Pozorište je uvek političko. Čak i kad nema tu ambiciju.
I kad je trivijalno. I kad je anahrono. I kad je udvoričko. I kad je glupo.
To što je pozorište nužno političko, ne znači da politička nomenklatura treba i sme da se meša u pozorišni život. Jer, pozorište pod partijskom upravom postaje jadno, lažljivo i nepotrebno.
Pozorište je najistinitije i najpotrebnije onda kad ulazi u dijalog sa najbolnijim i najznačajnijim društvenim pitanjima, odnosno kad se vrati svom antičkom izvoru. Teško je sada i zamisliti da je pozorište bilo forum istinske slobode u kojem učestvuju praktično svi slobodni građani.
Ne gubim, pri tom, iz vida da su robovi, mahom, bili isključeni iz tog foruma. Danas, dve i po hiljade godina kasnije, ključno je pitanje: da li smo svi postali građani ili smo svi postali robovi? To je pitanje na koje pozorište danas mora pokušavati da nađe odgovor. I pokušavati. I pokušavati…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.