Da li moć isključuje i slobodu i ljubav: Dragan Mićanović večeras premijerno u JDP kao zaljubljeni poetični filozof Sirano

Rostan je za svoju dramu u stihu iz 1987, iliti hrabru komediju, kako je definisao, bio inspirisan životom Sirana de Beržeraka, francuskog pisca i dueliste iz 17. veka, i ona kao klasično delo francuske književnosti i danas doživljava brojne pozorišne i fllmske verzije širom sveta. Sirano je čovek ispred svog vremena, istovremeno zaslepljen žestokom igrom reči i sjajnom veštinom mačevanja u dvoboju, ali i ljubavlju prema Roksani, svojoj prijateljici, i ubeđenjem da ga njegov izgled čini nedostojnim ljubavi prema njoj…

Kako su na jučerašnjoj konferenciji za novinare najavili Tamara Vučković, direktorka JDP, Gorčin Stojanović, Dragan MIćanović koga ćemo gledati u naslovnoj ulozi, Marija Vicković i Nina Martinović koje igraju Rostanu, Anita Mančić kojoj je „dopala“ uloga grofa De Giša, kao i ostali članovi velikog glumačkog ansambla i autorske ekipe, njihova je želja da što više ljudi dođe i vidi ovu predstavu, jer ona otvara važna i aktuelna pitanje koja nas se danas jako mnogo tiču.

Uz podsećanje da je „Sirano“ od 1914. nekoliko puta izvođen u Narodnom pozorištu u Beogradu, a da u JDP sada doživljava svoju prvu postavku, Tamara Vučković je istakla značaj ove predstave koju nosi, kako je izjavila, predivna autorska i glumačka ekipa na čelu sa Draganom Mićanovićem, kao i veliki broj mladih kolege koji prvi put igraju na ovoj sceni.

Kroz mali „vremeplov“, Gorčin Stojanović je naveo da je „Sirano“ njegov dečački san – to je bio prvi komad koji je pročitao sa deset godina.

– Mnogo godina kasnije gledao sam pozorišnu predstavu sa Mustafom Nadarevićem u naslovnoj ulozi, koju je u HNK režirao Ivica Kunčević, i bio sam očaran. A kad se 1990. pojavio i film sa Žerarom Depardjeom, rekao sam sebi da tu više nemam šta da tražim, jer je sve bilo savršeno urađeno – objasnio je Stojanović, koji je i umetnički direktor JDP.

– “Sirano” je jedno od kapitalnih dela svetske dramske baštine, i jedan od onih velikih komada koji se ne stavlja na repertoar bez velikog glumca. „Sirana“ ne radite ako nemate Sirana koji će ga igrati, a ja u ovoj ulozi ne mogu da zamislim nikog osim Dragana Mićanovića. Ne kažem da ne postoje drugi glumci, ali po mom osećanju, to je on – izjavio je reditelj, dodajući da oseća obavezu, ali ne kurtoaznu, da se zahvali Tamari Vučković, naročito Miletu Buturoviću, zato što su uložili ogroman trud da se s lakoćom jako teške stvari odvijaju na sceni u onom tehničkom i organizacionom smislu, ali i svima drugima koji su okupljeni na ovoj predstavi.

Slavni Rostanov nosonja, prema njegovim rečima, simbol je večite čovekove potrage za slobodom i ljubavlju:

– Ono čime se mi bavimo u “Siranu” je otvaranje nekih važnih pitanja: Da li je moguće imati i slobodu i ljubav? Može li se biti istinski slobodan bez ljubavi? Da li je moguća ljubav bez slobode? Da li je sloboda stvar srca, a ljubav dejstvo uma? Da li treba žrtvovati ljubav zbog slobode, ili slobodu zbog ljubavi? Gde je tu moć? Da li se mora žrtvovati ljubav i sloboda zarad moći? Da li je moguće imati i moć, i slobodu, i ljubav, ili moć isključuje sve to? I zašto je tako komplikovano i teško doći do slobode? – istakao je Stojanović.

Kroz stihove Rostana, kako je naglasio, fokusiraju se upravo ovi fenomeni, a na pitanje Danasa da li je u ovo naše surovo vreme moguće sresti čoveka koji je toliko dobar, hrabar, romantičan i nesebičan kao što je to Sirano, Gorčin Stojanović je rekao da pozorište ne daje odgovore.

– Kad bismo znali odgovore ne bismo ni pravili predstavu. Kada sam u publici, a i kad režiram, volim da vidim teatar koji nam ukazuje na sve naše nesavršenosti, ali nam pruža i utehu. U ovoj tragikomediji pokazaće se ko su prave žrtve i suočićemo se sa svime što u nama ne valja. Mi pokušavamo da pevamo o ljubavi i slobodi kroz Rostanove stihove. U ovoj adaptaciji priču počinjemo od kraja i nudimo jedan razbokoreni „švedski sto“ prilično bogat različitim karakterima, odnosima i situacijama – objasnio je reditelj.

Pisac je svoj komad „Sirano de Beržerak“ definisao kao herojsku komediju, a u verziji koju ćemo večeras gledati, to je tragikomedija.

– Rosana nismo falsifikovali, ali nismo ni pravili muzej. Za mene je ova predstava i tradicionalna i savremena, istovremeno i vrlo aktuelna, toliko mogu da otkrijem. A zašto, dođite da vidite i uverite se – istakao je Gorčin Stojanović.

Draganu Mićanoviću je, kako je izjavio, Rostanov junak takođe jedan od najdražih još iz vremena kada je studirao na Akademiji, a poziv Gorčina Stojanovića ga je iznenadio, jer je mislio da mu je mladalački san da igra ovu ulogu prošao:

– Iskreno, pripremao sam se za ulogu kralja Lira. Mislio sam da je kasno za Sirana. Ali, pročitao sam Gorčinovu adaptaciju i ponovo se zaljubio u Sirana. Čast mi je što sam mogao da prezimim zimu u ovom pozorištu uz Rostanove stihove lomeći jezik, mozak, dušu, srce i dugo maštajući. Tužan sam i srećan istovremeno, jer smo dosad bili ušuškani u pozorišnom rudniku sebično čuvajući ovo samo za nas. Zaista je bila privilegija raditi ovu predstavu, a sada je vreme da izađemo na svetlo, pred vas – rekao je jedan od naših najvažnijih glumaca, dodajući da ima jednu poruku.

– Voleo bih da što više ljudi dođe da im pokažemo šta smo sanjali – istakao je Mićanović.

Aniti Mančić lik brkatog grofa De Giša u “Siranu” nije prva muška uloga u karijeri, naša velika glumica ostala je nezaboravna i kao Šekspirov Hamlet u predstavi “Cirkus istorija” Sonje Vukićević (prim.aut.), a kao i Mićanović, bila je iznenađena pozivom Gorčina Stojanovića.

– Mislila sam da će me reditelj prepoznati kao žensko, ali izgleda da sam se toliko dugo preporučivala za Hamleta, da je ovo, moguće, neka audicija. Sada sam beskrajno zahvalna što su mi dozvolili da se u ovoj predstavi puno i lepo igram, i što su imali toliko poverenje u mene. A igram De Giša i bavim se pozicijom moći, i „Sirano“ je zaista jedno od najslađih putovanja u pozorištu.

Dobro se osećam u predstavi i radujem igranju sa publikom koja će sigurno osetiti kako je i nama dobro na sceni. Dođite da vidite, poput cirkusa, brkatu ženu, debelog muškarca i čoveka sa velikim nosem – poručila je Anita Mančić.

Isto uzbuđenje prema divnom radu na ovoj predstavi i svojim ulogama izrazile su i Marija Vicković i Nina Martinović, dve Roksane, kao i mladi glumci koji u “Siranu” igraju prve profesionalne uloge.

Prema rečima Joakima Tasića koji igra zaljubljenog Kristijana, u procesu stvaranja ove predstave osećala se uzvišenost koju će publika sigurno osetiti.

– „Sirano“ govori o osećanjima na najplemenitiji mogući način, a ja sam uvideo od svojih kolega na sceni koliko iskrena osećanja, po kojima su oni kopali i za kojima su tragali, mogu da budu skupa, krupna i nikada jeftina. Osećali smo se ušuškano i sa uverenjem da stvaramo nešto veliko. Mislim da smo u tome i uspeli. Dođite pa procenite – zaključio je Tasić.

U velikom glumačkom anasamblu junake Rostanove hrabre komedije igraju i Marko Janketić, Nebojša Milovanović, Vesna Stanković, Stefan Jevtović, Slobodan Tešić, Lazar Đukić, Ognjen Nikola Radulović, Teodor Vinčić, Stojša Oljačić, Luka Antonijević, Luka Sević, Katarina Veljović, Hristina Tatić, Vukašin Jovanović, Ivan Blagojević, Luka Radosavljević, Ana-Marija Stamenković i Sara Pavlović.

Tekst je preveo Milan Dimović, kostime potpisuje Lana Cvijanović, scenski pokret Milica Cerović, a za scenski govor je bila zadužena Ljiljana Mrkić Popović.

Prva repriza premijere „Sirana“ zakazana je 23. mart na istoj sceni.