„Copenhagen Cowboy“ – prokleto kul dosadna serija, sa čak celom epizodom na srpskom

Refn je jedna čudna zverka i zanimljiv autor, koji iz godine u godinu se odmiče i beži od šire publike, stvarajući sopstveni autistični žanr za sebe, u kom se priča pripoveda sporo, sa manjkom emocija, ali gotovo uvek sa dosta nasilja koje se odvija ispod drečavih svetla neona. Ali nije uvek tako bilo. Svoju širu slavu je stekao trilogijom „Pusher“ u kojoj je uzeo najbolje od tada moderne post-tarantinovske dramaturgije, ali i autorskog evropskog filma. Naravno, nije mu ni odmoglo to što je pri sebi imao takve zvezda na početku karijere kao što su Mads Mikelsen i Kim Bodnija.

Sa druge strane, ovdašnja publika ga je volela, jer je u celu tu priču zamešao i negativce sa ovih prostora koje su na svet doneli ovogodišnji najbolji evropski glumac Zlatko Burić, kao i ispostaviće se kasnije, maskota skandinavskog filma koja treba da slika čvrstog momka sa asfalta Srbije na privremenom radu u Skandinaviji, Slavko Labović. Upravo će Burić i Labović poneti sami treći deo „Pushera“ sa sobom i mnogi će ovom filmu dati ocenu – najbolji jugoslovenski film devedesetih koji to i nije.

Kao što sam već rekao, Refn je otišao dalje, u nešto stilizovaniji svet, manje ili više realističan, ali gotovo uvek sa sličnim glavnim herojem, ćutljivim tipom željnim osvete. Tako je i u novoj seriji, koju pitaj Boga na koji način je uspeo da proda Netfliksu koji sve češće štanca sadržaj za domaćice. Imamo osvetu i ćutljivost, ali i ženskog glavnog junaka, jer naslovni kauboj je ustvari kaubojka, i to ne lezi vraže, sa ovih prostora.

Miu je, nazovimo je tako, čarobno biće sa super moćima koje navodno donosi sreću drugima (tumači je Angela Bundalović koja je pre ove uloge bila više poznata kao plesačica). Međutim ako je razljutite postaće vam najveći neprijatelj. Pa tako je prvo vidimo u bordelu prepunom eks jugoslovenki, koje su to dovedene putem trafikinga kao manekenke. Nakon spašavanja devojaka vidimo je u borbi sa članovima albanske mafije, ali kasnije i sa pripadnicima njihovih azijskih kolega, ali i domaćim psihopatama i serijskim ubicama, da bi na kraju došla čak i do Burića i Labovića, koji jesu u drugim ulogama, ali koji svakako namerno bacaju senku na svoje „Pusher“ likove.

I naslovom podseća na još jedan 90’s podžanr, „betonski vestern“ ali zadržava se na njemu samo imenom. Natprirodnim elementima više naginje ka bajkovitosti Dejvida Linča, ali kao i kod ovog nadrealnog majstora, nema klasičnih pozitivnih i negativnih likova, već se svi stapaju u jednoj boji, koja je umesto sive, u Refnovom slučaju stilizovano ultra ljubičasta i roze.

Miu je skoro pa nepobediva, zna kung fu, ima ruku bržu od metka i sve što uz to ide. Sve ovako navedeno zvuči kao da je ekstremno brzo sa dosta radnje i akcije, ali nemojte da vas opis zavara. Pravi fanovi ovog reditelja znaju da su scene i radnja ponekad toliko spore, da vam se čini kao da idu unazad, a da je atmosfera i šarenilo fotografije nekad poprilično bitnije od same priče. Dijalozi deluju robotski i kao da ih ne izgovaraju stvarne osobe. Kamera se poprilično često vrti 360 stepeni po nekoliko minuta, čime doprnosi da vam se dodatno zavrti u glavi, ako već nije od količine krvi i nasilja u datim moentima.

Međutim, sve ovo navedeno je taj začin koji stvara tu klasičnu atmosferu koju Refn plete i po kojoj se izdavaja danas kao autor. I upravo je ovakav način pričanja i atmosfera u biti ono što kupuje pažnju kod fanova. Sa druge strane, sumnjam da će slučajni putnici namernici, tražeći novi sadržaj za bindžovanje na Newtfliksu se zadržati na ovoj seriji, jer ovde nemaju ali baš ništa da traže. Čak ni oni koji žele da vide i čuju srpski jezik i kako to sve izgleda u danskoj izvedbi. Zbuniće se već prilikom prvih scena. Da, prva epizoda ove serije je gotovo cele na srpskom jeziku, sa par upliva u albanski.

Godina je 2023. i svako ko je pratio rad do sad ovog danskog reditelja zna čemu može da se nada. Oni koju su ga napustili u prethodnim godinama, čekajući da se vrati narativu koji ga je proslavio, nakon ove serije su valjda svesani da on u taj univerzum može da se vrati samo pod svojim „neonskim“ uslovima. Mi preostali fanatici znamo šta da očekujemo. Njegove prokleto kul ali i jako dosadne spektakle.