Muzej primenjene umetnosti priprema retrospektivnu izložbu Slobodana Mašića (1939-2016) jednog od najznačajnijih umetnika koji su tokom proteklih pola veka oblikovali vizuelne komunikacije u Srbiji i Jugoslaviji.
Izložba će biti otvorena 12. septembra i trajaće do 19. oktobra a na njoj će biti predstavljen veći deo Mašićeve zaostavštine koju je Muzeju 2017. poklonila njegova udovica i dugogodišnja saradnica Saveta Mašić. NJu je Mašić upoznao još tokom studija kao Savetu Puhalo. Po završetku studija Mašić iskustva stečena na fakultetu primenjuje u dizajnu vizuelnih komunikacija i to je period kada radi plakate i kataloge za Dom omladine i Grafički kolektiv, i kada pokreće ediciju knjiga Nezavisna izdanja. Takođe, osniva Studio Struktura i grafički oblikuje razne knjige, časopise Susret, NB’68 i ROK, špice za kultne jugoslovenske filmove i započinje saradnju sa pozorištem Atelje 212, tj. BITEF-om, kao i filmskim festivalom FEST. Mašićev dizajn za BITEF će vremenom postati jedan od najznačajnijih opusa u oblasti vizuelnih komunikacija u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji.
Krajem ’60-ih godina prošlog veka Mašić definiše svoju poetiku prvenstveno kreiranjem čuvenih ideograma, kao što su zvezda upisana u krug (znak Studija Struktura) ili ideogram koji čine suprotno usmerene vertikalne strelice (znak Nezavisnih izdanja). NJegova sposobnost da manipuliše grafičkim dizajnom omogućila mu je da analizira sadržaj komunikacije, svodeći je na simboličku suštinu. Bez suvišne likovnosti, on konstruiše površine koje postaju prenosnik značenja sadržine plakata, knjige ili drugih sredstava vizuelnih komunikacija. Jednostavnu prostornu kompoziciju sa plakata za Dom omladine kasnije koristi da bi predstavio ritam ponovljenih znakova. Ovaj ritam mu omogućava da stvori novu sliku sveta u kojem njegovi znaci formiraju zaseban grafički jezik koji beži od figuralnosti ka simboličnom i ikoničnom.
U tekstu „U traganju za sopstvenim izrazom“ u katalogu izložbe MAŠIĆ, Miroslav A. Mušić konstatuje da je „bio neprikosnoven u iskazivanju svojih stavova. Polazio je sa stanovišta da svaki grafički znak, linija i belina imaju svoje mesto, simboliku i opravdanje. Sposobnošću izdvajanja uspostavljao je dijalog sa svetom. Bila su to kritička razmatranja vođena grafičkim jezikom sa težnjom da se iskaže mišljenje, stav o pojedinim vrednostima, zabludama ili utopijama.“
Kustos retrospektive Vizuelne komunikacije Slobodana Mašića je Slobodan Jovanović a izložbu će otvoriti Miroslav A. Mušić. Vizuelni identitet izložbe poveren je Borutu Vildu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.