Fejk Satanisti, šarmantni provokatori i drugari Eda Širana: Cradle of Filth se vraćaju u Beograd nakon 15 godina

Kad sam bio klinac, tamo nekad pre 20-ak i možda malo više godina, KST je bilo to mesto gde bi se nalazio sa istomišljenicima, ili barem onima koji su slušali istu ili sličnu muziku kao ja. Tad se znalo, postoje pravi bendovi, koji valjaju, i postoje bendovi koji slušaju devojčice. Hvala bogu pa su ta vremena nepotrebnog etiketiranja prošla, ali i hvala bogu pa se još tad shvatilo da će jedni etiketirati, a drugi slušati „bendove za devojčice“ da bi se između ostalog približili istim.

Cradle of filth je bio jedan takav, za devojčice, što iz ove perspektive zvuči poprilično čudno jer govorimo o žanrovima ekstremnih vrsta metala. Verovatno seksipil koji nije uspevao da sakrije corpse paint koji je nanosio na lice pevač benda Deni Filt je odigrao bitnu ulogu u tome da lepši pol zavoli bend ali i Denija kao kakvu pop zvzedu, a ne kao tipa koji bljuje vatru i krv dok iza njega vozi nešto umivenija verzija blek metala.

Ta „umivenost“ ih je očigledno razlikovala od onih ekstremnijih skandinavskih kolega, često optuživanih za razna zlodela, zbog čega su i povukli to blek, ili crno iz svog žanra i ograničili se samo na extreme. Pritom momci iz Sufolka su celu tu fejk ikonografiju satanizma koristili radi šoka i provokacije i samim tim su češće od drugih bili zastupljeniji u medijima, zbog čega su imali prilike da sarađuju i sa izvođačima koji su kilometrima daleko, ne od njihovog žanra, nego od metala uopšte.

Krenuli su u Sufoklu sad već davne 1991. Sem tih najranijih početaka dok su „drljali“ gitare, oduvek su voleli da zakite svoj zvuk uticajima gotika, simfo roka i metala, ali i gotičkom literaturom, poezijom, mitologijom i naravno horor filmovima. Spotovi, ali i live performansi su delovali kao da bend sa sve glavnim Denijem izgleda kao da su izašli iz britanske Hamer produkcije horor filmova 60-ih i 70-ih.

Zbog svog izgleda bend je privlačio kontroverze oko sebe, pogotovo buntovnih klinaca koji su nosili majice sa njihovim artwork-om, uglavnom da bi nervirali roditelje i plašili one koje je trebalo.

Tri godine posle osnivanja objavili su kultni “The Principle of Evil Made Flesh”, kojeg je časopis Metal Hammer svrstao u “top 10 najznačajnijih black metal albuma u zadnjih 20 godina.” Četiri godine kasnije izdali su verovatno svoj najpoznatiji album – “Cruelty and The Beast”. Ovo konceptualno izdanje posvećeno je mađarskoj baronici dosta nezgodnog karaktera, Bátori Eržebet.

Šokiranjem, ali i pojavom koja je prevazišla metal žanr, bend je čak stigao i do MTV-ija, što je nekad bilo nezamislivo za blekmetalce, sa spotom „Her Ghoust in a Fog“ koji je i ostao jedan od najvećih hitova benda. Koketiranje sa mejnstrimom se vidi i u najavama saradnje sa još jednim gostom Beograda, Edom Širanom. Još uvek se ne zna šta su isplanirali, i čuvaju tu informaciju kao zmija noge, ali fotografijama iz studija je najavljeno „nešto“ a valjda ćemo uskoro saznati šta. Čak da je ta saradnja nešto najgore na svetu, svakako budi interesovanje, makar u domenu – verovali ili ne.

Do sada su objavili 13 albuma, a još uvek aktuelni je “Existence is Futile” koji je jako dobro prihvaćen i od kritike i od fanova pa će se ponešto s tog izdanja moći čuti i na koncertu u Beogradu.

Ekipu benda čine: Dani Filth (vokal), Donny Burbage (gitara), Ashok (gitara), Daniel Firth (bas), Martin Skaroupka (bubnjevi) i Zoe Marie Federoff (live vokal i klavijature). Dan pre koncerta u KST, Cradle of Filth će nastupiti u Zagrebu, takođe u organizaciji Hangtime Agency.

Dvadeset godina pošto sam slušao priče o njima, negativne i pozitivne, u istom tom KST-u, ovaj koncert postaje dešavanje koje ne bi trebalo propustiti, čak i ako veoma dugo vam nije palo na pamet da pustite plej na pesmam bilo čega iz toga žanra.