foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO)Zamenik gradonačelnika Goran Vesić objavio je krajem prošle nedelje na svom Fejsbuk profilu da će beogradski dom za alternativne muzičke bendove biti stara, napuštena toplana.
Tom prilikom Vesić je izjavio: „Danas sam Viktoru Saviću, koji se bori za njih, pokazao staru i napuštenu toplanu koja će biti preuređena u prostor koji će da koriste mladi bendovi. Narednih nedelja raspisujemo tender za projektovanje, potom sledi rekonstrukcija objekta, uz najmoderniju zvučnu izolaciju.“
Međutim, oni kojima je prostor namenjen, a u pitanju su umetnici koji su godinama stvarali u zgradi Bigza iz koje su prethodne godine iseljeni zbog prodaje ovog zdanja, nemaju uvid u to da li je prostor adekvatan za njih.
Oni su na svojoj zvaničnoj stranici istakli da se ograđuju od sastanka povodom rešenja problema prostora za rad alternativnih umetnika, jer ne znaju o kakvom se prostoru radi.
Muzičar Nemanja Savić, jedan od osnivača Udruženja Beogradske alternativne scene BAS koje se zalaže za rešavanje problema umetnika koji su stvarali u Bigzu i koje je sastavljeno upravo od tih umetnika, kaže za Danas da oni u ovom trenutku ne znaju ništa o tom prostoru, jer informacije saznaju iz medija, uprkos tome što sa Gradom razgovaraju od aprila 2021. godine.
Oni su kontaktirali Grad i trenutno čekaju termin u kome bi mogli da pogledaju objekat koji im je namenjen i vide kakva je njegova uslovnost kako bi se uverili da on zaista odgovara njihovim potrebama.
– U Bigzu je bilo više stotina posrednih ili neposrednih korisnika prostora. Naše Udruženje broji više od 100 članova i mi imamo odgovornost prema svima njima. Svako rešenje koje se nudi mora da ima u vidu koliko nas ima i da ti ljudi imaju svoje osnovne potrebe za stvaranje. Nismo u situaciji da prihvatamo niti da odbijamo nešto za šta se prethodno nismo uverili da odgovara svima. O prostoru će bit više reči kada budemo imali priliku da ga vidimo – pojašnjava Savić.
Njima, kako kaže, nije nepoznata priča o kotlarnicama – spominjane su na do sada tri održana sastanka sa Gradom – ali ništa konkretnije od toga nije urađeno.
– Grad nas je vodio da gledamo razne objekte, ali nijedan od tih objekata nisu bile kotlarnice. Bili su to prostori za koje smo na licu mesta znali da su neuslovni, jer je adaptacija u njima nemoguća, pozicije nisu bile adekvatne i strukture i kvadrature tih objekata ne bi mogle da zadovolje potrebe svih umetnika – objašnjava Savić.
Upitan kako mu deluje to što nisu pozvani na sastanak, već je samo objavljeno da su dobili prostor za stvaranje, on ističe da „nije bitno ko je dao gol, ako tim pobedi“.
– Potpuno je nevažno ko je hedlajner čitave situacije. Mi samo želimo da budemo apsolutno transparentni i da znamo šta je to što dobijamo, da li je to namenjeno sa idejom da reši naše prostorne potrebe i da li odgovara ljudima iz Bigza. Grad je saopštio da će o korisnicima prostora odlučivati konkurs koji raspisuje Dom omladine, zbog toga je bitno da znamo sve detalje o uslovnosti i tome koji je kriterijum za dobijanje prostora na korišćenje, isto kao što Grad zna naše potrebe. Neodgovorno je prihvatati nešto, pa da nekim ljudima bude saopšteno da za njih nema mesta, bez plana kako da se reši i njihovo pitanje. Prostor treba da bude ili za sve, ili ni za koga – ističe Savić.
Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da se potrebe nekadašnjih korisnika prostorija Bigza podmire u više objekata, jer je zamenik gradonačelnika Goran Vesić pominjao da se radi o pet ili šest kotlarnica.
– U trenutku kada smo krenuli na razgovore sa Gradom sačinili smo specifikaciju koja je rađena upravo prema Bigzu. Napravili smo nacrt toga šta je ljudima potrebno, koja je kvadratura u pitanju i šta bi sve trebalo da postoji. Taj mini projekat je dostavljen Gradu još u aprilu, i oni u ovom trenutku znaju šta nam tačno treba. Bilo je veoma bitno da se već u prvim kontaktima sa Gradom napravi nekakva kvalifikacija da ne bismo trošili vreme i energiju razgledajući objekte koji nisu uslovni – ističe Savić i dodaje da su do sada jedino imali uvid u objekte koji njima ne mogu da pomognu.
On dodaje da je u razgovoru sa gradom ideja bila da se određenom kvadraturom i strukturom podmire potrebe svih vrsta umetnosti koje su stvarali ljudi iz Bigza.
– Kad se govori o Bigzu, priča se prevashodno o muzičarima, ali tu ima i slikara, ima ljudi koji se bave nekim administrativnim poslom, ljudi koji su imali svoje kancelarije i bavili se prevođenjem, bilo je pozorišta… To je najrazličitiji dijapazon umetnosti, i ako je nužno da se rasporedimo u nekoliko različitih objekata da bismo podmirili potrebe svih, to nije nikakav problem. Međutim, mi još uvek iz predloga Grada, nismo naišli ni na jedan objekat koji bi podmirio sve potrebe po kvadraturi i uslovnosti – kaže Savić i zaključuje da se čeka na to da oni prvo pogledaju taj prostor, kako bi se zajedno sa članovima Udruženja donela odluka da li je on funkcionalan za potrebe ljudi koji su stvarali u Bigzu ili nije.
– Naši članovi moraju tačno da znaju o čemu se radi, a mi imamo odgovornost prema njima. Podržaćemo svaku inicijativu koja ima za cilj da pomogne ljudima iz Bigza, ali moramo biti potpuno iskreni i otvoreni u vezi svih detalja – naglašava čovek koji zastupa interese ljudi kojima je Bigz bio druga kuća.
On dodaje i daje dobro da se nešto uopšte dešava jer je ovo prvi korak koji pokazuje da je moguće naći rešenje.
– Neka drugi korak bude u cilju procene situacije sa prostorom koji je ponuđen, pa da na sledećem koraku pokušamo da zadovoljimo potrebe svih i da završimo tu priču već jednom – zaključuje Savić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
