ovakav pristup mentalnim i razvojnim poremećajima je nešto što niko osim Fon Trira nije uspeo da obradi ovoliko duboko, ovoliko kreativno, bez sažaljivanja i patronizacije, bez vređanja.

Čitam: Center for Humane Technology

„Čitam“ ćemo uzeti uslovno, ovo se sluša, ali je u pitanju govorna emisija – podkast, koji je u strogo audio formatu, tako da se radi zapravo o tekstualnoj formi. Nekih tridesetak epizoda od oko 45 minuta govore o razvoju modernih komunikacionih tehnologija i njihovom uticaju na ljudske živote i ponašanje širom sveta. Čovek mojih godina se teško identifikuje sa mladima koji su srednju školu proveli na soc-medijima, i ne može da nasluti u kom se riziku nalazi pojedinac koji je u asimetričnom odnosu sa veštačkim inteligencijama, koje, hraneći se beskonačnim količinama podataka, oblikuju socijalno okruženje tog pojedinca, u sopstvenim, netransparentnim i nekontrolisanim interesima.