Da je samo jedna beba nestala, to je već povod za aferu

Drama je nastala po elementima istinitih priča iz afere „nestale bebe“, koja je otvorena u Srbiji početkom dvehiljaditih godina, a obuhvata period još od sedamdesetih godina 20. veka. Radnja serije je smeštena u sadašnje vreme u kom bivši policajac, a sada privatni istražitelj Ljuba, na poziv jedne grupe roditelja nestalih beba pokušava da dođe do istine. Ova socijalna drama, kako navode iz produkcije, govori o tome da istina nije jednostavna, ali da je država odavno morala da uradi mnogo više da pomogne roditeljima da dođu do istine, ma kakva ona bila. Kako je ova tema bila tretirana u srpskom društvu, ali i njenim medijima, šta su činjenice a šta tabloidizacija, u razgovoru za Danas govori Vuk Ršumović, glavni scenarista i reditelj serije.

*Priča o nestalim bebama je tema o kojoj se često govori a opet se jako malo pouzdanih stvari zna. Kako ste se vi postavili prema ovoj priči?

– Bojana Maljević, kao kreator i producent serije, zvala je kao svog najbližeg saradnika sudiju Mišu Majića, koji joj je u startu pomogao da se što bolje istraži tematika sa pravne strane. Oni su zajednički kreirali zaplet koji je u osnovi baziran na istinitim slučajevima. I kasnije smo se trudili, kada sam se ja uključio u proces, da sve činjenice koje se pominju unutar serije, budu autentične. I ja sam dosta toga saznao o slučajevima kada sam se uključio u rad. Imao sam prilike da razgovaram i sa roditeljima iz udruženja. Na neki način je i meni to pomoglo i bilo mi je važno da razumem tematiku i da shvatim bol i patnju kroz koju roditelji prolaze. I da sagledam celu priču iz šireg društvenog konteksta.

*Šta vas je možda najviše iznenadilo kada ste počeli da radite na ovoj priči?

– S jedne strane me je stvarno iznenadilo to da ima toliko slučajeva. Toliko roditelja koji su u raznim udruženjima i koji tvrde da su im deca nestala u porodilištu. Druga stvar koja je dosta šokantna je tretman vlasti kroz sve ovo vreme. Pazite, kada se desi tako nešto drastično, pa da je samo jedna beba nestala, pa je to već povod za aferu, a kamoli kad se radi o hiljadama slučajeva. Ono što je država trebalo da uradi jeste da sama stane na kraj tim pričama i istraži slučajeve i zaustavi dalji tabloidni tretman te teme. Da pruži odgovore roditeljima koji se dvadeset godina unazad bore da dođu do istine.

 *Čini se da ova tema i dalje postoji samo zahvaljujući tim roditeljima i njihovoj želji za istinom. Jesu oni fokus vaše serije?

– Jesu. Naša serija prati junakinju koju igra Nada Šargin a koja je članica jednog od tih udruženja i čiji slučaj nestanka je na neki način specifičan. To je razlog zašto se glavni istražitelj u priči, koga igra Mišo Obradović, opredeljuje da istraži njen slučaj. Toliko bih rekao za sada, da ne otkrivam detalje zapleta.

*Pominjete tabloidni tretman. U seriji se bavite i odnosom medija prema ovoj temi. Zašto vam je to bilo važno?

– Živimo u vremenu potpune ekspanzije fake news-a. Često, koliko god se trudili, ne možemo da dođemo do prave istine u toj gomili različitog đubreta koje nam se servira. Potrebno je odvojiti vreme i energiju, pričati sa pravim ljudima, zaći duboko iza površine kako bi se došlo do prave istine. I do suštinske emocije, bola i patnje, te praznine koju neka majka oseća i koju niko i ništa ne može ispuniti jer prodire do same srži njenog bića, a koju taj tabloidni tretman stalno iznova devalvira. Moj kreativni drajv je upravo u tome, da istražim neku temu kako bih došao do onog momenta s kojim svi možemo da se identifikujemo, kada je naša bol zloupotrebljena ili nam je sistemski uskraćena elementarna ljudskost.

*U kojoj meri vam je pomoglo ili odmoglo to što se film „Šavovi“ Miroslava Terzića bavio temom nestalih beba?

– Ja mislim da je dobro što se film „Šavovi“ bavio tom temom. Ja sam taj film imao prilike da gledam na svetskoj premijeri u Berlinu i mogu da vam kažem iz prve ruke kakve su bile reakcije publike koja je bila iz Nemačke i cele Evrope. Dakle, ljudi koji ne poznaju ovu aferu kao mi ovde. Mogu da kažem da su svi bili šokirani. To je zaista jedna velika tema. I u tom smislu to je specifično naša tema. Postoje slučajevi da su bebe oduzimane. Dešavalo se to i u Španiji i u Argentini. Ali su to bila politički motivisana uzimanja dece. Vlasti su se na taj način borile protiv svojih političkih protivnika i disidenata. Ali u ovakvoj meri kao kod nas, to je jedinstvena afera. Što, naravno, nije pohvalno za naše društvo, ali je tako.

*Stalno se vrtimo u krug. I kada se o ovoj aferi pročuje izvan granica naše zemlje, kada dođe do Evropskog suda, opet se ne primenjuju te odluke…

– Znamo za slučaj Zorice Jovanović koja je pred sudom u Strazburu dobila presudu gde je naloženo državi Srbiji da joj isplati novčanu nadoknadu i još neke stvari koje je sud izrekao kao svoju preporuku. Činjenica je da ono što sud u Strazburu donese kao svoju odluku nije obavezujuće za samu državu. Ono što se desilo u tom konkretnom slučaju jeste da su nju zvali kada je presuda stigla i da su je samo pitali na koji račun treba da joj uplate novac što je nju dodatno povredilo i traumatizovalo. To za nju, kao ni za bilo kog drugog roditelja, nije pitanje novca već odnosa društva i institucija prema nama kao građanima. U tom smislu to je nešto sa čime svi kao građani ove zemlje možemo da se identifikujemo bez obzira da li nam se desio ovako ekstreman slučaj ili nije. To je nešto što mi svi svakodnevno proživljavamo.

*Ovih dana vidimo kako se određene teme obavija velom državne tajne kada to odgovara vlastima, pa ne možemo odmah ni da saznamo koliko Srbija ima respiratora, na primer. Na koji način ova priča pokazuje kako se država ponaša prema svojim građanima?

– Upravo kao što sam rekao. To je možda jedan vrlo ekstreman primer, ali mi smo izloženi tome svakodnevno. Činjenica je, takođe, da mi kao građani u jednom mladom demokratskom društvu nismo ni svesni svojih prava. U izvesnoj meri, mi sami svojom inertnošću i apatijom dozvoljavamo da nam se razne stvari dešavaju, i prolaze tek tako. S druge strane, ne možemo građane da optužujemo ni za šta. Svi smo preopterećeni egzistencijalnim problemima. Puštamo da nam se razne stvari dešavaju, iako ne bi smelo da bude tako.

*Šta u tom smislu možemo da naučimo iz priče o nestalim bebama?

– Donesen je taj zakon krajem februara. To je zakon sa kojim se roditelji na početku nisu slagali. Međutim, ipak su uspeli protestima prethodnih nedelja da utiču na izmene u zakonu. Jedna od glavnih je formiranje Komisije koja će istraživati pojedinačne slučajeve. To je ipak korak unapred. Ne znamo da li će to imati nekog stvarno efekta ili ne, ali roditelji su ipak uspeli svojim organizovanjem i svojom upornošću da nešto postignu. S druge strane, svi smo svesni da često nije problem ni u zakonu, već u tome da se zakoni ne sprovode na adekvatan i odgovoran način, ili se sasvim ignorišu.

Autorska ekipa

Emitovanje mini-serije „Kalup“ planirano je od 17. marta na SuperStar kanalu u 21 sat (četiri dana za redom), dok će od 21. marta biti emitovana na Radio televiziji Srbije (RTS), subotom od 20 sati. U „Kalupu“ igraju: Milivoje Obradović, Nada Šargin, Saša Torlaković, Ana Maljević, Igor Filipović, Svetlana Bojković, Branislav Zeremski, Dubravko Jovanović, Srđan Miletić, Ana Bretšnajder, Lena Trifunović, Zinaida Dedakin, Draginja Voganjac, Monika Romić, Radoje Čupić, Danica Radulović, Branislav Platiša, Aleksdandra Simić, Dragana Jovanović, Gojko Baletić, Denis Murić, Damjan Kecojević, Goran Belančević, Nenad Nenadović, Tanasije Uzunović, Slobodan Tešić, Olivera Kovačević, Dragan Đorđević, Natalija Vlahović. Ovaj projekat jedan je od pobednika medijskog konkursa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Realizovana je u produkciji Monte Royal Pictures i Telekom Srbija.