Da li je „druga Srbija umrla“ kao što tvrdi Bora Ćosić?

„Ne slažem se sa velikim piscem. Ideje Druge Srbije su jednako žive, snažne, nažalost i bolno aktuelne, kao i onog trenutka kada ih je najbolje definisao Konstantinović – druga Srbija je ona Srbija koja se ne miri sa zločinom. Sada te ideje zastupaju mnogi civilno društveni aktivisti, nezavisni intelektualci, svi oni koji na ulicama naših gradova zahtevaju više demokratije i zakona. Umrli su velikani, na sceni je smena generacija, dolaze mladi, obrazovani i odlučni ljudi, koji se ne mire sa zločinom! Borba za bolju Srbiju se nastavlja“, kaže Dušan Radosavljević za Danas.

On tako odgovara na pitanje našeg lista da prokomentariše tvit Bore Ćosića u kome se kaže „umrla je Druga Srbija sa Radetom Konstantinovićem, Srđom Popovićem, Borkom Pavićević. Ostali su oni umorni, bezvoljni, depresivni. Mali krug mojih prijatelja iz kafića je više u egzilu usred Ulice Vuka Karadžića, nego ja u Šarlotenburgu. Jedino što se ne daju, i što su veseli“.

Književnik Laslo Vegel pak odgovara da je problem mnogo dublji.

„Pobedio je Milošević! Privoleo je i svoje nekadašnje protivnike. Mase su sklopile mir sa novom klasom. Živimo u vremenu mekog dobrovoljnog kolektivnog sluganstva. Druga Srbija je pomilovana: stavljena u muzejski rezervat. Ona bi se našla tamo ako bi Rade Konstantinović, Srđa Popović ili Borka Pavićević, danas istaknuti eksponati tog muzeja, bili medu živima. Da budem jasan: ne stavlja ih u rezervat gruba sila, nego ta nova, cirkusantsko nezadovoljna želatinska apozicijska intelektualna elita. Imam veće rezerve prema sloju koju Hegel naziva Schöngeist, nego od privremenih batinaša. Batinaši više nisu ni potrebni, i ne razumem zašto ih se vlast ne odrekne“, kaže Vegel

Istoričar Milivoje Bešlin smatra da Druga Srbije nije umorna, nego je malobrojna.

„Druga Srbija je bila ona Srbija koja se ne miri sa zločinom. Dakle, ona Srbija koja nije bila spremna da učestvuje u komadanju naših suseda i da slavi vođe i komandante naše, a evropske tragedije i najvećeg magnum crimena u drugoj polovini 20. veka na starom kontinentu. A danas, kada Miloševićev naslednik pokušava da ciljeve koji nisu dovršeni u ratu postigne drugim sredstvima, a nemojte se zavaravati i ratna nisu sasvim isključena, danas kada se nije odustalo od zločinačkog programa, značajan broj nekadašnjih kritičara velikodržavnog projekta, zavedeni sitnom korupcijom, pristaje da služi uz skute novom gospodaru rata i mira. Oni koji nisu pristali na kolaboraciju ne vidim ni da su umorni ni depresivni, već samo malobrojni. Ali to je realno stanje u našem društvu“, navodi Bešlin.

Umrla je Druga Srbija sa Radetom Konstantinovićem, Srđom Popovićem, Borkom Pavićević. Ostali su oni umorni, bezvoljni, depresivni. Mali krug mojih prijatelja iz kafića je više u egzilu usred Ulice Vuka Karadžića, nego ja u Šarlotenburgu. Jedino što se ne daju, i što su veseli.
🔵 pic.twitter.com/8YWBfZDYVe

— Lament nad Beogradom (@BoraCosic) July 19, 2022