Čudesan je mir

Kada je 1951. godine objavljen „Lovac u žitu“ (The Catcher in the Rye), odmah je postao bestseler. Pisac je bio šokiran svojom velikom fotografijom na koricama knjige i žalio se da ga ljudi presreću na ulici.(Posle toga je zabranio izdavačima da na korice njegovih knjiga stavljaju bilo kakve fotografije ili crteže.)

Selindžeru je trebalo gotovo deset godina da napiše ovo delo, koje je izrazilo egzistencijalne strepnje mlade generacije u posleratnoj Americi, kao i bunt protiv licemerja i laži u svetu njegovog junaka, Holdena Kolfilda, koji je ubrzo postao mitska ličnost, alter ego za mnoge generacije izgubljenih tinejdžera u Americi i širom sveta, tako da je značaj samog romana daleko prevazišao granice književnosti. Vremenom, „Lovac u žitu“ postao je sastavni deo školske lektire u mnogim zemljama. Njegova popularnost se ni danas ne smanjuje u proteklih 60 godina, samo u SAD štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od preko deset miliona primeraka. Na listi najboljih američkih romana uvek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi.

Zatečen svojom ogromnom popularnošću, Selindžer se iz Njujorka preselio u malo mesto Korniš u državi Nju Hempšir i tu je ostao do kraja svog života, nedostupan za javnost.

Posle romana „Lovac u žitu“, Selindžer je 1953. objavio izuzetnu knjigu priča „Za Esme – devet priča“, koja je takođe proglašena za jednu od najboljih knjiga u američkoj književnosti, a zatim otvorio sagu o porodici Glas, knjigama „Freni i Zui“, „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“ i „Simor: uvod“, da bi 1965. potpuno prestao sa objavljivanjem. Po njegovim rečima: „Čudesan je mir kad ništa ne objavljuješ. Tišina. Spokojstvo. Objavljivanje je užasan atak na moj privatni život. Ja volim da pišem. Ali pišem samo za sebe i za svoje zadovoljstvo… Ljudi na mene gledaju kao na čudaka, nekog ko je po strani od svega. A ja samo pokušavam da zaštitim sebe i svoj rad…“

Izdavačka kuća „LOM“ objavila je sve četiri knjige Dž. D. Selindžera, koje je, osim knjige „Za Esme“ (koju je preveo Nikola Kršić), preveo Flavio Rigonat.

Flavio Rigonat urednik izdavačke kuće „Lom“ iz Beograda