Da li bi bolja realnost bila ona koju su preuzele mašine?

Na koji način nas današnje privilegovano, zapadno, slobodno društvo kontroliše, na načine koji su postali potpuno nevidljivi. Na koji način, kroz različite interakcije sa tehnologijom, u pozitivnim i negativnim oblicima, u tome učestvujemo.

Kako svakodnevno dovodimo sebe u situaciju da zapravo ne želimo nikakvu promenu, iako govorimo da promenu priželjkujemo. Da li smo mi uopšte danas u stanju da zamišljamo neku bolju i pravedniju realnost u ovoj realnosti gde nismo u stanju da rizikujemo privilegije i da se žrtvujemo – kazala je juče u Ateljeu 212 Maja Pelević, autorka teksta „Testirano na ljudima“, povodom večerašnje premijere istoimene predstave koju je režirao Bojan Đorđev.

Predstava se igra na Sceni „Mira Trailović“ a dramaturg predstave je Dimitrije Kokanov.

„Testirano na ljudima“ govori o prostoru privilegija – ušuškanom prostoru srednje klase u kojem je omogućen stimulisan izbor načina konzumacije, vrste traume, tipa identiteta, a mogućnost političkog izbora ili delanja u potpunosti blokirana.

– Pitanje nadzora tehnologijom me je takođe zanimalo, pogotovu način na koji je internet pre svega zamišljen kao nešto što je moglo da nam ide u prilog. Na koji način su multinacionalne kompanije taj prostor slobode vrlo lako preuzele da bi oblikovale novog pasivnog konzumenta koji više ne troši samo tako što kupuje robu, već postaje besplatni radnik i dozvoljava da se njegovi podaci koriste da bi se naša društvena realnost pasivizirala – ukazala je Pelević. Ona je istakla da je bila zainteresovana da razmotri pitanje šta će se dogoditi ako jednog dana, u nekoj utopijskoj ili distopijskoj realnosti, mašine, u koje smo toliko uložili da nam pomognu, preuzmu realnost. NJu je interesovalo da li će to biti pozitivan ili negativan scenario.

– Nikako nisam želela da napravim komad o nekoj vrsti tehnofobije, nego suprotno, da razmotrim da li bi ta realnost, u kojoj mašine preuzimaju svet, bila bolja realnost – naglasila je Pelević.

Reditelj predstave Bojan Đorđev primetio je da je Pelević precizno zahvatila posledice kako nadzor i gomile odluka koje donosimo utiču na odnose između ljudi, odnose kolektiva i kako sačinjavaju jednu paradoksalnu situaciju u komadu, pa se ispostavi da robot ima najljudskije osobine, a da su ljudi postali nešto drugo.

U predstavi igraju: Aleksandra Janković, Ana Mandić, Sofija Juričan, Ivan Mihailović, Ivan Jevtović, Dejan Dedić, Aleksandar Đinđić, Isidora Simijonović.