Čovek koji fotografiše emocije kroz muziku

Nakon svetskih prestonica, gde je izlagao, nakon Beograda, gde je organizovao nekoliko izložbi, red je došao na Zrenjanin koji se ovoga puta potrudio da javnosti i autoru omogući respektabilan uvid u stvaralaštvo ovog slavnog Beograđanina sa adresom u Londonu.

Jer Brajan praktično nema koga nije fotografisao od muzičkih legendi, kako sam kaže, nije slikao samo svoje idole iz mladosti, poput Džimija Hendriksa, Džima Morisa, Elvisa Prislija, Džona Lenona i Dženis Džoplin, koji nisu dovoljno dugo poživeli kada je krenuo putem muzičkog fotografa. Nasmejan i nenametljiv, autor se probija kroz gužvu i skromno, sa malo reči, na bini pozdravlja okupljene i poziva ih da pogledaju izložbu.

– Moram da napomenem, kada smo pripremali fotografije za ovu izložbu u užem izboru našlo se 600 fotografija, moj opus je ogroman, bilo je teško to sve selektovati ali smo napravili izbor od nekih 120 fotografija. Posebno sam jedan zid sa ljubavlju posvetio ženama, to je suprotan pol koji volim i poštujem. Tu su velike muzičarke, devojke i žene sa kojima sam radio, delio dobro i zlo na koncertima – kaže Brajan Rašić.

Objašnjava da je gledao mnoštvo koncerata u životu, prema zvaničnoj statistici profesionalno ih je fotografisao 8.000, ali da i dalje uživa u čaroliji koju muzika stvara.

– Volim Stounse, Bovija, to su velikani i lako je to reći. Sad da napravim jedno čudno poređenje, sinoć sam gledao Zvonka Bogdana, nije prvi put da sam ga gledao, čovek je kao neki naš Frenk Sinatra, peva besprekorno i divim mu se. Ja volim muziku, od Bob Marlija do Zvonka Bogdana, i sve ono između, zapravo ljude koji umeju da prenesu svoje znanje, lepotu muzike koju izvode, to sam oduvek poštovao. Uvek sam voleo i Bitlse i Rolingstounse, iako su to različite grupe. Tako sam objektivno posmatrao uvek, i kroz aparat i u duši, muziku koju volim. Činjenica je, mislim da je evidentno posle svih ovih godina a to je više od četiri decenije moje karije da je u pitanju muzika, nisu u pitanju izvođači. Meni se uvek pripisuju Bovi i Stounsi ali ovde sam, ovom izložbom, pokazao da ima još mnogo više od njih – objašnjava Rašić.

Fotografije koje je izložio nastajale su širom sveta, većina je nastala u Londonu, Parizu, Vankuveru, a ima i onih sa najvećeg koncerta Stounsa u Brazilu.

– Ako zvanično rokenrol traje 67 godina, ja sam ovekovečio 45 godina, znači nije to tako malo. Moje pokretačko gorivo je muzika, mora da se traje, da se radi. Za nedelju dana, nakon ove izložbe, izlaze fotografije na svim mogućim formatima koje sam radio na koncertu Stounsa 2006. godine u Rio de Ženeiru. Doživeo sam da imam naslovnu stranu Roling Stounsa na njihovoj zvaničnoj stranici. Putovao sam i obišao ceo svet ali danas, zahvaljujući digitalnoj fotografiji, sve se menja. Nekada nismo ni mislili o digitalnoj fotografiji ali u nekom trenutku sam morao da napravim taj prelaz zbog posla, niko neće da čeka više proces razvijanja fotografija. Ipak, taj period posmatram sa nostalgijom jer smo bili više poštovani. Danas fotografija traje kratko i brzo je zaboravljena, da napravim komparaciju, kao Ledi Gaga, koja se svaki dan slika pa su njene fotografije od juče već stare vesti – kaže Rašić.

Čuveni fotograf kaže da se sem sveta fotografije menja muzika, postoji velika ponuda a promene su dobre, treba svi da uživaju u muzici. Strpljivo odgovarajući na pitanja ljubopitnih novinara objašnjava da je fotografija koja je izazvala najviše pažnje u svetskoj javnosti ona sa Noelom Galagerom, koja je u Zrenjaninu izložena.

– Pre mesec dana je Noel okačio na svoj Instagram tu fotografiju i potpisao me, to je zlo koliko je bilo pregleda. Jednostavno, obožavaju ga. To me je dirnulo. Ta fotografija mi je draga jer je bila u dnevnim novinama preko cele strane, bila je i u magazinu Vog, to je zato jer predstavlja celu jednu generaciju. Taj šešir koji Noel nosi, pivo koje pije, i to što je prosipao pivo po meni, to je ta generacija Oasis. Kad izađu na binu, ja moram da se sklonim jer tu bude ogromna količina piva koju pobacaju u vazduh od veselja. To je „Džob generacija“, kako kažu Englezi. To je jako poznata moja fotografija i ponosan sam na nju. Da li mi je najdraža, ne znam, ali ima priču svakako – kaže Brajan Rašić.

Ljubitelja roka ove večeri otvaranja izložbe je mnogo, tu su i muzičari braća (Žika i Dragi) Jelić iz Yu grupe, Zoran Kostić Cane – Partibrejkersi, Saša Janković iz Instant Karme, Nikola Vranjković, producent Voja Aralica, kompozitor Aga, kao i Mića Janković Fleš, ovoga puta zadužen za muziku sa razglasa, dok za posetioce svira poseban bend u atrijumu Narodnog muzeja.

Fokus na novi talas i Paket aranžman

Izložba “Pod sjajem zvezda” u Zrenjaninu otvorena je u naredna dva meseca (do kraja avgusta), a kustoskinja Ivana Arađan kaže da je reč o velikoj retrospektivnoj izložbi koja nudi presek od preteča rokenrola do najvećih zvezda, poput Bovija i Stounsa, kojima su posvećeni posebni segmenti postavke.

– Predstavljene su žene u muzici, pop, rok, bluz i kantri kulture. Mislim da je jako važno što smo, unutar retrospektive Brajana Rašića, uvrstili i domaće izvođače iz novog talasa koje je on fotografisao, a konkretno smo se fokusirali na Paket aranžman jer je on slikao bendove Šarlo akrobata, Idoli i Električni orgazam. Na ovoj izložbi postoje neke fotografije koje nikada nisu distribuirane tako da se sada mogu prvi put videti – kaže Ivana Arađan.