Čudovišta koja su pala s neba

 „Neki ljudi snimaju komedije. Ostali imaju drugačiji pogled na svet“, kaže ukrajinski reditelj Sergej Loznica čiji je film „Moja radost“, priča o siromašnim seljacima i sadističkim policajcima u ruralnoj Rusiji, premijerno prikazan u Kanu. To je prvi film iz Ukrajine koji se nalazi u trci za Zlatnu palmu, a ocenjen je kao „intrigantan ali dramaturški zbrkan, pa je teško zamisliti da će većina gledalaca smatrati da je njihovo strpljenje da ga pogledaju adekvatno nagrađeno“. Mađarski reditelj Kornel Mudručo ponudio je gotičke asocijacije koje datiraju iz vremena Brem Stokerovog transilvanijskog vampira Drakule. Njegov „Nežni sin“ je moderno prepričavanje priče o Frankenštajnu, a glavnu ulogu je poverio 17-godišnjem siročetu Rudolfu Freski (sa dve godine su ga ostavili roditelji) koji je u filmskoj priči ubija svoju porodicu dok traga za ocem. Meri Šelin „Frankenštajn“ je iskorišćen da se ispriča priča koja je smeštena u jednu budimpeštansku višespratnicu. „Istočna i zapadna Evropa su, na papiru, sve bliže i bliže, ali ‘iznutra’ su sve dalje“, kaže reditelj koji smatra centralnu Evropu mostom između druga dva dela.

Dokumentarac o rumunskom diktatoru Nikolae Čaušeskuu sačinjen je isključivo od arhivskih snimaka u trajanju od tri sata. „Autobiografija Nikolae Čaušeskua“ Andreja Ujice je priča o komunističkom vođi koji ga je naterao u izgnanstvo. „Lako je misliti da su ideološki diktatori, koji su obeležili 20. vek, bila čudovišta koja su pala sa neba – da, prosto, nisu bili ljudska bića. Neke njihove žrtve učestvuju u takvoj igri“, kaže 58-godišnji sineasta čiji dokumentarac daje nove poglede na čoveka koji je vladao Rumunijom od 1965. do 1989. godine. „Kada sam bio mlad Čaušesku je bio ekran na koji sam ja projektovao moju mržnju prema bilo kakvom vidu totalitarizma. Čim bi se pojavio, ja bih odmah gasio televizor“, kaže Ujica koji je, godinama kasnije, provodio sate i sate gledajući arhivski materijal. Dvojica istraživača su za njega izabrali 250 sati materijala, od kojih je on načinio film. Iako je većina snimaka napravljena u cilju propagande, ipak su se tu mogli naći interesantni momenti kao kada Čaušesku navija na jednoj rukometnoj utakmici. Posle tolikog „druženja sa despotom“, reditelj kaže da mu je sada „Čaušesku postao daleko bliži ljudskom biću“. Ovim filmom reditelj okončava svoju trilogiju o slomu komunizma koju je započeo 1992. godine „Vidoegramom revolucije“ i nastavio tri godine kasnije delom „Van sadašnjosti“.

Teroristi razneli jugoslovenski avion

Iako je Ilič Ramirez Sančes pokušavao da spreči prikazivanje filma „Karlos Šakal“ na festivalu u Kanu, nije mu pošlo za rukom da to učini pravnim putem. Sančes je, zapravo, Šakal i nalazi se u pariskom zatvoru gde će biti utamničen do kraja svog života. Petočasovni film francuskog reditelja Olivije Asajas je hronika života ovog bivšeg revolucionara i teroriste. Film je sniman preko sedam meseci u Libanu, Britaniji, Holandiji, Nemačkoj, Austriji i Mađarskoj, uz budžet od 14 miliona dolara. Direktor festivala Tijeri Fremo je želeo da se film nađe u takmičarskom programu, ali to na kraju nije bilo moguće pošto je finansiran od strane televizijskog Kanala plus, koji će ga i prikazati ove nedelje. Inače, na početku filma, dva nespretna Arapina pucaju iz bazuka na aerodromu, ali umesto američkog pogađaju jugoslovenski avion, što kasnije ekstremne organizacije u Jugoslaviji same sebi pripisuju.