Čudesni svet imaginacije koji ne znači ništa

U čitavoj zemlji se održavaju brojna događanja, izložbe, predavanja i druge aktivnosti u vezi sa slavnim slikarom. Muzej koji mu je u potpunosti posvećen nalazi se naravno u centru pažnje ove godine. On je otvoren 2009. u Briselu, gde se pored stalne mogu videti i druge tematske postavke i dokumentarni filmovi. Isto tako se trenutno odvija i velika izložba u Kraljevskom muzeju lepih umetnosti pod nazivom „Magrit je živ“, gde su izložena dela savremenih umetnika koji su bili inspirisani delima ovog jedinstvenog nadrealiste.

Slikar, vajar, fotograf i sineasta, Rene Magrit (1898-1967) jedna je od najznačajnijih ličnosti nadrealističkog pokreta. Magritov muzej se nalazi u samom centru Brisela, nedaleko od Gran Plasa, jednog od najlepših evropskih trgova. Na tri nivoa, koji obuhvataju prostor od 2.500 kvadratnih metara, predstavljeno je oko 250 njegovih ostvarenja, među kojima su i remek-dela „Carstvo svetlosti“, „Đokonda“ i „Povratak“ – vlasništvo Kraljevskih muzeja likovih umetnosti u Briselu i privatnih zbirki. Smatra se da je slikar ostvario ukupno oko 1.500 dela.

Ova jedinstvena kolekcija predstavljena je hronološkim redom i podeljena na tri perioda. Prvi od 1898. do 1929, gde se mogu videti dela iz konstruktivističkog perioda iz koga proističu Magritova prva nadrealistička dela, crteži i fotografije, drugi period od 1930. do 1950, posle Magritovog povratka iz Pariza u Brisel i vreme Drugog svetskog rata i poslednji period od 1951. do 1967. je vreme kada se Magrit potpuno posvećuje istraživanju nekih tipičnih ideja i eksperimentisanja sa svetlom i tamom. Poseta muzeja se završava uz projekciju dugometražnog filma o Magritovom životu u kome se mogu videti i isečci koje je sam slikar snimao i voleo da gleda sa svojim prijateljima. Interesantna je ideja da se na nekim mestima u muzeju umesto prozora nalaze ekrani na kojima posetioci mogu da vide nebo prošarano belim oblacima, kao što ih je slikao Magrit, između ostalog i na čuvenoj slici pod nazivom „Povratak“.

Rene Magrit se rodio u Belgiji u malom gradu Lesin. Počeo je da slika još u ranoj mladosti. Studirao je na slikarskoj akademiji u Briselu do 1918. godine. Prvobitno je bio inspirisan impresionizmom, ali glavni preokret u njegovom opredeljenju je izazvala jedna slika Đorđoa de Kirika. On tada shvata de Kirikovu poruku da osnova nije u tome kako se slika nego šta treba da se slika. Ideja tako postaje za Magrita srž njegovog stvaralaštva.

Svoju prvu nadrealističnu sliku, „Izgubljeni džokej“, naslikao je 1926, a prvu izložbu je priredio godinu dana kasnije. Razočaran neuspehom ove izložbe, preselio se u Pariz, gde se upoznao s vodećim imenima nadrealizma: Andre Bretonom, Pol Eluarom i Lui Aragonom. Ovaj pariski period je veoma bitan za Magritovo stvaralaštvo. Međutim, on živi na periferiji Pariza sa svojom suprugom Žoržet potpuno izolovan od boemskog života, karakterističnog za umetnike tog vremena. Ova činjenica dovodi i do nesporazuma između Magrita i njegovih prijatelja, koji su smatrali da stil života koji vodi nije u saglasnosti sa njegovim umetničkim idejama. Magrit se vraća u Belgiju, ali ne prekida vezu sa Parizom. Život je proveo na relaciji između ostrva Sen Lui u srcu Pariza i Brisela, u društvu prijatelja i žene, koja mu je bila glavni model i izvor inspiracije. On je isto tako boravio i u NJujorku (1936) i Londonu (1938).

Slikar je u potpunosti shvatio i projektovao kroz svoja dela vrlo ozbiljne probleme kao što su: položaj žene u društvu („Sećanje“ gde je predstavljena bista ženske glave sa crvenom mrljom na slepoočnici); ratni sukobi u kojima samo oružje ostaje u životu („Preživeli“ sa okrvavljenom puškom naslonjenom zid), i ekologija, predstavljena na zaista neobičan način – ptice izrastaju iz biljaka, planine se pretvaraju u ptice, a džinovska jabuka ostaje zarobljena u maloj prostoriji.

Magritove slike su i danas zagonetne, a njegov čudesni svet imaginacije omogućava nam da se suočimo sa egzistencijom. Rene Magrit dovodi u pitanje Platonovo shvatanje umetnosti, po kome su umetnička dela samo odsjaj ideje kao i Aristotelovu teoriju prema kojoj je umetnost predstava onoga što već postoji poznatom realističkom, slikom lule ispod koje stoji natpis: „Ovo nije lula“. Jasno je da naslikana lula nije lula. „Možda zvuči suviše pojednostavljeno, ali to je pravi šok za ljude koji ne razmišljaju“, izjavio je Magrit za tu sliku. Ovu ideju nastavlja i na drugim platnima – ispod slike konja piše „vrata“, ispod sata „vetar“… Magrit je želeo da dovede u pitanje ne samo naše shvatanje stvarnosti nego i samu stvarnost. Najbolji primer kako Magrit u tome uspeva jeste slika „Carstvo svetlosti“ iz 1954. godine, na kojoj dovodi do krajnosti odnos dana i noći, odnosno svetlosti i tame. Na vrhu slike se nalazi nebo s belim oblacima, a na donjem delu je kuća i drvo u mraku ispred kojih je ulična svetiljka čiji se odraz vidi u vodi.

Njegov neponovljivi stil i originalnost ideja čine ga jednim od deset najpoznatijih slikara sveta. Svoja dela je opisivao rečima: „Ona su vidljivi prizori koji ništa ne skrivaju; ona izazivaju misteriju i, kada ih neko posmatra, pomisli: ‘Šta ovo znači?’ Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona se ne može spoznati.“