Da li će Ninova nagrada „preći“ Drinu?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da li će preći Drinu ili neku drugu reku demagogija je naravno. Nagradu su njeni žiriji u poslednjih dvadesetak godina sveli na malu meru, tanku, poroznu i čast izuzecima dobitnicima, vreme je da se nešto menja i to ozbiljno. Javnost je ovu nekad najugledniju nagradu svela na pošalicu i posrpdno klađenje na društvenim mrežama.

2. Nema šminku, znači feministkinja. Nosi naočare, znači pametna je.
   Balkansko shvatanje borbe za ženska prava.

3. „Naime, ove godine su u konkurenciji za NIN od dvjesta romana oko četvrtinu napisale žene. U širem izboru i užem krugu, taj procenat se smanjio na petnaest odnosno jedanaest odsto.

   a ono, kvalitet, to nije bitno, važno je da se nagomila 50% žena, makar pisale i kuvare…..

   1. očekujem iduće godine da u selekciju ulaze i tvitovi i objave na fejsbuku, da se namakne broj „žena koje pišu“…..

      1. Ninova nagrada nije uvek bila na nivou i često su se odluke donosile politički.
         Poslednjih godina se to promenilo na bolje. Imam poverenje u ovaj sastav žirija.
         Problem je nedostatak knjiga sa prostora bivše Jugoslavije. Nedostaje jugoslvenka knjižara gde se mogu nabaviti kvalitetne knjige pisane srpsko-hrvatskim jezikom. Dobra knjiga ne poznaje granice. Pogubno je zatvaranje u nacionalne granice.

4. Prema ozbiljnoj filozofskoj estetici, 5 članova žirija su ispoljili svoj lični ukus. Neki drugačiji žiri glasao bi drugačije. U igri oko brojnih nagrada je pitanje prodaje tiraža knjiga određenih izdavačkih kuća za koje su vezani određeni kritičari. Žiri takođe dobija pare. Ako ste član u nekoliko žirija godišnje, lepa para se nakupi. Tako se naduvavaju “ figure “ književnih kritičara i nekih osrednjih pesnika i pisaca koji se često pojavljuju u žirijima. A u vremenu ostaće ono što bude trajalo i što ljudi senzibilni za umetnost budu prihvatili. A koliko je ovih romana prijavljenih za ovu izvikanu nagradu u nekakvoj vezi za umetnošću? A da ne govorim o tezgama književnih kritičara uz nagrađene pisce. Ako živimo u vremenu u kome pisci neguju različite poetike, pitanje nagrađivanja je zaista problematično.

   1. Dobro rečeno. Na kraju krajeva, odlučuje senzibilitet pisca, njegov motiv da piše. Ako pišeš zato što te raduje da pišeš, želiš li zaista sve ono što ide uz „uspeh“ kakav je dobijanje nekakve nagrade… A ako pišeš da bi zadovoljio svoju sujetu, izazvao komšijinu zavist, došao do zapadnog novca i slično, onda prihvati pravila igre. Prihvataš li igru, prihvataš i njena pravila, ili? Kao što ti dobro reče, ima li tu veze sa umetnošću? Ne baš… Prva velika nevolja je što nema dovoljno autora sa moralnim integritetom – mislim tu na spremnost da se napiše knjiga sa stavom. Bezazleno nizanje uspomena ne treba brkati sa, kako se to kaže, pozicijom. Tamo gde nema pitanja „kako“ i „zašto“, nego se sve svodi samo na nostalgično „šta“, tamo nema ni knjige koja može da traži svoje mesto u vremenu. Ovde se odavno već nije pojavila takva knjiga. Drugo, tržište, podjednako srpskog koliko i „srpsko-hvatskog“ jezika, nije toliko sićušno koliko se obično misli. Dakle, za pisce zainteresovane da pišu za tržište ima prostora. Nevolja je u tome što je tržište loše organizovano. A to se neće uskoro promeniti. Koliko god da ne volim tu vrstu poređenja, uspeh skandinavske književnosti se nameće kao povod za razmišljanje.

5. Jako tanak izbor
   !!!

   1. Zato si ti verovatno debeo od krkanja cele zime. (Odakle pa ti znaš da je tanak izbor…)

6. Ninova nagrada je vec presla Drinu prosle godine obzirom da je dobitnik rodjen u Mostaru.

7. Koliko vidim i citam i dalje se bira prvi pisac druge proleterske ili bese drugi pisac prve proleterske?!

8. Nemam ništa protiv da Jergović jednog dana dobije NINovu nagradu za najbolji roman na srpskom jeziku, pošto objektivno govoreći, ono što on piše je verovatno nešto najbolje što se na srpskom može pročitati u poslednjih deset godina. Za potrebe uključivanja svega što se na srpskom napiše nema potrebe da se menjaju propozicije NINove nagrade, već je dovoljan pristanak pisca da se njegova knjiga pod tim propozicijama uvrsti među kandidate. Zaista, ako nekom piscu iz identitetskih razloga smeta da njegov roman dobije nagradu najboljeg na srpskom jeziku, ne bi trebalo da problem bude u uslovima nagrade. Drugim rečima, ne prebrojava krvne zrnce propozicija nagrade, već onaj koji smatra da nesrbin ne može da piše na srpskom. Hajde već jednom da izađemo iz AVNOJevske koncepcije jezika.