Da li bi Munk danas naslikao „Vrisak“? Kratak pregled nastanka dela i aktivisti koji vrište da se za njega zalepe

Njima je akcija poslužila da skrenu pažnju na klimatske promene, a nama da podsetimo na priču o nastanku čuvenog remek – dela.

Naime, kako prenosi Far out magazine, ispod jednog od svojih dnevničkih zapisa, 22. januara 1892″, Munk je napisao: „Jedne večeri išao sam stazom, sa jedne strane je bio grad, a ispod fjord. Osećao sam se umorno i bolesno. Zaustavio sam se i pogledao preko fjorda – sunce je zalazilo, a oblaci su postajali krvavo crveni. Osetio sam vrisak koji prolazi kroz prirodu; Osetio sam da sam čuo vrisak. Naslikao sam ovu sliku, naslikao oblake kao pravu krv. Boja je vrisnula. To je postalo „Vrisak“.

Proganjan, bolan izraz subjekta hvaljen je kao jedan od najdubljih vizuelnih prikaza anksioznosti i mentalnih poremećaja imao je definitivan uticaj na ekspresionistički pokret u razvoju početkom 20. veka, ali i kasnije, kao inspiracija savremenoj pop kulturi.

Američkom psihologu Arturu Džanovu poslužio je za naslovnicu svog uticajnog dela „The Primal Scream“ iz 1970. godine. Glumac Makoli Kalkin imitira ekspresiju sa slike na posteru filma „Sam u kući“, dok reditelju Ves Krejvenu služi kao inspiracija za horor franšizu „Scream“ i čuvenu masku Ghostface, često viđanu tokom Noći veštica.

Iako Munk o tome ne svedoči zapisima, postoji viđenja da je na njega uticalo i zatočeništvo njegove sestre u lokalnoj ludnici. Naime, to viđenje koje se hrani stanjem Munk sestre, takođe može biti i uticaj koji je nihilistički mislilac Hans Jeger imao na umetnika, podstičući ga da naslika svoje emocionalno i psihičko stanje.

Neki su ukazali na umetnikovo sećanje na ogromnu vulkansku erupciju „Krakatoa“, koja je uticala na boju neba na zapadnoj hemisferi mesecima tokom 1883. i 1884. godine, nešto manje od decenije pre nego što je Krik zaživeo. Munkovo sećanje na rezidualne efekte ove generacijske katastrofe moglo je da utiče na njegovo slikarstvo.

Još jedno viđenje za „misteriju“ koja stoji iza nastanka remek-dela izneo je 1978. istoričar umetnosti Robert Rozenblum. Naime, ukleto stvorenje u prvom planu slike moglo bi biti inspirisano peruanskom mumijom koju je Munk verovatno video na Universelskoj izložbi 1889. u Parizu. Mumija je sahranjena u položaju fetusa sa rukama uz lice i sa jezivom sličnošću sa Munkovom slikom.

Iako ne možemo da znamo koja je bila konkretna inspiracija, osim one koju sam umetnik navodi, iz Munkovog zapisa se zaključuje da ne vrišti karikatura sa slike, već priroda.

Ono što su aktivisti vrištali prilikom nedavnog pokušaja da se zalepe za remek – delo jeste: „Vrištim kada ljudi umiru!“ i „Vrištim kada političari ignorišu nauku“.

Ako uzmemo u jednačinu trenutno ekološko stanje prirode, ali i nivo anksioznosti kod pojedinaca i u društvu, da je živ, umetnik bi verovatno i dalje slikao „Vrisak prirode“, što je inače prvobitni naziv remek dela.