Bjelogrlić pred beogradsku premijeru „Čuvara formule“: Nikada više ne želim da radim i film i seriju istovremeno

Filmska priča o akcidentu u Institutu Vinča 1958. godine, rađenoj prema bestseleru Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“ stiže pred beogradsku publiku premijerno 24. oktobra a 26. oktobra kreće u redovnu bioskopsku distribuciju širom zemlje i regiona.

Karte za premijeru su rasporadate u rekordnom roku za manje od sat vremena, zbog čega su otvorene još dve bioskopske sale u Cinaplexx Galeriji a kako su i za ove projekcije karte takođe rasprodate odlučeno je da se otvori četvrta sala na dan premijere, rečeno je juče na veoma posećenoj konferenciji za novinare na kojoj su govorili su Dragan Bjelogrlić, reditelj, koscenarista, producent i Leka Ranković u filmu Čuvari formule, zatim glumica Alisa Radaković, Ana Đurić Konstrakta koja je zajedno Magnificom radila muziku za film, glumci Radivoje Raša Bukvić, Jovan Jovanović i Ognjen Mićović.

Predstavnici meedija su postavljali pitanja, najviše Bjelogrliću.

Bjelogrlić: „Ja bih samo voleo da znam kako se se članovi komisije FCS osećali kad su došli kući i pogledali se u ogledalo“

Između ostalog i da li je politika umešala prste u to što njegov film, budući da su za to postojala očekivanja nije izabran da bude srpski kandidat za Oskara, da li to ima veze sa njegovim učešćem na protestu Srbija protiv nasilja.

Bjeogrlić je rekao da na to pitanje ne može da odgovori ali da se pita kako su se osećali članovi komisije nakon glasanja.

– Ne mogu ja na to da vam odgovorim, ja bih samo voleo da znam kako se se članovi komisije FCS osećali kad su došli kući i pogledali se u ogledalo –

Na konstataciju mnogih da je poruka filma „Čuvari formule“ ljudskost, spremnost da se žrtvuješ za drugog, da imaš i da se zalažeš za svoj stav, a da sada živimo u mnogo sebičnijem svetu, Bjelogrlić je rekao da kad je radio na filmu nije imao u vidu da pošalje poruku nego da je to proisteklo iz same priče.

Bjelogrlić: „Sada živimo u vremenu kada stav služi za neki Tviter nalog ili za gostovanje u nekoj emisiji i već sledeće nedelje taj stav izgleda drugačije“

– Velika je nepoznanica, kako je bilo moguće da se to desi 1958. godine. Očigledno je da je svet , i da su ljudi bili drugačiji nego što smo mi danas. Ljudi su izašavši iz velikog rata drugačije razmišljali, samim tim imali su potebu i smatrali su normalnim da pomažu jedni drugima, verovali su da je normalno da imaju stav u životu. To je bilo vreme kada pogledamo i stvaralaštvo i nauku i politiku iz koga pamtimo ljude koji su imali stav. Sada živimo u vremenu kada stav služi sa neki Tviter nalog ili za gostovanje u nekoj emisiji i već sledeće nedelje taj stav izgleda drugačije. Kod nas je to izraženo do maksimuma, a nažalost ni u svetu nije mnogo bolja situacija – konstatovao je Dragan Bjelogrlić.

On je rekao da mu je najveći izazov u procesu rada na ovom filmu bilo kako na malom prostoru da napravi dinamiku i tenziju a ispriča priču koja je po sebi veoma slojevita.

– Ovo je ljudska drama sa elementima trilera i misterije. Za mene je najveći problem bio, i u tom smislu je najteži film do sada koji sam radio, kako u jednom malom prostoru da napravimo dinamiku i tenziju da ispričamo priču. Film ima više nivoa i bilo je teško kako sve to da se slije u jednu priču. Jako komplikovan proces, ali uspeli smo na kraju da to nekako savladamo najbolje što smo umeli“, kazao je Bjelogrlić.

Bjelogrlić: „Moj stav je da više nikada ne želim da radim i film i seriju“

Iako žali za sjajnim materijalom, koji na kraju nije uspeo da uđe u film, od ovog ostvarenja neće praviti seriju, niti će ikad više istovremeno raditi i film i seriju.

– Moj stav je bio da više nikada ne želim da radim i film i seriju. Za autora je to posebna vrsta pakla i vuče ka kompromisima koji pre svega nisu dobri za film. Uz svu žal što sam bacio skoro 40 minuta jako dobrog materijala, serije neće biti – istakao je Bjelogrlič dodajući da šansa postoji jedino možda za rediteljevu verziju.

Bjelogrlić je istakao i da su Čuvari formule izrazito glumački film.

– Da glumci nisu živeli te likove ne bih imao šta da radim. To je možda najveći uspeh svih nas. To se obično dešava u pozorištu, ali mi smo ovde uspeli“ zaključio je Dragan Bjelogrlić,

Da podsetimo, u najkraćem, radnja filma „Čuvari formule“ zbiva se u jeku hladnoratovske krize.

Grupa naučnika u Institutu Vinča sprovodi tajni projekat koji predvodi profesor Dragoslav Popović.

Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u bolnicu Kiri u Parizu.

Francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo staje kritično i da su im dani odbrojani.

Iako je profesor Mate ceo svoj život posvetio borbi protiv nuklearnog naoružanja i duboko prezire projekat na kojem su radili jugoslovenski naučnici , on predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija zamene koštane srži ozračenih pacijenata.

Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima ili on zaista želi da im pomogne – postaje mučno pitanje za jugoslovenske naučnike“

Pored gorenavedenih glumaca u filmu igraju Aleksis Manenti, Olivie Bartelemi, Ane Sara i Predrag Miki Manojlović. Na scenariju su radili Bjelogrlić, Vuk Ršumovič, Ognjen Sviličić. Direktor fotografije je Ivan Kostić, montažerka Milena Predić, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimografkinja je Marina Vukasović Medenica, kompozitor je Aleksandar Ranđečović.

Iza projekta stoje produkcijske kuće CobrFilm i United Media.