FOTO: Goran Zlatković– Potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković, kao specijalna izaslanica predsednika Republike Aleksandra Vučića, položila je danas simbolično cvet i knjigu na lokalitetu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, jedne od najstarijih i najznačajnijih ustanova kulture u našoj zemlji koja je na današnji dan 1941. godine, do temelja spaljena, navodi se u saopštenju za medije Ministarstva kulture.
Povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke, Gojković je obraćajući se prisutnima rekla da je 6. april tragičan i tužan dan za našu kulturu, istoriju, ali i celokupnu modernu civilizaciju.
„Za srpski narod 6.april nije samo dan kojim je nemilosrdnim bombardovanjem našeg glavnog grada i stradanjem nedužnih civila počeo Drugi svetski rat na ovim prostorima. Već duže od osam decenija, pitamo se zašto je neko nacionalnu biblioteku, kao svedočanstvo postojanja jednog naroda, izabrao za legitimnu metu i odlučio da je do temelja razori“, rekla je ministarka kulture, a navodi se u saopštenju.
Navela je i da je kao rezultat tog podmuklog čina, u plamenu hrama kulture danima gorelo više od sto rukopisnih knjiga na pergamentu, lične biblioteke brojnih velikana srpske kulture, dela stare srpske književnosti, vredne zbirke dokumenata i pisama značajnih za političku, kulturnu i književnu istoriju.
U biblioteci na Kosančićevom vencu čuvana je ne samo naša kulturna građa, već i ona koja je poticala sa teritorije čitave Evrope i koja je obuhvatala hronološko razdoblje od gotovo hiljadu godina.
„Tog šestoaprilskog dana 1941. godine, u operaciji „Strašni sud“ međunarodne konvencije u slučaju rata nisu važile za srpsku prestonicu. Zbog toga i mnogi istoričari i stručnjaci za zaštitu kulturnog nasleđa bombardovanje nacionalne biblioteke s pravom smatraju zločinom bez presedana u istoriji svetskih ratova. Pogotovo jer cilj ovog razaranja nije bio samo uništenje bogatog knjižnog fonda, već i kolektivnog sećanja srpskog naroda“, navela je.
Gojković je rekla i da je Narodna biblioteka Srbije, osnovana nedugo nakon obnavljanja srpske državnosti, čuvar našeg kulturnog i nacionalnog identiteta i verni saputnik svog naroda u njegovoj turbulentnoj istoriji.
„Često je stradala u ratnim vremenima, ali se uvek iznova rađala. Danas sa zadovoljstvom mogu da istaknem da Srbija ima nacionalnu biblioteku koja je ponos svih njenih građana. Ona je spoj tradicije i savremenih trendova, ustanova kulture koja nam pomaže da sagledamo ono što smo bili i ono što smo sada, kako bi tako postavili čvrste temelje za budućnost“, istakla je ministarka.
Navodeći da savremeno doba nameće nove izazove u bibliotekarstvu, među ključnima je istakla privlačenje nove publike, koja će čitanjem i učenjem razvijati, ličnu i kolektivnu svest.
„Zarad generacija koje dolaze, nećemo dozvoliti da nas prošlost o kojoj danas govorimo učini njenim zarobljenicima. Narodnu biblioteku, riznicu znanja i sećanja, nastavićemo da posvećeno i neumorno ispunjavamo snagom svog duha, lepotom i istinom, stvarajući tako bolju budućnost“, poručila je.
Gojković je rekla i da bolno sećanje na 6. april 1941. crno i teško kao dim knjiga u plamenu moramo da sačuvamo od zaborava, jer je ono važan deo našeg nacionalnog identiteta i kulture sećanja.
Kako piše u saopštenju, ona je navela i da u ovim globalno teškim i neizvesnim vremenima ostaje da se nadamo da će razum pobediti, a kultura i obrazovanje doprineti da se stradanja i zločini kakve smo imali u Drugom svetskom ratu više nikad ne ponove.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo podsetio je da je tog dana uništen knjižni fond od 500.000 svezaka, 1.424 ćirilskih rukopisa i povelja od XII do XVII veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina.Uništene su lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Janka Šafarika.
Pištalo je rekao da je lokalitet na Kosančićevom vencu i dalje na izvestan način za nas biblioteka jer se tu održavaju čitanja i dodele nagrada i napomenuo da je vreme da se biblioteka na Kosančićevom vencu obnovi kao Memorijalni centar.
„Pred njom će goreti večiti plamen. Ona će biti kao Janus, jednim licem okrenuta prošlosti, drugim budućnosti i međunarodnoj saradnji“, poručio je Pištalo.
Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin rekao je da ono što je nemačka vlada učinila tada, 6. aprila 1941. nije samo dovelo do ljudskih žrtava, već je ujedno bilo upereno i protiv srpske kulture, koja je, kako je dodao, važan deo evropske kulture.
Novu zgradu Narodna biblioteka Srbije dobila je 6. aprila 1973. godine na Vračarskom platou, gde se i sada nalazi, a prvu počasnu člansku kartu u novootvorenom zdanju dobio je nobelovac Ivo Andrić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
