Crnogorska „Đokonda“ u završnici Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu

Komad počiva na istinitom događaju iz 1911. godine, kada je Italijan Vinćenco Peruđa, koji je živeo u Francuskoj, ukrao „Mona Lizu“ iz Luvra.

Leonardovo delo, koje u to vreme nije imalo današnju slavu, držao je dve godine u svom neuglednom stanu u Parizu. Sliku je pokušao da proda ali je, tokom suđenja, tvrdio da ju je ukrao iz patriotskih razloga kako bi je vratio u Italiju, tamo gde joj je mesto.

Na tom narativu, fragmentarnom strukturom, korišćenjem tonskih i video zapisa i psihodeličnim zvučnim efektima, komad preispituje današnji odnos umetnosti i čoveka.

Predstavu nosi troje glumaca predvođenih Zoranom Vujovićem, a dvoje njegovih kolega – Branka Otašević i Slavko Kalezić se pojavljuju u više uloga. Četvrti i važan protagonista komada je Marija Mitrović, koja je komponovala muziku i, sve vreme na sceni, svira na klaviru.

Iako je pripremljena za kamerno izvođenje, na maloj sceni CNP, predstava se u Užicu igrala na velikoj sceni i sa publikom u velikoj sali. Takav prostor i udaljenost publike i glumaca „progutali“ su delove komada, pa rečenice protagonista jedva da su se čule. Ili se uopšte nisu čule.

Ta tehnička nesavršenost, nije bila prepreka gledaocima da aplauzom pozdrave zahtevnu igru crnogorskih glumaca ili možda jeste, jer su komad ocenili sa 3.37, na skali od jedan do pet.

Mlada rediteljka Dušanka Belada, kojoj je to prva samostalna režija u institucionalnom pozorištu, ali je rediteljsko iskustvo sticala u nezavisnoj kulturnoj produkciji, kazala je da je postavila komad koji istražuje odnos čoveka i umetničkog dela.

„Tragala sam za tim šta je to što umetničko delo čini vrednim. Da li je ono vredno zato što je pod obezbeđenjem i stakom u Luvru, što ljudi u redovima satima čekaju da ga vide, da li je to ono što ljudi govore o njemu ili je to, neki crtež koji probudi emociju“, kazala je za Danas mlada rediteljka, koja se bavi i muzikom i komponovanjem.
Objasnivši da „nije htela da u cenar zbivanja postavi „Mona Lizu“, kao vrhunac umetnosti, što ona jeste, istakla je da je tragala za „vrhunskim trenutkom koji se desi u odnosima između čoveka i umetničkog dela“.

„Moj cilj je da aktuelizujem važnost odnosa čoveka i umetičkog dela, onog ličnog, čistog i unutrašnjeg odnosa, bez obzira na to na koji način se čuva umetničko delo i šta se o njemu govori“, navela je rediteljka.

Publika će večeras gledati komad Ateljea 212 – „64“, po tekstu Tene Štivičić, u režiji Alise Stojanović. To će, nakon „Tri zme“, biti druga predstava po tekstu Tene Štivičić na ovogodišnjem festivalu.

Festival, koji okuplja najbolja pozorišna ostvarenja iz regiona, završava se 7. novembra, kada će se dodeliti i nagrade „Ardalion“. Do tada, prikazaće se komadi „Strah, jedna topla ljudska prića“, autorski projekat Igora Vuka Torbice, u izvođenju NP Pirot, i „Zelena čoja Montenegra“, po tekstu Moma Kapora, u saradnji sa Zukom Đumhurom, u režiji Nikite Milivojevića, što je koprodukcijski projekat BDP-a, Gradskog pozorišta iz Podgorice i festivala Grad tetar Budva.

Kapetanov (K)raj

Večeras, od 18 časova, u Narodnoj biblioteci Užice, najavljena je promocija knjige „Kapetanov (K)raj“, čiji autor je nekadašnji direktor NP Užice Aleksandar Milosavljević. O knjizi će, osim njega, govoriti Petar Arbutina, a u programu će učestvovati užički glumci Divna Marić i Slobodan Ljubičić.

Još vesti iz ovog grada

Gde danas žive istina i pravda, kako ćemo znati šta je istinito i pravedno: U NP u Užicu večeras počinje 29. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda“

SSP Užice: Grejanje u gradu uglavnom ne funkcioniše, najteža situacija u Omladinskoj ulici

Teška saobraćajna nesreća na putu Užice-Zlatibor, ima poginulih

„Nazvala me plavušicom“: Uvrede građanima Užica jer su postavljali pitanja o deponiji Duboko