Clio predstavio dokumentarnu prozu kanadske autorke Izabel Vinsent “Tela i duše”

Prema rečima Mišel Kameron, ambasadorke Kanade u Srbiji, od 350 na srpski prevedenih kanadskih knjiga Clio je objavio više od 20 naslova, a delo Izabel Vinsent predstavlja “kanadsko viđenje” problema “belog roblja” na kraju 19. i početkom 20. veka kao “tamne mrlje i tužnog dela zajedničke istorije koja se događa i sada i svuda”.

“Tela i duše” je dokumentarna priča o tri mlade Jevrejke koje iz poljskog geta odlaze u “bolji život” u Južnoj Americi, a završavaju kao žrve prostitucije u Brazilu, odbačene od društva uključujući i tamošnju jevrejsku zajednicu.

One se solidarišu u borbi za dostojanstven život, što, prema rečima ambasadorke Kameron, “donosi element nade u ovoj teškoj priči”.

– Prikupljenje materijala za pisanje ove knjige trajalo je skoro pet godina zato što je bilo veoma teško ubediti ljude da otvoreno govore o ‘Poljakinjama’ – prostitutkama iz Istočne Evrope. Kad sam počela da prikupljam materijal u Južnoj Americi, otkrila sam da su bolničke i policijske arhive već odavno uništene blagodareći beskrupuloznosti ‘istoričara’ i javnih službenika, koji su se veoma trudili da priče o ovim ženama ostanu zauvek skrivene – rekla je, između ostalog, u video poruci Izabel Vinsent.

Ona se u ovoj knjizi hrabro upustila u mračno, neispričano poglavlje jevrejske istorije i temu koja je bila skrivena zbog stigme koja je okružuje kroz istinitu priču o Sofiji, Rakel i Rebeki, koje su poput mnogih Jevrejki želele da pobegnu od siromaštva i beznadežne budućnosti u istočnoevropskim getima.

Prema istorisjkim podacima, krajem 19. i početkom 20. veka, nekoliko hiljada siromašnih mladih Jevrejki iz istočne Evrope bilo je prevareno pričama o boljem životu, a zatim primorano na prostituciju u kolonijama Latinske Amerike, Južne Afrike, Indije i delovima SAD.

Iza ove trgovine belim robljem stajala je moćna kriminalna grupa Cvi Migdala. Te prevarene i zlostavljane žene ostajale su bez bilo kakve zaštite i prava, uključujući i pravo na sahranu na jevrejskim grobljima, zbog čega su u Brazilu osnovale svoje dobrotvornoo i pogrebno udruženje “Društvo istine”.

Prema podacima srpske književnice Ljubice Arsić, reč o gotovo dvadeset hiljada žena koje su vrbovane za prostituciju u Južnoj Americi što je, kao i prostitucija generalno, tema o kojoj se ne govori mnogo niti direktno kao u knjizi Izabel Vinsent, mada ni u njoj, kao u ostalojj problemski sličnoj literaturi nema “mušterija”.

Ona je ocenila da ova knjiga Izabel Vinsent žanrovski pripada dokumentarno-umetničkoj prozi jer ima elemenata književnosti.

Izabel Vinsent je za “Tela i duše” dobila kanadsku Nacionalnu književnu nagradu za knjigu o Jevrejima, dok je njen roman o švajcarskim bankama u nacističkoj eri “Hitlerovi tihi partneri” osvojio Nagradu Jad Vašem za istoriju holokausta.