Crteži stranih majstora na večnu temu tela i prostora: Narodni muzej Srbije sutra slavi 180. rođendan, najavljeni svečana akademija i otvaranje izložbe

Ova nacionalna ustanova kulture osnovana je 10. maja 1844. ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, kao Muzeum serbski sa zadatkom da na jednom mestu sabere starine i da sačuva ih za potomstvo, a već u prvim decenijama rada organizovana je kao naučna, istraživačka i ustanova zaštite kulturne baštine.

Na jubilarnoj rođendanskoj postavci, čiji je autor Dragana Kovačić, muzejski savetnik i kustos „Zbirke grafike i crteža stranih umetnika“, biće predstavljena dela iz fundusa Narodnog muzeja Srbije.

“Delima amblematskih imena istorije umetnosti poput Adolfa Mancela, Pjera Bonara, Edgara Dega, Pjera Ogista Renoara, Pabla Pikasa, El Lisickog, Moholj-Nađa, Nikolaja Reriha, Ogista Rodena, Žana Koktoa, Amadea Modiljanija i drugih najznačajnih, ali i onih manje poznatih umetnika koja se sada prvi put predstavljaju javnosti, predstavićemo put umetničke linije od četvrte decenije 19. veka do pete decenije 20. veka. Postavka sadrži devedeset i šest dela evropskih umetnika iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Rusije, Italije, Bugarske, Holandije i Belgije, koji su stvarali u okviru umetničkih pravaca od romantizma do klasične avangarde”, kažu u Narodnom muzeju Srbije.

Ideja izložbe je da se, kako se ističe u najavi otvaranja izložbe, “prikaže na koji način su telo i prostor, dve velike i konstantne teme evropske vizuelne umetnosti, bile tumačene u vremenima u kojim se bitno menjao odnos prema čoveku i okolini”.

“Poseban je naglasak na mediju crteža, koji obuhvata različite tehnike i formate, od malih, usputnih zabeleški do završenih, autonomnih dela velikog formata. Crteži na ovoj izložbi svedoče o otvorenosti i postojanom usmerenju Narodnog muzeja da sakuplja i čuva dela stranih umetnika. Zahvaljujući, pored ostalog, i toj činjenici, Narodni muzej Srbije danas ima vodeće mesto među muzejima u ovom delu Evrope”, ističu u Narodnom muzeju Srbije.

U zgradi Uprave fondova

Od osnivanja 1844. Muzej se 11 puta selio dok 1950. nije dobio na korišćenje sadašnju zgradu, nekadašnje Upravu fondova, sagrađenu 1903. po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića.

Zvanično je u ovom prostoru na sadašnjem Trgu republike otvoren 23. maja 1952, na mestu gde je do 1901. bila čuvena kafana Dardaneli.

Zgrada Narodnog muzeja Srbije je arhitektonski primer monumentalnih javnih palata s kraja 19. i početka 20. veka.

Sagrađena je u duhu akademskog eklekticizma sa neorenesansnim elementima.

Ukrasna dekoracija na fasadama i unutrašnjosti zgrade rad su Franje Valdmana.

Današnji atrijum, nekadašnja Šalter sala, i deo zgrade prema Ulici Laze Pačua dograđeni su 1930.

Ovo zdanje je već šest decenija, od 1964. pod državnom zaštitom kao kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju.

Nosilac Sretenjskog ordena

Posle Drugog svetskog rata stalna postavka Muzeja prvi put povučena je 1999. zbog NATO bombardovanja, a drugi put 2003. zbog „katastrofalnih mikroklimatskih i bezbednosnih uslova“.

Sanacija i adaptacija zgrade završene su posle decenije i po, a stalna postavka je ponovo otvorena za javnost na Vidovdan 28. juna 2018. godine.

Povodom 175 godina postojanja, Narodni muzej je 2019. odlikovan Sretenjskim ordenom prvog reda.