Čovek u kome se krila zapretena duša deteta

Scenu je napustio ne samo učesnik i svedok stvaranja beogradske televizije, prvih jugoslovenskih festivala popularne muzike i pionir domaćeg dečijeg programa već i umetnik koji je do kraja verovao u rečenicu čuvene srpske pesnikinje Desanke Maksimović da se “u svakom odraslom čoveku krije zapretena duša deteta”, što je često i sam citirao, javno priznajući da bi “svakodnevno slagao kocke za decu, kad bi mu to obaveze dozvolile”.

Mediji i Subotine kolege ne slažu se oko “detalja” da li je preminuo u bolnici, na Pulmološkoj klinici u koju je primljen 11. septembra, ili u kući gde se, prema rečima pevačice Leontine Vukomanović, lečio poslednjih dana.

Vest o odlasku Minje Subote prvi je juče objavio preko društvenih mreža zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

On je odmah saopštio i da će Subota biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana i da će za tri godine dobiti ulicu u Beogradu, što je potom potvrdio i gradonačelnik Zoran Radojčić.

“Umro je Minja Subota. Naš Minja uz koga smo svi rasli. Minja koji nas je pesmom učio da budemo dobri ljudi i da razumemo svet. Minja koji je uvek bio vedar i nasmejan i kada se borio sa teškom, podmuklom i opakom bolešću. Kad bi neko pomenuo Minju Subotu, svi, stariji ili mlađi Beograđani, odmah pomisle na ‘Muzički tobogan’, emisiju detinjstva svakoga od nas. Minja je obeležio uspešne decenije tadašnje Televizije Beograd… Mnogo je voleo decu. Stvarajući i komponujući za najmlađe ostao je dete u duši. Počivaj u miru, Minja. Mnogo si se namučio poslednjih godina, ali nisi dao da se to primeti. Ti si učio nas, a sada je red da se mi odužimo tebi. Prvo sahranom u Aleji zaslužnih građana, a potom trajnim sećanjem. Za tri godine dobićeš ulicu u našem gradu, a Dečiji kulturni centar koji si vodio do odlaska u bolnicu negovaće trajno sećanje na svog Minju“, napisao je Vesić na Fejsbuku.

Potom se na Instragramu oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić porukom da je “Minja Subota bio jedan od junaka i njegovog detinjstva, drag čovek čiji su glas, pesme i igre u ‘Muzičkom toboganu’ mamile osmehe na licima generacijama dece koja su odrastala u bivšoj Jugoslaviji i našoj Srbiji”. “Takvi junaci koji su bojili dane u lepo, odlaze samo u nezaborav. Minja, počivaj u miru. Hvala ti za sve”, oprostio se juče Vučić od Minje Subote, koji je učestvovao u njegovoj poslednjoj predsedničkoj kampanji.

Od Minje Subote juče se oprostila i Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja, koja je u telegramu saučešća Subotinoj porodici ocenila da su “kulturna i muzička scena Srbije ostale su bez čoveka koji je svoj život i stvaralaštvo posvetio muzici”. “Ostaće upamćen po svom detinjastom duhu i mladalačkoj energiji zahvaljujući decenijama koje su obeležene njegovim pasioniranim stvaranjem i komponovanjem za najmlađe… Prepoznatljivog po svojoj jednostavnosti, žaru za pesmom, igrom i životom, pamtićemo ga kao simbol jednog vremena zahvaljujući čijoj su vanrednoj posvećenosti i radu sa najmlađima stvoreni trajni mostovi među generacijama sa svih prostora bivše Jugoslavije”, napisala je Maja Gojković.

Minja Subota rođen je 1938. u Sarajevu – 8. novembra napunio bi 83 godine.
Potiče iz porodice rodom iz Dalmacije, koja se tokom Drugog svetskog rata iz Sarajeva preselila u Zagreb, a posle rata u Beograd, gde je Minja Subota završio kompletno školovanje.
Kao i njegov otac i tri godine stariji brat, takođe poznati muzičar Aleksandar Saša Subota, po struci je bio inženjer elektrotehnike, ali je još tokom studija “struju” zamenio muzikom i fotografijom za koju se usavršavao i u inostranstvu.

Uz bratovljev ansambl, Minja Subota snimio je prve kompozicije za Muzičku produkciju Radio Beograda. Zahvaljujući muzičkom obrazovanju stečenom u Muzičkoj školi Stanković sam je pisao aranžmane za kompozicije koje je snimao, a ubrzo se pojavila i njegova kompozicija „Čuvar parka“.

Komponovao je mnogobrojne kompozicije zabavne muzike i šansone, koje su izvođene na svim velikim jugoslovenskim muzičkim festivalima, od kojih je neke i osnovao. U ovim žanrovima snimio je veliki broj ploča u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji i Rusiji, gde je njegove pesme sa velikim uspehom u ruskom prevodu pevao i Đorđe Marjanović.

Prve trajne snimke za Radio Beograd, posle položene audicije, snimio je 1961, a ubrzo je na programu ovog radija počeo da vodi tada najpopularniju emisiju „Subotom sa vama“, koja je snimana po gradovima Srbije. Sa radija se seli na televiziju, na kojoj je zajedno sa voditeljem Mićom Orlovićem i glumcem Đuzom Stojiljkovićem vodio prvi kviz TV Beograd.

Kad je ova TV stanica 1972. počela da emituje program u boji i to pre italijanske mreže RAI, na svečanom otvaranju Minja Subota je zajedno sa slovenačkom pevačicom Lidijom Kodrič pevao svoju kompoziciju „Od danas u koloru“ na stihove LJubivoja Ršumovića. Zajedno sa Lidijom Kodrič, Subota je od 1970. do 1975. bio član kvarteta “One i oni” u kojoj su pevali tada popularni pevači: Daliborka Stojšić i Žarko Dančau, a jedno vreme i Boba Stefanović.

Kao TV autor i voditelj Minja Subota uradio je u Beogradu, Novom Sadu, Bijeljini mnoge nekad popularne emisije: “Od glave do pete” – zabavno-muzički serijal rekordne gledanosti u tandemu sa Milovanom Ilićem Minimaksom, “Igre bez granica”, “Željoteka”, Nedeljno popodne, “Zvezdana žurka”, “Kako smo zabavaljali Tita”, “Svetski umetnici u Beogradu”… Pre sedam godina oprobao se i kao kompozitor fllmske muzike u filmu Mine Đukić „Neposlušni“, u kome se pojavljuje i kao narator.

Dobitnik mnogih domaćih i inostranih festivalskih nagrada i društvenih priznanja, uključujući i status počasnog građanina Kruševca sa titulom „Viteza od Čarapanije“, Minja Subota bio je član Udruženja kompozitora Srbije, Udruženja muzičara džeza, zabavne, pop i rok muzike Srbije, Saveza estradnih umetnika Jugoslavije i Srbije, programskih saveta “Jugokoncerta” i “Zmajevih dečjih igara”, osnivač i direktor festivala “Beogradsko proleće”… Učestvovao je u radu mnogobrojnih žirija na najvećim muzičkim manifestacijama u Srbiji i inostranstvu. Održao je stotine dobrotvornih programa.

Bez obzira na sve ove renesanse domete i angažman, kruna TV i festivalskog rada Minje Subote su programi za decu.

On je autor i voditelj više od 300 emisija od kojih je najpoznatiji “Muzički tobogan”.

Emitovan je 18 godina i drži rekodnu gledanost u domaćem TV programu. Subota je bio osnivač i šest godina urednik i voditelj festivala pesama za decu “Beogradsko proleće”, čime je podstakao osnivanje sličnih menifestaicja i programa za decu širom SFRJ.

– Najveći deo svoje umetničke karijere i stvaralaštva posvetio sam deci. Početkom sedamdesetih godina u saradnji sa pesnicima LJubivojem Ršumovićem, Dobricom Erićem, Draganom Lukićem i mnogim drugim okupljenim oko Redakcije za decu Radio televizije Beograd, komponovao sam i snimio kao vokalni solista, uz dečji hor „Kolibri“, pesme komponovane na stihove ovih autora. Mnoge od njih snimio je i Dragan Laković i tako smo uz još neke kompozitore i vokalne soliste počeli da stvaramo kvalitetan opus pesama za decu, komponovanih u duhu popularne muzike – zapisao je Minja Subota na svom sajtu.

Te pesme odavno su deo dečje muzičke literature, obrađene su i u rok-verziji Vlade Divljana i Srđana Gojkovića Gileta i gotovo da nema “male” i “velike “ dece koja ne znaju hitove: „Deca su ukras sveta“, „Išli smo u Afriku“, „Rekao sam brezi i topoli“, „Telefonijada“, „Slon lepotan Don Dolan“, „Povrćijada“, „Kolo“, „Razbole se lisica“… Subota je kao kompozitor potpisao i ciklus pesama „Još nam samo ale fale“ na stihove LJubivoja Ršumovića, kao i muziku za predstave Dečijeg pozorišta u Subotici. Za UNICEF je snimio seriju “Dete je čovek važan“, čija su tema dečija prava. Sa kompozitorom i dirigentom Jovanom Adamovim, pokrenuo je ciklus festivalskih priredbi pod nazivom „Mini-tini fest“.

“Dečija” publika nije ga zaboravila ni posle odrastanja, i poput poznatog kantautora Arsena Dedića u mnogim porodicama postao je “višegeneracijska pojava”.

– Svuda me susreću kao člana porodice. Svakodnevno doživljavam fotografisanje i druženje sa roditeljima i decom. To je divan osećaj koji treba zaslužiti. Kad volite neku poznatu ličnost i želite da prenesete takvo osećanje svojoj deci, onda je ta ličnost sigurno ostavila dobar trag u vašem životu. Drago mi je da sam mnogima ulepšao detinjstvo, ali i roditeljstvo – izjavio je Minja Subota u jednom od intervjuu, napominjući da pažljivo čuva sve dečije poklone – crteže, ambleme škola, radove od keramike, zajedničke fotografije…, koje je dobio na snimanjima i festivalima.

Dobri duh i uzor

– Minja je zaista bio deo moj umetničkog života. Često smo se sretali na raznim priredbama. Bio je izuzetno prijatan čovek, svestran umetnik, radoznao, uvek pun energije, uvek nasmejan. Jedan dobri duh i baš mi je žao što otišao. Mogao je još da bude sa nama – kaže za Danas glumica i pevačica Gorica Popović.

Sa Subotom je često sarađivala i pevačica Biljana Krstić.

– Dosta sam pevala dečije pesme, tako da smo se često sretali na dečijim festivalima. Moram da priznam da sam te dečije pesme najviše učila upravo od Minje Subote, kao što sam, učeći decu da pevaju neke od dečijih pesama, uvek birala njega i Dragana Lakovića. NJih dvojica su mi bili uzori. Svaki put kad smo se sretali uvek je imao neku lepu anegdotu da ispriča, uvek je imao nešto posebno da kaže i pohvali. Baš je bio pozitivan čovek, dobar drug i prijatelj. Ostaće nam po svim tim lepim stvarima u sećanju – naglašava Biljana Krstić u izjavi za naš list.

Pevačica Leontina Vukomanović izjavila je da “neutešna zbog odlaska Minje Subote”, koji doživela kao “prekretnicu, ne samo u životima onih koji su njim radili, nego i čitave javnosti”, prenose beogradski mediji.

“On je obeležio naše detinjstvo. Ja se sada obraćam u ime ‘Dečijeg kulturnog centra’ Beograd, gde je Minja bio predsednik Upravnog odbora i gde se zalagao ne samo svojom pesmom, stihovima, voditeljskim ili pevačkim umećem, nego svojim radom da stvari za decu, ipak, budu kontrolisane pažljivo, usmeravane i odabrane za decu”, naglasila je Leontina Vukomanović. Ona je napomenula da se sa Minjom Subotom poslednji put čula početkom nedelje kad joj je rekao da “jedva čeka ponovo da peva”.

Veseli tonovi i disharmonija

– Prva asocijacija na Minju Subotu mi je „Muzički tobogan“. Bila je to veoma popularna zabavno-edukativna TV serija za decu, koju su rado gledali i odrasli. Kroz igru i pesmu deca su imala mogućnost da upoznaju domaću književnu i muzičku elitu osamdesetih godina. Minju Subotu nisam lično poznavala ali, kao i cela moja generacija, odrasla sam na njegovim pesmama. Komponovao je i izvodio numere na osnovu stihova LJubivoja Ršumovića, Mike Antića, Dragana Lukića, Momčila Tešića i drugih značajnih dečjih pesnika. Pesme Minje Subote bile su prepoznatljive po vedrini, kvalitetu i savremenom duhu. Bile su voljene i gromko pevane na školskim priredbama ili pevušene po dečjim sobama. I sad se ja pitam, kako je moja generacija od tih veselih, razigranih tonova dospela do ove raštimovane disharmonije – kaže za Danas Jasminka Petrović, književnica za decu i omladinu.

Fotografija i strip

Osim muzikom, Minja Subota uspešno se bavio i fotografijom. Dobitnik nagrade “Anastas Jovanović” za samostalne izložbe na temu “Deca sveta”, imao je izložbe u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, na Beogradskom sajmu, u galerijama u Kopru, Šibeniku, Novom Sadu, Belorusiji… Na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji javnosti se predstavio i kao uspešan karikaturista crtajući samog sebe.

Broz i Vučićeva kampanja

Na programu RTS-a 2004. emitovano je 11 epizoda dokumentarne serije „Kako smo zabavljali Tita“, koju je Minja Subota realizovao u saradnji sa Filmskim novostima. Materijale iz te serije, kao i iz istomenog feljtona u TV Reviji, objavio je u knjizi „Kako smo zabavljali Tita“, koja je, prema njegovim rečima, ”zbirka sećanja njegovih kolega koji su imali prilike da nastupaju pred predsednikom Titom i visokim gostima i državnicima koji su u tom periodu dolazili u našu zemlju“. „Tiraž TV revije u to vreme bio je oko 450.000 primeraka, naravno u ondašnjoj Jugoslaviji, ali niko nije bio siguran da li zbog feljtona ili slike ruskog ‘čudotvorca’ Čumaka, koju je taj list objavljivao iz broja u broj, a koja je, kad je pogledate, ili prislonite uz telo, lečila mnoge bolesti i činila da bolovi prođu”, pričao je kasnije Minja Subota. Iako je ova knjiga često citirana kao svedočansvo o vremenu Brozove vlasti, javnost nije najsrećnije primila Subotino učešće u poslednjoj predsedničkoj kampanji Aleksandra Vućića u kojoj je penzionerima pevao svoj hit „Deca su ukras sveta“.