Čitav stripovski Balkan pod jednom kapom

Scenarista Marko Stojanović okupio je armiju crtača sa Balkana, mahom iz Bugarske, ali i iz ostalih država regiona.

– Pokušavam da ispričam svoje priče, u njima diskutujući o pitanjima i temama koje me zaokupljuju. Što se neke eventualne poruke „Vekovnika“ tiče, mislim da zadatak stvaraoca nije da daje odgovore već da postavlja pitanja. Ukoliko to radi na dovoljno dobar, ubedljiv i intrigantan način čitalac je taj koji će se zamisliti, što je prvi i najvažniji korak ka tome da pronađe sopstvene odgovore. Tek su oni ti koji su za njega pravi – ističe Stojanović.

Priča serijala razvija autorovo tumačenje „prokletstva besmrtnih“ oslanjajući se na Bibliju i Kainovo ubistvo brata Avelja. Likovi u serijalu su istorijske ličnosti, heroji, književni likovi, a neki su preuzeti iz verovanja i mitova različitih naroda sveta poput Marka Kraljevića, vampira Čena i Tila Ojlenšpigela.

– Ukratko rečeno, pravim strip kakav bih i sam voleo da čitam. Jedna od pozitivnih strana rada bez naručioca posla i honorara je ta da nema postavljenih granica, nametnutih obaveza ili tema. Želeo sam sam da kreiram serijal baš za ovo tržište, koji će počivati na domaćoj istoriji, mitologiji, baštini, pa kud puklo da puklo. O tome u kojoj sam meri u tome uspeo mislim da najbolje svedoči činjenici da je pod kapu „Vekovnika“ stao čitav stripovski Balkan, što znači da serijal širom regiona osećaju kao nešto ne isključivo srpsko, već domaće, šta god ta reč kome značila. Mislim da je tome svakako pomogla i činjenica da Marka Kraljevića, koji je jedan od protagonista „Vekovnika“, svojata nekoliko naroda, kako to na ovim prostorima i inače zna da bude, pa je od remetilačkog, što bi se možda očekivalo, postao ujedinilački faktor – naglašava naš sagovornik.

„Vekovnici“ su serijal koji do sada sadrži deset knjiga, numerički poređanih od nulte priče, uvoda u sama dešavanja, pa do devetog nastavka „Zemlja čuda“. Ono što je specifično za vizuelizaciju ovog ostvarenja jeste da istu priču tokom jednog albuma crta više crtača tako da se različiti stilovi i crteži smenjuju.

– „Vekovnike“ su u životu održali isključivo autori, koji su toliko verovali u sam serijal i moje pisanje da su svi do jednog, njih više od 200 stotine, svih ovih godina volonterski radili na njemu! Kad se uzme u obzir da je dobar broj njih zaposlen kod najvećih američkih, francuskih i italijanskih izdavača za koje za više stotina evra ili dolara po strani crtaju avanture Betmena, Spajdermena, Hulka, Dardevila, Vonder Vuman, Dedpula, Konana, Tarzana, a na „Vekovnicima“ rade potpuno pro bono jer tu priču, za razliku od tih za koje su jako lepo plaćeni da ilustruju, osećaju kao blisku, svoju, kako da ja ne istrajem uprkos, kažem, lošim iskustvima – ističe Stojanović.

Režiser originalnog filma „Gorštak“, Rasel Malkahi napisao je predgovor za poslednji album „Vekovnika“ – „Zemlja čuda“ jer mu se, prema Stojanovićevim rečima, dopala njegova reinterpretacija mita o Besmrtnicima.

Prva priča serijala objavljena je 2007. godine u Politikinom zabavniku u nastavcima, da bi je kasnije izdavala u albumima kuća Sistem komiks.

– Ukoliko očekujete da kažem da je iza serijala bezrezervno stao neki izdavač i da je zahvaljujući njemu opstao, razočaraću vas. Sa oba izdavača koja su inicijalno krenula da objavljuju „Vekovnike“ i dala serijalu početni vetar u leđa, kad se svedu računi, na moju veliku žalost, imam negativna iskustva. Da nije tako, ne bih bio primoran da ga danas objavljujem sam, uz pomoć grada Leskovca i generalnog distributera „Darkvuda“, kojima sam zahvalan – zaključuje scenarista „Vekovnika“. 

Srpska strip scena i bogata i siromašna

 – Strip scena u Srbiji je istovremeno strašno bogata i neverovatno siromašna. Kako to? Pa eto, imamo trenutno, za veličinu naše zemlje gotovo neverovatno veliki broj jako kvalitetnih autora, o čemu svedoči to što preko 50 ljudi trenutno crta ili je crtalo za neke od najvećih inostranih izdavača, i tamo uživaju zaista veliki ugled. S druge strane, paradoksalno, domaća publika i ne zna za njih, jer nije u prilici da čita njihove radove – mnogi od njih su svoje prve stranice u Srbiji objavili upravo u okviru „Vekovnika“! Država ne radi gotovo ništa za strip umetnost u Srbiji, i to je tužna istina – objašnjava Stojanović.

Dobitnik nagrade Međunarodnog salona stripa

Scenarista strip serijala „Vekovnici“, Marko Stojanović je dobitnik specijalnog priznanja 15. Međunarodnog salona stripa za doprinos srpskom stripu. Ovogodišnji Međunarodni salon stripa održaće se u prostorijama Studentskog kulturnog centra u Beogradu od 28. septembra do 1. oktobra.