Da li se institucije kulture vraćaju na Kosovo i Metohiju

Povratak na KiM Muzej u Prištini ostvario je u saradnji sa Centrom za kulturu „Sava Dečanac“i KUD „Kopaonik“ iz Leposavića, Etnografskim muzejem u Beogradu i Centrom za očuvanje nasleđa KiM Mnemozine, a uz finansijsku pomoć Ministarstva za kulturu. Branko Jokić, direktor Muzeja u Prištini, kaže za Danas da je „svojevrstan paradoks činjenica da ova institucija 65. godina postojanja obeležava otvaranjem stalne postavke na KiM posle 13 godina izgnanstva“.

– Svih ovih godina trudili smo se da se vratimo na KiM. Obraćali smo se svim dosadašnjim ministrima i predsednicima vlada Srbije. Lično sam imao razgovor s gospodinom Koštunicom, koji je prihvatio projekat reorganizacije i revitalizacije ustanova kulture na KiM . Imamo i odluku vlade objavljenu u Službenom glasniku da se formira regionalni centar za srpsku kulturu u Leposaviću, ali od toga se nije dalje maklo – ističe Jokić.

Prema njegovim rečima, Muzej u Prištini se „nalazi u bezvazdušnom prostoru“ i zapravo je samostalno uradio projekat za juče otvorenu izložbu u Leposaviću. Jokić ističe da je „veoma značajno što se Muzej institucionalno vraća na KiM, jer bez institucija kulture nema ni kulturnog identiteta bilo kojeg naroda, pa ni srpskog“.

– Prvi put posle 13 godina ostvarili smo saradnju sa drugim ustanovama kulture, kao što su Centar za kulturu „Sava Dečanac“ i KUD Kopaonik. Simbioza ove tri ustanove je vrlo značajna za živalj na severu, ali i za centralni deo KiM, jer je pretpostavka da će iz Leposavića moći da se vrši potpuni uticaj na kulturna kretanja Srba u celoj Pokrajini – objašnjava Jokić.

Na pitanje Danasa da li je sledeći korak da Leposavić postane novo sedište Muzeja u Prištini, Jokić odgovara da je bilo „takvih pokušaja pre četiri godine, kada je Ministarstvo za kulturu Vlade Srbije najpre otvorilo, pa potom odmah zatvorilo tu kancelariju“.

– Zalažemo se za institucionalni pristup očuvanju srpskog kulturnog identiteta na KiM, jer je neotuđivo pravo svakog baštinika da se bavi zaštitom svoje kulturne baštine. To pravo pripada svakom narodu, a još jedan u nizu paradoksa jeste da se našom kulturnom baštinom bavi drugi narod, koji pokušava da je proglasi kosovarskom, oko čega se vodi borba u Unesku. O pitanju nadležnosti kulturnih dobara na prostoru KiM ne može i ne sme da se pregovara, jer je država Srba jedina potpisnica i članica svih međunarodnih organizacija preko kojih je i dobila zaštitu svoje kulturne baštine na Kosovu. Osnovno pitanje je zašto smo zaštitu naše kulturne baštine dali nekom drugom na upravljanje. Bez ikakve potrebe ostvarena je saradnja sa privremenim kosovskim institucijama bez ikakve pravne i bilo koje druge procedure – kategoričan je sagovornik Danasa.

Jokić tvrdi da su „predstavnici institucija kulture iz Beograda i pokrajinskih institucija direktno učestvovali u donošenju kosovskih zakona koji se tiču srpske kulturne baštine na KiM, uključujući i nedavno usvojene zakone u Skupštini Kosova o Velikoj Hoči i istorijskom centru Prizrena“.

– Neće nam pomoći ako prećutkujemo neke stvari. Istina mora da se zna, jer je ona najbolji lek. Onda ćemo tražiti rešenje u postojećim okolnostima. I ova vlada mora biti apsolutno informisana o svemu što se događalo poslednjih 15 godina na KiM, ako želi iskorak – naglašava Jokić.

Mirjana Menković iz Centra Mnemozine kaže za Danas da se ova nevladina organizacija zajedno sa Muzejem u Prištini „zalaže za reorganizaciju institucija kulture na KiM“. Ona smatra de je „jedino rešenje da stvari vrate u potpuno jasan proceduralni poredak, kako bi se znalo šta i kako država Srbija na terenu plaća“.

– Niko do sada nije prihvatio da o tome razgovara sa nama, nego je to proizvedeno u „vrhunsko političko pitanje“ kojim se samo pojedinci bave, a da se struka nikada ne pita. Ultimativno tvrdim da su sledeće četiri godine presudne. Ukoliko se Vlada Srbije ne odluči da napravi iskorak – uvede red, izvrši reorganizaciju i procene na osnovu onog šta je se događalo za poslednjih 10 godina, imaćemo katastrofalan, nepopravljiv rezultat u životu, kulturi i zaštiti srpske kulturne baštine na KiM – upozorava Menkovićeva, koja državne organe, u prvom redu ministarstvo proziva zbog „lenjosti i inertnosti“.

Uprkos najavama Prištine o novim akcijama koje bi trebalo da integrišu sever KiM u sistem samoproglašene kosovske države, Jokić kaže da ne očekuje represiju nad srpskim institucijama kulture, koja bi „eventualno bila moguća kao poslednja karika u fizičkom zaposedanju ovog dela teritorije“. Menkovićeva smatra da „realna opasnost postoji, ali da bi to bilo izuzetno opasno, jer bi vodilo ka konfliktu regionalnih razmera“.

VULIN: Država brani kulturno nasleđe

Šef Vladine Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin izjavio je juče da će srpska država braniti kulturno nasleđe pred svim relevantnim institucijama i organizacijama u svetu. „Neće proći pokušaj ukidanja srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta na KiM dok postoji srpska država“, izjavio je Vilin otvarajući u Leposaviću stalnu izložbu Muzeja u Prištini. Vulin se juče u severnom delu Kosovske Mitrovice sastao sa političkim predstavncima Srba sa severa KiM.

Šta je izloženo

Stalna postavka Muzeja u Prištini smeštena je na 120 kvadratnih metara u delu izložbenog hola Centra za kulturu u Leposaviću. U osam vitrina izložene su: narodne nošnje i gradska nošnja Srba na KiM u 19. i prvoj polovini 20. veka, tekstilna radinost, svakodnevni život, privređivanje u Leposaviću i okolini u 20. veku, arheološka keramika na KiM, kao i podaci o 65. godina rada Muzeja u Prištini.