„Da nam je prosveta bila naprednija, sve bi u životu našeg naroda bilo savršenije“: Izložba „Sima Lozanić: Vitez srpske nauke“ u Galeriji SANU

U okviru obeležavanja 175 godina od njegovog rođenja 26. decembra otvorena je postavka „Sima Lozanić: Vitez srpske nauke“, čija je autorka profesorka Snežana Bojović.

Izložba će trajati do 25. februara, a njen cilj je da osvetli plodotvoran, svestrani rad i angažovanje Sime Lozanića na stvaranju moderne i napredne srpske države od nauke i profesure do učešća u ratovima, visokoj državnoj politici, razvoja privrede, industrije, banjskog turizma…

Za 16. januar najavljena je i premijera filma o Simi Lozaniću, uz predavanja i stručna vođenja kroz postavku.

„Akademik Sima Lozanić (1847-1935) pripada onim znamenitim ličnostima iz poslednjih decenija 19. i prvih decenija 20. veka koje su ostavile značajni trag u evropskoj nauci, a istovremeno doprinele razvoju mlade srpske države, učestvujući u unapređenju privrede, industrije, politike, kulture i svega onog što je Srbiju svrstalo u red razvijenih evropskih država. Bio je profesor i rektor Velike škole, prvi rektor u istoriji Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, poslanik u Londonu, ministar narodne privrede i inostranih dela”, podsećaju u SANU, ocenjujući da se sa ovom izložbom ispravlja nepravda prema zaboravljenom Lozanićevom delu.

Prema rečima autorke postavke LJiljane Radosavljević, ova izložba više govori o stvaralaštvu nego o životu Sime Lozanića, a jedan od razloga je i nedovoljno sačuvana građa.

Najveći autorski izazov, kako je ona naglasila, bio je prostorno povezati sve aktivnosti kojima se Sima Lozanić bavio.

– Izložba o Simi Lozaniću obuhvata njegovo školovanje, pedagoški i naučni rad, stručni rad i politički rad. Reklo bi se – sve aspekte njegovog dugog i plodnog života. Ipak, nedostaje jedan značajan segment – njegov porodični i društveni, pa i naučni život – ističu autori postavke u Galeriji SANU, gde su “rekonstruisani” Lozanićev kabinet, kao i mala istraživačka laboratorija identična unutrašnjosti nekadašnje nešto veće šupe u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja u kojoj je Lozanić “bez vode i struje radio fantastične opite”.

Tu su retorte, epruvete, boce za hemikalije i druga aparatura iz hemijskog univerzuma Lozanićevog vremena, kao i fotografije, dokumenta, prepiska koji svedoče o Lozanićevom bogatom i uticajnom javnom životu.

Sima Lozanić rodio se 8. marta 1847. u Beogradu, gde je završio studije prava na Velikoj školi, a potom kao državni stipendista naredne četiri godine, umesto pedagogije na koju je poslat, studirao je hemiju u Cirihu i Berlinu, kod čuvenih naučnika Vislicenusa i Hofmana.

“Znanje koje je stekao u tada najmodernijim evropskim laboratorijama preneo je u svoj pedagoški rad. Kao profesor Velike škole i Univerziteta u Beogradu put ka modernoj hemiji otvorio je uvođenjem u nastavu najsavremenijih znanja, koje je objedinio u svojim udžbenicima iz organske i neorganske hemije. On je tvorac i utemeljivač moderne hemijske terminologije u srpskoj nauci. Uveo je i program obaveznih laboratorijskih vežbi u nastavi hemije na Beogradskom univerzitetu. NJegov udžbenik iz neorganske hemije iz 1880. prvi je univerzitetski udžbenik izvan ondašnje Rusije u kojem se pominje tek otkriveni Mendeljejevljev periodni sistem elemenata. U toku šezdeset godina naučnog rada objavio je više od dvesta naučnih i stručnih publikacija, a u svetskoj naučnoj literaturi najveći odjek imali su njegovi radovi iz organske hemije i elektrosinteza”, navodi se u katalogu izložbe “Sima Lozanić: Vitez srpske nauke”, uz napomenu da je Lozanićevi opiti u oblasti elektrosinteze dve decenije posle njegove smrti poslužili kao temelj knjige čuvenog ruskog biohemičara i akademika Aleksandra Oparina „Postanak života na Zemlji“.

Sima Lozanić se nije zadržao samo na matičnoj nauci, bavio se hemijom primenjenom u geologiji, hidrogeologiji, istraživanju prirodnog i rudnog blaga, analizi banjskih voda u Srbiji, poljoprivredi…

Pronašao je tri minerala: Milošin, Aleksandrolit i Avalit, izučavao sastav i prirodu meteorita “Jelica” koji je pao na istoimenu poznatu srpsku planinu, zalagao se za primenu veštačkog đubriva pola veka pre njegove svetske primene, industralizaciju Srbije koja mu duguje zahvalnost za, između ostalog, prvu Fabriku šećera na Čukarici, osnivanje prvog Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, privredni plan za izvlačenje zemlje iz zaostalosti….

Član Srpskog učenog društva postao je 30. januara 1873, a dopisni član Srpske kraljevske akademije 15 godina kasnije, 23. januara 1888, da bi status redovnog člana dobio 6. januara 1890.

Potom je u dva mandata bio je izabran za njenog predsednika.

Bio je član i velikog broja domaćih i međunarodnih naučnih društava i akademija nauka.

Kad je 1905. osnovan Beogradski univerzitet bio je među prvih osam redovnih profesora koji su birali ceo ostali nastavni kadar.

Proglašen je za prvog počasnog doktora BU.

– Naše nekadašnje verovanje da će se srpstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno za po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto – da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog našeg pitanja i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem, stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove. Da nam je prosveta bila naprednija, sve bi u životu našeg naroda bilo savršenije, pa i uspešnije – rekao je Sima Lozanić na svečanom otvaranju Univerziteta u Beogradu.

Diplomata i učesnik svih srpskih ratova u 19. veku u kojima je, između ostalog, bio poznat i kao pronalazač improvizovanih podvodnih mina na Dunavu, Lozanić je u više mandata bio ministar privrede i inostranih dela u vladama za vreme vladavine Dinastije Obrenovića.

Bio je poslanik srpske vlade u Londonu gde je akreditive predao britanskoj kraljici Viktoriji, kao i na holandskom dvoru, potom je obavljao i dužnost predsednika Srpskog komiteta za pomoć izbeglicama od 1916. i bio na čelu misije u SAD za pomoć i podršku Srbiji od 1917. godine.

Požrtvovanost i briga za napredak Srbije i hrabrost u ratovima Sime Lozanića nagrađeni su brojnim odlikovanjima.

Preminuo je u 89. godini 7. jula 1935. u Beogradu, a njegovo delo palo je u zaborav, jer za razliku od njegovih savremenika: Josifa Pančića, Jovana Cvijića, Jovana Žujovića, Mihaila Petrovića Alasa, čiji su đaci čuvali uspomenu na svoje slavne učitelje, jedini naučni naslednik Sime Lozanića bio je njegov sin Milivoje Lozanić.

On je predavao hemiju na BU duže od pola veka, ali ništa nije napisao o svome ocu.

Legat Sime Lozanića nalazi u Zbirci velikana srpske hemije. Lozanić u Beogradu „ima“ svoju ulicu na Dedinju, a SANU je 2023. poglasila njegovom godinom. Galerija SANU je i pre tri decenije odala počast ovom velikom srpskom naučniku i državnom pregaocu izložbom pod nazivom „Sima Lozanić u srpskoj nauci i kulturi“.

Porodica

Sima Lozanić bio je oženjen Stankom Pačić, praunukom Tome Vučića Perišića, a osim sina hemičara imao je i dve ćerke.

Ana Lozanić udata Marinković (1881-1973) bila je poznata srpska slikarka između dva svetska rata, jedan od osnivača i prva predsednica Udruženja „Cvijeta Zuzorić“, dok je njena sestra Jelena Lozanić Frotingham (1885-1972) bila sekretar Srpskog ženskog narodnog saveza, veliki borac za prava žena, bolničarka u Balkanskom ratu, član Kola srpskih sestara i predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije za vreme Prvog svetskog rata u SAD.

Lozanićevi potomci žive u inostranstvu, ali osim nekoliko pisama i fotografija, kako ističu autori izložbe u SANU, ne poseduju nikakve druge uspomene na svog čuvenog pretka.

Zaostavština

U zaostavštini Sime Lozanića na Hemijskom fakultetu nalaze se njegovi naučni radovi, analize koje je radio za državne ustanove i nekoliko fotografija.

Sve ostalo – eksponati, fotografije i dokumentarna građa, potiče iz Državnog arhiva Srbije, Arhiva SANU, Biblioteke SANU, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, kolekcija Miloša Jurišića i Snežane i Dragana Vicića. Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju SANU digitalizovao je knjige, dokumenta, prepisku i fotografije prikazane na izložbi u SANU i u katalogu, čiji je autor Snežana Bojović, koja decenijama istražuje život i delo Sime Lozanića, o kome je napisala i knjigu.

Kustosi izložbe „Sima Lozanić: Vitez srpske nauke“ su Katarina Živanović i Slađana Savić.

Postavka je ostvarena u saradnji SANU sa Hemijskim fakultetom Univerziteta u Beogradu.