foto: Imdb Pre pola veka se pojavio film koji i dalje šokira svojim scenama eksplicitnog nasilja, ali i tera na razmišljanje o postojanju i mogućnosti stvarne slobodne volje u današnjem svetu. Film „Paklena Pomorandža“ urezan je svakom ko ga je pogledao u sećanje, ali malo je falilo da ovo remek delo Stenlija Kjubrika izgleda potpuno drugačije.
Teško je tvrditi da postoje neke velike promene koje treba da se učine u „Paklenoj pomorandži“. To možda nije savršen film, ali je svakako blizu. Stenli Kjubrik je uradio odličan posao oživljavajući roman Entonija Berdžesa. Koristio je kreativne tehnike snimanja da bi postigao jedinstvene kadrove, koje su ga i pre ali i nakon ovog filma učinile legendom među rediteljima. Film izgleda fantastično i izaziva snažne emocije kod gledaoca.
Uz Kjubrika, još jedan vitalni deo filma bio je Malkolm Mekdauel, koji je tumačio Aleksa. Ovo je vrhunac karijere ovog glumca, koji je maestralno igrao lika koji je na početku samouveren i zao, da bi se na kraju posle državnog „izlečenja“ u zatvoru pretvorio u svoju bledu senku.
Međutim, da li možete da zamislite kako bi ovaj film izgledao da je imao drugog reditelja i glavnog glumca? To se zamalo i desilo kada je Entoni Berdžes prvi put prodao filmska prava za svoj roman, za samo 500 dolara. U tom trenutku, planovi za film su bili radikalno drugačiji.
Ken Rasel, koga pamtimo po filmovima „Tommy“, „Altred States“ i „The Devils“, prvobitno je trebalo da režira film. Međutim, to nije ni približno najčudniji alternativni izbor filmske ekipe, jer je frontmen Rolingstonsa Mik Džeger prvobitno bio viđen u ulozi Aleksa, zajedno sa ostalim Stonsima kao njegovim „droogovima“, kako Aleks zove svoje prijatelje u romanu.
Ruku na srce, Mik Džeger svakako ima harizmu i prisustvo na sceni, ali teško nam je da poverujemo da bi se snašao sa izazovnim glumačkim zadacima kakve je imao Mekdauel u ovom filmu. Stonsi nisu bili jedini britanski rok bend kojima se nudio rad na ovom filmu. Prema članku u Gardijanu, Bitlsi su u jednom trenutku bili zainteresovani da urade muziku za film. Promena uglavnom klasične muzike filma rokenrolom Bitlsa bi drastično promenila atmosferu ovog ostvarenja, što je još jedna promena za koju ne verujemo da bi bila dobra za film.
Zaista je teško zamisliti ovu verziju filma. Stonsi kako se vrte okolo vršeći „ultranasilje“ na nedužnim građanima uz muziku Bitlsa dok ih režira Ken Rasel više zvuči kao parodija na celu britansku pop kulturu 60-ih nego na stvarno umetničko delo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
