Maca zbog koje se NIN čitao od pozadi: Umetnik Jugoslav Vlahović i pisac Dragan Jovanović o izložbi „Crna, 20 godina – 1000 crteža“

Izložbu je u sredu veče ispratila puna prostorija ljudi, knjiga, vina i crteža, dok je poseban kuriozitet bila druga crna maca koja je leškarila u izlogu knjižare.

Na izložbi je predstavljeno pedesetak od preko 1.000 ilustracija Jugoslava Vlahovića objavljenih u NIN-u periodu 2004-2024. za kolumnu „Postekologija“ Dragana Jovanovića, koji su zajedničkim snagama otvorili postavku.

Kako su se prisetili, njih dvojica su istog dana primljeni u NIN, a kada su ih selili sa 13. sprata Politike u Cetinjsku, cela redakcija je bila na trećem spratu, samo su Vlahović i Jovanović boravili na četrtom, dok se pored njih nalazio „obračun plata“. Oni su samoinicijativno prešli na četvrti sprat jer je, prema Jovanovićevim rečima, ispod njih „urlao Aleksandar Tijanić, te od njega nisi mogao da živiš“.

„Tijanić mene nije ugrožavao, ali je bio bučan pa nije moglo na miru da se radi, pogotovu ono što smo mi radili. Povukli smo se na četvrti sprat u jednu sobicu kod obračuna plata, kao dva kaluđera-isposnika i tu je nastalo sve ovo što se može pogledati na izložbi, i još mnogo toga“, kazao je Jovanović.

Pre samog osvrta na „karijeru“ Crne, kolumnista Jovanović, koga je Vlahović predstavio kao ekologa-prirodnjaka, imao je da kaže par reči upravo o očuvanju životne sredine.

„Ja sam u jednom tekstu napisao – dok sam živ, atomske centrale se neće graditi. Da budem malo i neskroman, ja sam i doneo zakon o Zabrani izgradnje atomskih centrala, uz veliku pomoć ljudi sa strane, pa čak i sa vlasti, iz perioda Jugoslavije. Sada evo opet čujem da moj ‘Alek’, kako ja zovem predsednika, namerava da za 50 milijardi evra kupi francuske atomske centrale, koje su, „by the way“, zastarele. Trudićemo se da to zaustavimo. Pozivam i vas da se pobunimo kada dođe vreme“, kazao je Jovanović, i iz digresije prešao na priču o čuvenoj maci, kazaviš: „Hajde da pričamo o Crnoj, zato sam i došao“.

Priču je počeo prisećanjem na njihovo upoznavanje dok je živeo na Novom Beogradu, kod Tošinog bunara, na starom aerodromu, u jednoj kućici, gde je imao bašticu, i gde mu se jednog dana pojavila Crna.

„Već je tada bila mlada mačka, nije bila mače, i odmah je počela da se ponaša kao moja majka. Kako su žene komšinice iz zamrzivača iznosile kese s krmenadlama, s ribama, da se odlede, ona je u zubima donosila te kese i spuštala ih ispred mene. Ja sam s njom baš razgovarao, i kažem joj: „Crna, bre, koji ti je đavo, odakle ti ovo?!“, a ona ništa, ostavi to, ode, donese drugu kesu, treću… Nisam znao šta da radim i gde da ih vratim, jer nisam znao odakle je kese skupljala. Onda su se, valjda, i te domaćice opasuljile i počele da sklanjaju zamrznutu hranu“, prisetio se Jovanović.

Momenat kada ga je Crna „kupila za ceo život“ i kada je počeo da je spominje u kolumnama, desio se kad je mačka kao besna razjurila bul terijere koji su napali njene mačiće.

„Psi su bežali, kvičali, k’o miševi, a ona ih je odjurila sve do kraja ulice, odakle se vratila kao Gari Kuper, uzdignuta repa. I ja joj kažem: ‘Crna, ti si od sada ovde moja carica i tebi je ovde dozvoljeno da radiš šta hoćeš'“, setio se Jovanović.

Ipak, idila na Tošinom bunaru se završila u trenutku kada je počeo da se gradi Treći bulevar. Jovanovićeva kuća je srušena, mada, primećuje on, nije morala da se ruši. Nekome je, kako je kazao, mnogo smetala, ali nije želeo da otkrije kome.

„Uglavnom, srušen sam i dobio sam stan kod FK Obilić, stadiona, na šestom spratu. Crna na šestom spratu… Dva, tri puta je htela da skoči, jer je dole videla nekog mačora. Ja sam je izvodio, šetao… Kad je izvedem dole nje nema po nedelju dana i ja već pomislim – gotovo, ostavila me, kad eto nje. Pojavi se – priseća se kolumnista karaktera svoje mačke i inspiracije.

Ali kako je za oboje takvo stanje bilo „mučenje“, Jovanović je odveo Crnu u Vrčin, kod svog brata koji je imao kuću i baštu, veliko dvorište.

„Ona je tamo, je’l da, uživala, ali, koliko sam ja njoj falio, toliko je i ona meni falila. I sada mi je teško da govorim, iako je od tada prošlo više od 20 godina, ona je umrla. Jeste imala 17 godina, ali je bila tako živa i jaka da niko od nas nije pomišljao da će preminuti. Ja sam shvatio da je umrla zato što nije sa mnom. Tu me je upropastila. Ovo sve što vidite, to su sve kolumne koje sam ja napisao o njoj, a koju je Jugoslav, malo je reći, genijalno interpretirao“, kazao je Jovanović.

Maca je ostala inspiracija piscu, ali međutim, kada je Aleksandar Timofejev postao novi glavni i odgovorni urednik NIN-a, saradnja kolumniste i nedeljnika je prestala, jer, kako je citirao poslodavca, „kompanija nije bila zainteresovana da je produži“.

„Maca Crna je ostala i ostaće zauvek, a Timofejev će se pamtiti samo po tome što je ukinuo saradnju zbog koje se NIN čitao od pozadi“, konstatovao je Jovanović.

Ipak, kraj nije tužan jer je Jovanović otvorio svoj blog na adresi www.postekologija.rs na kome svakog četvrtka možete čitati njegove kolumne. Najnovija nosi naziv „Moja Crna na 1000 crteža“.