Sutra, u četvrtak, 30. maja u 20 sati u Galeriji „Mostovi Balkana” otvara se izložba slika „New Reality” Mije Arsenijević.
„Izložba slika Mie Arsenijević pod nazovom New Reality predstavlja jedan od retkih projekata u okviru naše umetničke scene koji sa jedne strane indirektno propituje uloge majke-umetnice u društvnim i privatnim sferama, dok sa druge strane uvodi u javni diskurs degradiranu i nedovoljno vidljivu temu u umetnosti- detinjstvo i decu. Nova uloga majke, sve duži boravak u privatnoj sferi doma, ali i potreba za umetničkim stvaranje uprkos svemu neminovno su uticali i na izbor novih tema. Inicijalnu ideju i početni vizuelnu poetiku bavljenja decom u njenom radu, možemo videte u prethodna dva ciklusa u vezu ’Renaissance through Reminiscence’ i ’Stories’, koji imaju mnogo intimniji izraz, dok nova serija ’New Reality’ i ako na prvi pogled deli slične motive i estetiku, ima kompleksiniju naraciju, navela je, između ostalog istoričarka umetnosti Amalija Stojsavljević u katalogu izložbe.
Po njenim rečima na velikim akrilnim platnima, kao na isečcima iz filma, dominiraju nasmejana i razigrana deca, potpuno zaokupljena ili zajedničkom igrom ili uhvaćena u trenutku pojedinačne akcije.
– Međutim, odmah počinjemo da uočavamo nepotpunost tih radnji- kao da nema pozadine i ne možemo jasno videte šta to oni zapravo rade. Ako pogledamo različite primere reprezentacije dece i detinjstva iz istorije umetnosti, shvatamo da pored toga što mogu izraziti ljubav, sreću i radost u okviru figuralnih kompozicija, takođe nam daju uvid u društvene prilike i odnosu prema detinjstvu i vaspitanju, ističe ona.
Zato, po njenom mišljenju, nemiminovno moramo postaviti pitanje, kakvo je društvo u kome rastu i budućnost dece na slikama Mie Arsenijević?
– Sada kroz vizuru majke, slike nam nesvesno podstičnu zlokobnu slutnju, naročito kontradiktorno predstavljenom veselošću i razgranošću dece koja odlaze, stoje pred zatvorskom ogradom, kopaju, tragaju, skaču preko ograde u zeleni ambis… Tokom srednjeg veka (u depikciji Hrista) i renesanse (porodični portreti) deca su predstavljena kao odrasli ljudi u dečijem formatu, čime se eksplicitno naglašavalo njihovo poreklo i buduće društvene uloge, odnosno budućnost. Sa druge strane, na Miinim slikama isto to je rečeno odsustvom svih nepotrebnih detalja i svođenjem celokupne radnje na bezazlenu aktivnost deteta. Svaka generacija ima svoju percepciju i strahove o nadolazećoj budućnosti, koja je sa posebnom težinom oblikovana u očima majke. Prisustvo beskrajnih medijskih slika, tehnološka ekspanzija i veštačka inteligencija, ekološke, derivatne i ratne krize svuda u svetu čine da budućnost percipiramo kao nesigurnu i uznemirujuću. Da li će se deca u budućnosti igrati u pesku i istraživati “stvarnu” prirodu ili će sve to isto raditi sa VR opremom? Da li će jesti prve trešnje i jagode sa najbliže pijace ili ih uzimati u formi vitaminskih suplemenata? To se pita i majka-umetnica. Po nekad u praznoj pozadini svojih slika vidi Dino parkove, a ponekad urušene gradove, zaključuje Amalija Stojsavljević.
Umetnica dr Mia Arsenijević (Lukovac) rođena je 1985. godine u Kragujevcu. Osnovne i master studije slikarstva završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Jovana Rakidžića. Doktorirala 2015. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, odsek Teorija umetnosti i medija.
Član je ULUS-a od 2008. godine. Zaposlena je u zvanju vanrednog profesora na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu na predmetima iz oblasti likovne umetnosti sa metodikom. Angažovana je i na Fakultetu umetnosti u Nišu za izvođenje nastave na predmetu Metodika likovnog obrazovanja.
Aktivno se bavi umetničkim, naučnim i pedagoškim radom. Samostalno izlagala preko 20 puta, a kolektivno kolektivno preko 50 puta. Dobitnica je Izuzetna nagrada na 9. Međunarodnoj izložbi minijature MajdanArt (2018), i godišnjih nagrada za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu (2007) i ULUK-a za slikarstvo (2006).
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.