Da je Tadić umeo da peva, Srbija bi već tada stekla današnji ugled

Prelepo je što su na taj koncert došli ljudi iz čitave Srbije i što su prepoznali Filharmoniju kao svoju. Tu su bile apsolutno sve generacije – od majki sa bebama do seniora, a kao što su primetili maestro Zubin Mehta i naš šef dirigent Gabrijel Felc, koji imaju veliko iskustvo sa koncertima na otvorenom, dogodile su se neverovatne stvari. Bez obzira na masovnost publike na ovom koncertu, koji je počeo tačno u osam sati uveče, po Filharmonijskim pravilima, tišina tokom izvođenja bila je kao u koncertnoj dvorani, a reagovanje posle svake kompozicije kao na rok koncertu. Pri tome su ljudi imali osmeh na licima i ja se unapred radujem ponovnom susretu sa njima na istom mestu, otprilike negde u isto vreme iduće godine – kaže u razgovoru za Danas Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije i bivši ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije.

Osim o spektakularnoj završnici sezone Beogradske filharmonije prvim koncertom na otvorenom i novim planovima ove umetničke kuće koji obuhvataju orkestar, mlade muzičare, publiku i Holivud, Tasovac u intervjuu za naš list govori o odnosu kulture i politike, medijskim temama koje su aktuelne i posle njegovog povratka iz Vlade Srbije u Filharmoniju.

* Da li interesovanje za „Piknik kod Filharmonije“ govori da nema mesta inferiornosti koju je Beograd svojevremeno, kad je reč o klasici, pokazivao prema delovima bivše SFR Jugoslavije, koji su se dičili austrougarskim šlifom?

– Vremena se menjaju. Nekad nije postojala neka naročito velika tradicija tenisa u Beogradu u odnosu na neke druge sredine, pa sad imamo Novaka Đokovića. I nove mlade talente kao što je Olga Danilović, juniorska šampionka Vimbldona u dublu.

* Koliko je realno da se do 2020. završi nova zgrada Beogradske filharmonije, kako je obećano sa najvišeg mesta u državi?

– Znate, kada u potpunosti rasprodate koncertnu sezonu i kada više od 20.000 ljudi dođe na vaš koncert na otvorenom, onda se osetite neverovatno privilegovano što radite posao koji radite. Nemam nameru da opet postavljam satove, pošto koga zmija ujede, taj se i guštera boji, ali ćemo uraditi sve što je u našoj moći da zbog naše verne publike i orkestra zgradu sazidamo što brže i kvalitetnije.

* Lokacija je odabrana. Da li je oko nje bilo dilema kao kod nove zgrade Opere, oko koje se žestoko polemiše da li treba da bude van centra grada, s druge strane Save i zbog čega je, pored gradskih i urbanističkih vlasti, u izgradnju nove Filharmonije morao da se meša i predsednik Republike?

– Ne razumem najbolje Vaše pitanje. Za svaku instituciju kulture u svetu je velika čast kada predsednik Republike prepozna njen značaj i potencijal. A što se tiče lokacije, prvo smo radili sa gradskim vlastima i urbanistima. Do kraja godine treba da bude usvojen detaljan regulacioni plan bloka 13, za koji je bio raspisan i konkurs, tako da ne znam na osnovu čega tvrdite da institucije i struka ovde ne rade svoj posao. Za mene lično je to jedna od najlepših lokacija u Beogradu.

* Gde Vam je lakše – na mestu ministra kulture ili sad kad ste se, čini se, vratili „kući“ u Filharmoniju? Može li uopšte umetnik sa karijerom da ostvari sve ideje o kulturi kad uđe u vladu?

– U Filharmoniji je naravno lakše zato što sam ovde fokusiran samo na jednu i to jednu od najuspešnijih institucija u regionu, u kojoj je tokom mog prethodnog mandata bio uspostavljen sistem koji funkcioniše kao švajcarski sat i bez mene. Kada sam se vratio u Filharmoniju, vratio sam se među ljude sa kojima sam pre 15 godina počeo da sanjam jedan san, koji smo, sa obe noge stojeći čvrsto u vazduhu, ispunili i premašili. Sad smo pred sebe stavili nove ciljeve i radimo na tome. S druge strane, politika je dragoceno iskustvo i vrlo složen zanat koji se uči, istina, na znatno suroviji način nego neki drugi zanati, ali koji vam omogućava da sagledate najširu moguću sliku. Meni se čini da sam za tri godine bavljenja politikom završio još najmanje jedan fakultet, i prilično ostario, jer je politika nešto u čemu se svakodnevno suočavate i sa onim najboljim i sa onim najgorim u ljudima, kao i sa načinom na koji funkcioniše čaršija – kulturna, medijska i svaka druga. Suočavate se i sa činjenicom da ste povremeno, koliko god se trudili, nemoćni da stvari menjate brzinom kojom biste želeli. Zato vas politika pre svega uči strpljenju – osobini kojoj sam ranije bio daleko manje sklon. U Filharmoniji imam osećaj kao da sam se vratio porodici, ali moram vam priznati još nešto – da ni sada, kad odlazim u Nemanjinu na sastanke sa kolegama sa kojima sam radio tokom mandata, nemam osećaj da nisam kod kuće. Svašta smo zajedno pregurali.

* Vi ste jedna od 600 javnih ličnosti koje su svojim potpisom podržale predsedničku kandidaturu bivšeg premijera, sadašnjeg predsednika Republike. Da li je to bila obaveza svih koji su na čelu ili rade u državnim institucijama ili je stvar ličnog ubeđenja? Koliko je uopšte ljudima iz kulture mesto na takvim listama političke podrške?

– Obaveza svih ljudi koji rade u državnim institucijama? Mislite ono kad su nas sve direktore, koji smo zapravo bili za Sašu Jankovića i Boška Obradovića, zatvorili u podrum i onda ko nije hteo da potpiše podršku Vučiću je za kaznu bio primoran da kleči na kukuruzu, dok nas je Ana Brnabić hipnotisala sve dok nismo promenili mišljenje? Dajte, molim vas, odrasli smo ljudi i treba ozbiljno i da razgovaramo.

* Kako u Srbiji generalno treba razmišljati o kulturi ako je na inauguraciji predsednika države glavni „zabavljač“ šef diplomatije, što nije prva situacija te vrste?

– Nisam primetio bilo kakvu zabavu tokom inauguracije predsednika, koja je, ako niste znali, održana u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bilo kako bilo, nadam se da ocenu političara umete da bazirate na njihovom stvarnom političkom učinku, a ne samo na njihovim pevačkim sposobnostima. Mada, možda i ja grešim. Da je Tadić umeo lepše da peva, možda bi Srbija već u njegovo vreme stekla međunarodni ugled kakav ima danas.

* Šta posle ovakvog završetka sezone Beogradske filharmonije u čijem je finalu učestvovao i maestro Zubin Mehta?

– Posle koncerta na otvorenom imali smo žurku koja je trajala do četiri ujutru i već u 10 sati, 26. juna, započele su audicije za Filhademiju – orkestarsku akademiju Beogradske filharmonije, koje su trajale tri dana. Od 102 prijavljena mlada muzičara iz Srbije i regiona, audiciju su prošla 42, koji su dobili svoje mentore. Oni će sa njima raditi i prenositi im svoja iskustva i znanja do novembra meseca, kada će sa muzičarima Filharmonije imati zajednički koncert, kojim će dirigovati naš stalni gost dirigent Danijel Rajskin. Na to se nadovezuje još jedan projekat koji će zaživeti tokom sledeće sezone – Dirigentski forum. Mladi dirigenti iz Nemačke i Srbije koji prođu audiciju imaće priliku da rade sa našim šefom dirigentom. Filharmonija se vrlo dosledno brine i o negovanju novih generacija muzičara ali i o negovanju publike, bez koje bi umetnost bila privatna zabava. Kompletnu sezonu 2017/2018 – „Pet elemenata“ rasprodali smo za manje od četiri nedelje, a sada smo otvorili i prodaju za ciklus koncerata četvrtkom – „Filharmanija(k)“. U septembru počinjemo prodaju dva novogodišnja koncerta i ciklusa koji je nastavak „Teatra u Filharmoniji“, ali sa novim, rekao bih, još radikalnijim iskorakom u programskom smislu. Početkom jeseni počeće i prodaja karata za koncert Zubina Mehte, koji će u martu mesecu 2018. ponovo nastupati sa našim orkestrom. Uzgred, pored toga što sanjamo more i odmor, užurbano se radi na dokumentaciji neophodnoj za što skoriji početak izgradnje nove zgrade, a u toku su i pregovori sa holivudskim producentima oko mogućeg snimanja muzike za film o Nurejevu. Sve u svemu – nije nam dosadno.

Pastafarijanci

* Da li je tačna priča da su nova zgrada Beogradske filharmonije i njeno gostovanje u SAD bili uslov da prihvatite ponudu Ivice Dačića da uđete u njegovu vladu sa naprednjacima?

– Apsolutno! Imate sjajne i pouzdane izvore, svaka čast. Dogovor između mene i Dačića je pao pre puno godina na svesrpskom kongresu pastafarijanaca u Las Vegasu, posle čega smo se Ivica i ja venčali, a kumovi su nam bili drug Tito i Elvis Prisli. Pastafarijanci su inače religijska zajednica koja veruje da sve u svemiru kontrolišu džinovski špageti i ćufte.

Aplauz i prinova

– Ja bih se osvrnuo i na kraj koncerta „Piknik kod Filharmonije“ – tačnije, kada su utihnuli aplauzi na Ušću. Kada su se autobusi sa muzičarima vraćali na Studentski trg na našu tradicionalnu filharmonijsku žurku za završetak sezone – dok su se vozili preko mosta – reke ljudi koji su se vraćali sa koncerta su ih prepoznali i usput pozdravljali novim aplauzima, što je izazvalo uzajamno mahanje, slanje poljubaca… Ima tu još jedan događaj koji je obeležio taj trijumfalni trenutak – jedna od naših koleginica, violistkinja Jelena Popin Stanošević, koja je svirala sve koncerte do devetog meseca trudnoće, posle koncerta na otvorenom, koji je slušala iz publike, došla je na filharmonijsku žurku i direktno odatle otišla u porodilište. Rodila je jednu prelepu devojčicu. Ujutru, kada smo se vratili na audicije u Filharmoniji, svi smo lajkovali slike momentalno najmlađe filharmoničarke, male Lene – ističe Tasovac.

Držim se tatinih saveta

* Imate li objašnjenje šta se zapravo dogodilo sa „Tanjugom“ koji je u vreme vašeg mandata ugašen po važećem zakonu, zaposleni dobili otkaze, a onda posle susreta bivšeg premijera i uprave bivšeg Tanjuga nastaje „fantomska“ agencija za koju Vlada sad piše novi zakon?

– Vlada ne piše zakone. Zakone pišu ministarstva, a Vlada, pri tome ne mislim na Divca, nego na Vladu Srbije, predlaže ih Narodnoj skupštini na usvajanje. Ne zamerite, ali ste omašili i vreme i adresu za ovo pitanje.

* Kako reagujete na prozivke na Vaš račun da ste kao ministar koristili diskreciono pravo pri dodeli sredstava pojedinim manifestacijama, pominju se čak i tužbe?

– Kada sam bio klinac, bilo je neko društvo koje je sedelo ispred samoposluge na Dorćolu, umereno su cirkali pivo i prozivali skoro sve koji su im se našli u vidnom polju. Tata mi je rekao da im ne odgovaram, pa se toga držim i danas.

* Da li je fotografija u boji na naslovnoj strani „Danasa“, objavljena 12. februara 2015. na dan žalosti, zbog čega je Ministarstvo kaznilo naš list u vreme Vašeg mandata, bila najcrnja stvar u medijima u Srbiji?

– Za početak, Ministarstvo nije sud tako da ono nikako nije moglo da kazni „Danas“. Ja lično ne mislim ni da je parkiranje na nedozvoljenom mestu najcrnja stvar u saobraćaju, ali će vas prekršajni sudija, na osnovu prijave Parking servisa, zbog toga kazniti. U slučaju nepoštovanja zakona tokom dana žalosti stručne službe Ministarstva kulture i informisanja su reagovale po dužnosti, podjednako u odnosu na sve medije. Ali, molim vas, da razjasnimo još nešto. Iako sam tokom mandata imao puno razloga, zbog zaista skarednih stvari objavljenih o meni ili članovima moje porodice, ja kao privatno lice nisam tužio ni jedan jedini medij, bez obzira što su me brojni advokati prijateljski savetovali da to učinim. I onda, vaš list na svojoj naslovnoj strani objavi da je „kažnjen po tužbi Tasovca“ i da je sud presudio „u korist ministra Tasovca“. To nisu nikakvi pravni prekršaji, ali su misaoni, logički i profesionalni, pošto odstupaju od osnovnih pravila novinarskog zanata: da naslov i sadržina teksta treba da odgovaraju činjenicama. Osim naravno u tabloidima, gde se preporučuje da naslov nije u skladu ni sam sa sobom, a kamoli sa činjenicama. A koga još briga za tekst? U svakom slučaju, za ozbiljne novine, kao što je Danas, nikako nije dobro ako urednici nisu u stanju da potisnu svoj lični animozitet prema nekome i onda tabloidno iskrivljuju sliku stvarnosti.

* Da li Vam smetaju tvrdnje da je Ministarstvo kulture i informisanja u vreme Vašeg mandata u neku ruku bilo „grobar“ lokalnih medija u Srbiji?

– Jedino gluplje od gluposti je naknadna pamet. Medijski zakoni koji su usvojeni za vreme mog mandata su doneti na osnovu medijske strategije koju su podržala sva domaća novinarska udruženja, medijske koalicije kao i Evropska komisija. Medijski poslenici naravno imaju pravo da se popišmane i da obrnu ćurak, kada su izlazak države iz vlasničke strukture medija i uvođenje projektnog sufinansiranja u pitanju, ali to govori više o njihovoj principijelnosti, iskrenosti i spremnosti za medijske reforme nego o mojoj sposobnosti pružanja grobljanskih usluga.

* Kao bivšem ministru kulture i informisanja, kako Vam se čine inicijative za oduzimanje nacionalne frekvencije TV Pink?

– Ako imate toliko pitanja za bivšeg ministra, plašim se da nećete imati šta da pitate aktuelnog, pa ne bih da vas dovedem u neprijatnu situaciju.

Kako klinci doživljavaju Filharmoniju

Pored 30 dečijih koncerata nastavljamo i sa otvorenim probama svakog meseca za decu iz vrtića. Završen je konkurs na koji je stiglo više hiljada dečijih radova na temu „Šta je to Beogradska filharmonija“, i početkom nove školske godine ćemo nagraditi 500 najlepših radova. To nije samo nastavak naših edukativnih programa za najmlađe, već i predivno iskustvo – jer ukoliko niste baš totalno emotivno disfunkcionalni – nemoguće je da se čovek ne rastopi od slatkoće kako klinci sve doživljavaju svoju Filharmoniju.