Čudo tehnike, „Oče naš“, jedno od dva u svetu, nalazi se u Beogradu

Čudo tehnike, ali s početka 20. veka. Zvuči neverovatno, ali postoji, i to u Nemanjinoj broj 6. u zgradi Uprave železnice Srbije. Tamo „spava“ jedinstven lift, poznat pod nazivom „Pater noster“ iliti „Oče naš“ i pušta se u rad baš retko, samo kada su specijalane prilike, piše K1.

Uverili smo se da mu zub vremena ne može ništa pa i posle više od 90 godina uspeva da preveze putnike, sa jednog na drugi sprat, za samo 20 sekundi.

Ono što vam je potrebno da bi ga koristili je samo velika „doza hrabrosti“, jer se on konstantno kreće, i neophodna je dobra procena brzine kretanja kabine, kako bi na vreme uskočili. A onda kreće čarolija, i pokreće se vremeplov.

Verovatno je neko i izgovorio molitvu „Oče naš“ pre nego što je uskočio u kabinu, pa se zbog toga tako i zove preteča današnjeg lifta. Njegova zanimljiva istorija pak govori da njegov sistem rada više liči na pokretne stepenice, jer ne morate uopšte da izađete iz njega da bi napravili ceo krug, od prvog do poslednjeg sprata i nazad.

Nenad Stanisavljević iz „Železnica Srbije“, sa ostatkom zaposlenih, uzbuđeno nas je dočekao ispred ovog „deke“ od lifta, jer je imao povod da ga posle tri godine pusti u rad.

– Ovaj lift izgrađen je 1929. godine u bečkoj fabrici „System Schileron“. Ovde u poslovnoj zgradi nekadašnjeg Ministarstva saobraćaja, odnosno sada Srpskih Železnica, ugrađen je 1930. godine i pušten je u funkciju 1939. godine. Znači zaista postoji jako dugo i trenutno u svetu, osim ovog našeg lifta, postoji samo još jedan sličan u Drezdenu, ali je ovaj naš, srpski u mnogo boljem stanju. Ovakav tip liftova je rađen po principu pokretnih stepenica, znači ima 14 kabina koje se pomoću zupčanika stalno vrte u krug. Nema stajanja, već putnici uskaču i iskaču iz lifta dok je lift u pokretu – objašnjava Stanisavljević, za k1 info.

On dodaje da to ne treba da zabrine, jer se lift kreće veoma sporo, brzinom od 0,3 metara u sekundi da bi se bez zaustavljanja, moglo izlaziti i ulaziti.

– Dakle, brzina kretanja lifta odgovara prosečnoj brzini ljudskog hoda. Ono što je interesantno jeste da ovaj tip liftova nosi naziv „Oče naš“ i pretpostavlja se da mu je ime dato zbog prvih utisaka ljudi koji su koristili ovakve liftove i koji su ustvari videli kako to funkcioniše. Ovakva tip liftova se, inače, koristi od 1869. godine u svetu, skoro 150 godina, ali su ostala još samo dva – priča Stanisavljević.

On objašnjava da se delovi „Pater noster“ pozajmljuju od njegovog brata koji je u zgradi Železnica bio do 1971. godine.

– Taj stari je bio sa 12 kabina, ali nam delovi služe da ovaj, koji je još tu, bude u upotrbi i da mu ništa ne fali. Međutim, koristimo ga samo za specijalne prilike. Tako je korišćen za potrebe snimanja kultnih filmova i serija. Poslednji put slikao se, ovaj naš lift, za seriju „Senke nad Balkanom“, ali odlično pamtimo i vožnje za film „Plačka trećeg rajha“, a pozajmljivali smo ga i za kadrove mnogih spotova  – ponosno kaže on.

Kada smo ovu priču odslušali, u jednom dahu, zaposleni u Železnicama „ubedili“ su nas da probamo „ludu“ vožnju.

Malo smo oklevati i razgledali. Sačekali smo da prođu jedna,dve kabine, tek da procenimo brzinu i sigurnost. Trebalo je hrabrosti.

– Može da vam bude neprijatno prvi put, još ako idete sami… Ako ne izađete u prizemlju ili na poslednjem spratu, možete i da ostanete u liftu i napravite krug. Ne brinite, vratićete se na ovaj sprat. Vidite, ne čekate duže od pet sekundi da stigne slobodna kabina. Čak i ako se zaglavite, niste potpuno zatvoreni. U njega bez problema ulaze svi naši zaposleni. Ali, nije baš zgodan za dame u mini suknjama – rekli su nam u šali naši sagovornici.

Osim male neprijatnosti zbog mraka i zvukova mehanizma, primetiti smo i da lift pravi krug, jer i na vrhu i na dnu lift ostaje u vertikalnom položaju. Pošto se kabine kreću paralelno, jedna pored druge kao kazaljke na satu, jedino što nas je malo zbunilo  jeste to da smo ušli kroz jedan, a izašli kroz paralelan otvor lifta. Međutim, bez obzira na zbunjenost, zaključili smo da sigurno nećemo imati neprijatni osećaj klaustrofobije, čak i ako se zadržimo u kabini.

Posle prve vožnje, poželeli smo još, jer je  uzbuđenje raslo svaki put kada smo se približavali poslednjem spratu gde se događao taj „istorijski“ zaokret.

Osim nas i zaposleni u Železnicama „vrteli“ su se liftom u krug. Rekli su nam da su se baš uželeli vožnje, i na kraju, oni se nama zahvalili što smo probudili njihov lift iz sna.

Karakteristike

* Izgrađen 1929. godine u fabrici System Schileron
* Instalirao ga Stefan Šovič
* Sastoji se od: elektromotora, lanca, zupčanika, reduktora, komandne table
* Ima 14 kabina koje neprestalno kruže kroz dva kanala
* Radi po principu pokretnih stepenica
* Elektomoror je proizveden u Simensu, radi na 380 volti i ima 590 obrtaja u minuti
* U Beogradu je ugrađen davne 1931. godine
* Kabine su izrađene od lakiranog drveta
* Kreće se brzinom od 0,3 metara u sekundi
* Pater Nosteri su bili u upotrebi i u Švajcarskoj, Austriji, Belgiji, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Rusiji, Mađarkoj, Sloveniji, Peruu, Šri Lanki…