Da li su žene pobedile muškarce?

Ali kakva je njihova veza sa onim osećajem ustreptalosti ili blagostanja tela, kako emocije, kao misaoni procesi mogu da utiču na naše fizičko ponašanje i kako se osećanje pretvara u osećaj? Kakva je veza između naše biološke strane i duha?

Odgovore na pitanja kako nastaju emocije i kako nas pokreću da činimo ili ne činimo neke stvari daje nam knjiga „O ženkama i mužjacima“ autora, Nebojše Ivanovića.

Autor je izabrao najpoznatiji, najlakši i najkompleksniji odnos kako bi objasnio svoju teoriju, a to je odnos žene i muškarca. Odgovarajući na, možemo reći, na prvi pogled kontroverzna pitanja ističe svoje mišljenje i razmišljanje. Pitanja koja rasvetljava ova knjiga su: „Da li su žene pobedile muškarce kroz istoriju?“; „Da li su muškarci predodređeni da imaju više žena?“; „Šta je dvostruki brak?“; „Šta je svet davne prošlosti i bliske budućnosti?“; „Zašto je poznanje dobra i zla značilo proterivanje iz raja?“

Kada je reč o prva dva pitanja, koja će svakako najviše zainteresovati čitaoce, pre svega ne bi bilo loše rasvetliti ih i objasniti kako je zapravo autor video ove odnose.

Kada je reč o tome da li su žene pobedile muškarce, stiče se utisak da autor želi da kaže da su društveni odnosti i sve ustrojnosti u kojima se oni nalaze zapravo više odgovaraju ženama nego muškarcima. On tu ističe biološku potrebu muškaraca za dokazivanjem i dominacijom, za pokazivanjem svojih mogućnosti u svakoj sferi života, pa tako i u seksualnoj oblasti. Muškarci su biološki predodređeni da menjaju i da se stalno bore za naklonost novih ženki, što je jedan životinjski instinkt kod ljudi koji su svakako razvili neku vrstu više svesti. Društvene okolnosti, norme i odnosi u kojima muškarac mora da sputava svoje nagone, mogu da dovedu do zaključka da je trenutno ustrojstvo više na ruku žena nego muškaraca.

Kada je reč o možda i najkontroverznijem pitanju, a to je da li su muškarci predodređeni da imaju više žena, tu je reč ponovo o tome kako je muškarac biološki predodređen za to. Muškarci, biološki gledano imaju ogroman broj, stotine hiljada i miliona spermatozoida, oplodnih ćelija koje izbacuje u jednom odnosu, a žene imaju samo jednu jajnu ćeliju mesečno i ne znači da je plodna. Dakle tu ne postoji neki sada mnogo značajan i kontroverzan zaključak, već je to sa čisto biološkog stanovišta gledano kod Nebojše Ivanovića u knjizi „O ženkama i mužjacima“.

Ono što je najinteresantnije, jeste stil i način pisanja. Sve svoje ideje, Ivanović je izneo kroz formu romana. Dakle, romana u kojem postoje likovi, glavni lik je Beini Salvesen, Norvežanin koji je studirao slavistiku i tu mu se otvorila mogućnost da putuje u Jugoslaviju, a tamo će se i zadržati jednim jedinim povodom. Priča se vrti oko jedne žene koja mu izmiče, a on je iz dana u dan sve zaljubljeniji u nju. Kako tok radnje počne da se razvije, njemu se dešavaju fantastične stvari koje ne može da objasni. Knjiga je pisana u formi autobiografije koju piše sam Beini Salvesen.

Knjiga je spoj antropologije, psihologije i filozifskih misli, veoma jednostavno uklopljenih kako bi čitaoci svih profila lako razumeli poruku. Autor je knjigu posvetio svom mlađem bratu.

Knjigu je izdala izdavačka kuća Argus Books&Magazines 2019. godine.

Nebojša Ivanović je rođen u Vlasotincu 1964. godine. Po zanimanju je lekar – hirurg onkolog. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je profesor hirurgije. Nebojša Ivanović je kao profesor na Katedri za hirurgiju Medicinskog Fakulteta u Beogradu autor naučnih rasprava i studija iz oblasti hirurške tehike i prognoze karcinoma dojke, objavljenih u vodećim svetskim publikacijama onkološke hirurgije. Pored knjige „O ženkama i mužjacima“ Nebojša Ivanović piše i filozofkse eseje, i uskoro sledi nova knjiga, zbirka eseja.