Da li Maja Gojković „pere ruke“ od naših eminentnih reditelja?

Kako stoji u obrazloženju akta do kojeg je došao naš list, Ministarstvo kulture i informisanja kao drugostepeni organ u upravnom postupku konstatuje da u Zakonski određenom roku za postupanje po žalbi podnetoj FCS dana 6. 12. 2021. godine, ne može da se sprovede postupak.

„Prvostepeni organ Filmskog centra Srbije, u roku predviđenom odredbama ZUP-a za postupanje po odluci drugostepenog organa nije funkcionalan u skladu sa odrebama Zakona o kulturi, stoga ne postoji organ koji bi postupio po drugostepenom rešenju, te je odlučeno kao u dispozitivu.“

Protiv ove odluke, kako se navodi u aktu, nije dozvoljena žalba, niti se može pokrenuti upravni spor, ona se može pobijati samo tužbom protiv rešenja, što znači da bi naredni korak Markovića, Žilnika i Dragojevića mogao da bude tužba sledećoj instanci, Upravnom sudu.

Druga „neobičnost“ ovog akta je i to što ga nije potpisala ministarka kulture Maja Gojković (od koje se očekivalo da skandal sa poništavanjem prvog konkursa za eminentne reditelje razreši u skladu sa zakonom i u interesu filmskih stvaralaca), već v. d. sekretarke ministarstva kulture Vukica Kilibarda.

Podsećanja radi, FCS je postao nefunkcionalan i „slomio“ se upravo zbog ovog konkursa, posle sednice Upravnog odbora na čelu sa Jelenom Trivan (25. novembra 2021), kada je pet njegovih članova podnelo ostavke zbog odluke da UO ne podrži predlog konkursne komisije koju je sam imenovao, i da poništi konkurs. Od devet članova koje je do tada imao (u međuvremenu je preminuo glumac Vladan Živković), UO ostao je samo na tri člana, predsednici Trivan, reditelju Miroslavu Lekiću i montažeru Petru Jakoniću, i po zakonu, prestao da postoji.

Kako za Danas komentariše Boško Ristić, advokat koji zastupa Markovića, Žilnika i Dragojevića, obrazloženje koje je stiglo iz Ministarstva kulture je neprihvatljivo od jednog organa vlasti, koji očigledno ne vrši svoju funkciju i ne koristi zakonska ovlašćenja po principu dobre uprave, jer se neosnovano poziva na to da organ upravljanja u FCS nema kvorum za odlučivanje, i da iz tog razloga ne može da se uključi u prvostepeni postupak.

– Ovo je neosnovano iz više razloga. Stranka ne mora da trpi pravne posledice zbog toga što neka ustanova trenutno ne funkcioniše punim kapacitetom, pošto Vlada Srbije, kao osnivač ustanove, ima mogućnost da imenuje nedostajuće članove uprave. Ali, ona to ne koristi verovatno iz političkih razloga, što nije tema kojom se bavim, jer nas zanima samo pravni kontekst ovog spora. A to što oni ne žele da se bave ovim slučajem, ima pravne posledice. Naime, Ministarstvo kulture je bilo dužno da u roku od šezdeset dana, od dana prijema spisa predmeta, odluči o žalbi učesnika konkursa za eminetne reditelje. Ukoliko ne odluči, zakon daje mogućnost da oni pokrenu spor pred Upravnim sudom, zbog ćutanja administracije. Ali, zbog protoka zakonskog roka od šezdeset dana postoji i pretpostavka da je o žalbi odlučeno negativno, na štetu žalioca, i u tom slučaju sud odlučuje o zakonitosti akta koji je stigao iz Ministarstva kulture – objašnjava Ristić.

Sud može, kako navodi, ili da vrati predmet ministarstvu na ponovno odlučivanje o žalbi, ili da meritorno odluči o zahtevu stranaka, što bi dalo mogućnost da donese konačnu odluku u skladu sa odlukom konkursne komisije.

– Postoji i jedan drugi aspekt – praksa pokazuje da je Upravnom sudu potrebno značajno vreme da reši neki spor, što može da dovede u pitanje realizaciju projekata ovih reditelja. Želimir Žilnik, recimo, navodi da su dvojica aktera njegovog filma preminula prošle godine, a trebalo je da svedoče o nekim značajnim događajima sa cenzurom njegovih filmova, tako da od efikasnosti rešenja ovog spora zavisi i realizacija njegovog projekta. I ne samo njegovog već i projekata Markovića i Dragojevića. Mi imamo pravo da zatražimo da se o ovoj tužbi u Upravnom sudu prekoredno odlučuje, zakon to predviđa ukoliko postoje razlozi, a njih ima. Posle podnošenja tužbe obratićemo se predsedniku suda sa zahtevom za prekoredno odlučivanje, jer smatramo da postoje naročito opravdani razlozi da se predmet uzme u hitan postupak – ističe Ristić, dodajući da će se obratiti i zaštitniku građana zbog postupanja uprave na štetu interesa stranaka, jer on ima ovlašćenje da prati zakonitost rada javne uprave.

– Posebno ćemo ukazati na činjenicu da vlast nije imenovala nedostajuće članove UO, organa upravljanja FCS, koji je ustanova od javnog značaja, što direktno šteti ostvarenju prava svih lica koja su na nju upućena, a konkretan primer za to je zaključak Ministarstva kulture. On je neosnovan i nepravedan, i očigledno je da je njegovo donošenje sračunato na izbegavanje odgovornosti u vezi sa donošenjem odluke u konkretnom slučaju ovih reditelja – smatra poznati advokat.

Na pitanje Danasa da li zbog toga na ovom zaključku nema potpisa ministarke Maje Gojković, i da li je to njen pokušaj da od ove afere „opere ruke“, Ristić kaže da to jeste indikativno.

– Očigledno je da Maja Gojković nije želela da stavi svoj potpis, jer je i sama pravnik po struci, pa bi to moglo da ugrozi njen profesionalni integritet, jer je ovaj akt neosnovan, a razlozi koji se navode u njegovom zaključku su potpuno neodrživi. Pored toga, taj zaključak je donet samo dan pre isteka roka od šezdeset dana za donošenje odluke po žalbi, verovatno da bi se stvorio privid blagovremenog postupanja Ministarstva kulture u okviru zakonskog roka.

Rekao bih da se oko ovog postupka stvorila atmosfera političkog pritiska, pa verujem da donosioci odluka kalkulišu sa tim da li će usvojiti žalbe učesnika ovog konkursa. Verovatno smatraju da će, ili trpeti posledice stranke kojoj pripadaju, ili će, mimo zakonskog osnova i uz izostanak ikakvih razloga, odbiti žalbe Markovića, Žilnika i Dragojevića. Ono što je očigledno je da kupuju vreme, i da će svoj odgovor dati posle aprilskih izbora, kada se razreše njihovi međusobni odnosi unutar stranke, kalkulišući da to bude sa što manjom posledicom po donosiocu odluka – objašnjava Boško Ristić, navodeći da će tužbu Upravnom sudu podneti za nedelju dana, kao i žalbu zaštitniku građana.

Upravljačka prava samo za konkurse u 2022.

Zaključak Ministarstva kulture da FCS nije funkcionalan iznenadio je i sve druge filmske poslenike, koji su od decembra prošle godine u velikom iščekivanju da Vlada Srbije, kako je najavila, do kraja janura imenuje nove članove UO, kako bi se rad FCS što pre „odblokirao“. Jer, primera radi, budžet FCS za 2022. još nije usvojen, ali je zanimljivo da je Ministarstvo kulture na svom sajtu objavilo kalendar konkursa FCS za ovu godinu, što znači da je ono preuzelo njihovo raspisivanje i organizaciju. Prvi konkurs će biti raspisan već u sredu, 23. februara, u četiri kategorije (sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova sa nacionalnom temom, dugometražnih debitantskih igranih filmova, sufinansiranje proizvodnje studentskih završnih filmova, i sufinansiranje distrubucije domaćih filmova u bioskopima). Naredni konkursi najavljeni su 2, 9, 16. i 23. marta, 29. juna, 6, 13. i 27. jula, i do tada, kako vidimo u kalendaru, neće biti konkursa za eminentne reditelje.
S druge strane, ako Ministarstvo kulture ima ingerencije da preuzme upravljanje nefunkcionalnim FCS do imenovanja novih članova UO, postavlja se pitanje zašto isto tako nije moglo da donese i odluku o žalbama reditelja Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića.

Kad se politika umeša…

Kako za Danas navodi Srđan Dragojević, on je veoma razočaran. – Ali, ja lično ovaj odgovor Ministarstva kulture ne tumačim toliko kao zlonamernost, više kao objektivnu nemogućnost da se reši kriza institucije u ovom trenutku. To što smo mi kao autori poniženi svakim korakom ove neprijatne afere ne doprinosi ministarstvo – naše poniženje počelo je od apsurdne odluke UO FCS da se poništi odluka komisije koju je sam izabrao, i medijske hajke na nas, pre svega na Gorana Markovića. Kada se politika umeša u umetnost i u kulturu, obično su poniženi umetnici, a političari nastave dalje, u nove funkcije i nove avanture – smatra Dragojević.