Da se fašizam ne ponovi i istorijske činjenice sačuvaju od mraka i zaborava

Zato je ovaj projekat nastao ne samo iz potrebe da ne zaboravimo mesto stradanja naših sugrađana, žrtava fašizma pre 80 godina, već i iz poštovanja prema njihovim porodicama i naslednicima. Sa željom da se ovako nešto više nikada ne ponovi u našem gradu, zemlji ili bilo kom drugom delu zemaljske kugle – to kaže za Danas Rajko Petrović, direktor projekta Svetlost svitaca koji tretira teme vezane za kulturu sećanja na osamdesetogodišnjicu osnivanja logora Staro sajmište u Beogradu.

Projektom koordinira Filmski festival Slobodna zona, a u njemu učestvuje četrnaest srednjoškolaca zajedno sa istoričarima i umetnicama iz Srbije i Nemačke, koji su kroz radionice osmislili i kreirali multimedijalnu šetnju na lokaciji bivšeg logora, a koja je dostupna preko mobilne aplikacije.

Cilj projekta je da mladima ukaže na jednu od lokacija Holokausta u Evropi, upozna ih sa istorijskim dešavanjima na ovom lokalitetu i istakne značaj i neophodnost kulture sećanja.

– Kako se aplikacija koju smo izradili najviše zasniva na vizuelnom sadržaju, kada smo tražili ime za projekat učinilo nam se da vizuelna asocijacija “Svetlost svitaca” odlično reprezentuje tu ideju nastojanja mladih ljudi da se određene istorijske činjenice sačuvaju od tame mraka i zaborava. Ali ovoga puta na malo savremeniji način, kroz besplatnu mobilnu aplikaciju sa tim imenom – pojašnjava Petrović.

Prema njegovim rečima, projekat je nastao iz jednostavne potrebe da mlađe, ali ne samo mlađe, generacije preko mobilne aplikacije upozna sa osnovnim informacijama koje su vezane za Staro sajmište i svega što se na ovoj lokaciji dešavalo kroz istorju, od momenta kada je sagrađen kao značajni privredni i trgovački kompleks koji je za to vreme izgledao apsolutno impresivno, ali sa akcentom na period Drugog svetskog rata kada je od strane Gestapoa prostor pretvoren u logor i mesto stradanja Jevreja, Srba, Roma, protivnika okupacije zemlje.

– Napomenuo bih da, recimo, ako neko danas organizuje školske posete ili ekskurzije na prostoru Starog sajmišta, ne postoji način na koji može da se informište o svemu ovome, osim u slučajevima kada bi nastavnici ili profesori sami održali neko kratko usmeno predavanje. Mobilna aplikacija je u ovoj fazi dostupna na sajtu Slobodne zone i vrlo jednostavno se aktivira preko mobilnog telefona i QR koda. Svaki građanin može da je pokrene i instalira sa pomenutim interaktivnim sadržajem – ukazuje Petrović.

On pojašnjava da se ovaj projekat razlikuje u odnosu na druge slične projekte kod nas, u regionu i svetu, po tome što je sadržaj ove interaktivne aplikacije kreiran od strane mladih ljudi, praktično od srednjoškolaca iz raznih gradova Srbije koji su ga tokom ovog leta osmišljavali, kreirali i produkcijski realizovali na radionicama koje su imali u Beogradu u radu sa svojim mentorima i umetnicama: Brankom Pavlovic, Elanom Katz i Suzanom Čudrinom, dramaturškinjom Mašom Seničić i mladim rediteljem Nikolom Polićem.

Pored ovog umetničkog dela, ovi mladi ljudi su imali priliku da sarađuju i sa istoričarima Natašom Kostić, Aleksandrom Todosijević i Milovanom Pisarijem.

– Najveća vrednost ovog projekta i aplikacije u ovom trenutku je, pored samog sadržaja, to da je sadržaj kreiran od strane mladih ljudi za mlade ljude (“peer to peer”)! Dakle, maksimalno smo se trudili da izbegnemo situaciju da mi odrasli kreiramo sadržaj za mlađe generacije, nego da srednjoškolci sami, u duhu savremenih tehnologija, generacijskog senzibiliteta, pronađu kreativan način da reaguju i kreiraju vizuelni sadržaj – ističe Petrović.

Aleksandar Todosijević, istoričar i predsednik Udruženja za društvenu istoriju Euroclio iz Srbije, kaže da učenje o Holokaustu i drugim oblicima genocida i zločina počinjenih u kontekstu Drugog svetskog rata predstavlja temu od izuzetne važnosti za podučavanje u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Republike Srbije.

– Učenje o Holokaustu doprinosi podsticanju kritičkog mišljenja, razvijanju društvene svesti i osnažuje učenike da se suoče sa izazovima savremenog društva kao što su antisemitizam, anticiganizam, ksenofobija, genocidi i drugi zločini koji se i dalje dešavaju u svetu, kao i da se suprotstave pretnjama demokratskim vrednostima savremenog društva. Zato je izuzetno značajno razvijati kompetencije onih koji podučavaju mlade tj. nastavnika da se na odgovoran i profesionalan način uhvate u koštac sa ovom temom – ističe istoričar.

Prema njegovim rečima, savremene tehnologije zasnovane na primeni IKT (informaciono-komunikacionih tehnologija) u učionici imaju važnu ulogu u nastavi.

– Digitalni alati na najbolji mogući način korespondiraju sa mladima i aktiviraju misaone procese kod učenika. Aplikacija putem multidisciplinarnog pristupa pruža učenicima, osim osnovnih znanja o Holokaustu, mogućnost da bolje razumeju istorijske fenomene i procese koji su doveli do genocida i drugih zločina u kontekstu Drugog svetskog rata. Učenicima je omogućeno da na zanimljiv i kreativan način obogaćuju i produbljuju svoja znanja o prošlosti kao i da razvijaju kompetencije za život u savremenom društvu uz negovanje demokratskih vrednosti i uvažavanje različitosti – zaključuje Todosijević.

O umetničkom aspektu ovog projekta umetnica Branka Pavlović kaže da je on rezultat kreativnog rada sa izvanrednim mladim ljudima koji su se za relativno kratko vreme uhvatili u koštac sa velikom i važnom temom stradanja u Drugom svetskom ratu.

– Oni su kroz četiri umetničke radionice transformisali dokumentarni, arhivski, filmski i foto materijal, odlomke iz literarnih dela i svedočanstva preživelih ali i utiske o Sajmištu kakvo je ono danas u video i foto radove, performanse i instalacije u javnom prostoru. Sajmište je bilo prostor za istraživanje i igru. U tih dve nedelje koje smo zajedno proveli na tom mestu punom kontrasta i konflikata, surovosti i skrivene lepote, nastala je neka vrsta virtuelnog spomenika žrtvama Starog sajmišta i njegovoj istoriji – pojašnjava umetnica i dodaje da aplikacija povezuje prošlost i sadašnjost na neočekivane načine, a njena najveća vrednost je što je priča o Starom sajmištu ispričana iz perspektive mladih ljudi danas, i namenjena je njihovim vršnjacima kao poziv na razmišljanje i stvaranje.

– Umetnost uvek otvara prostore slobode, poziva na dijalog, postavlja pitanja, često provocira i iznenađuje. Mislim da je jako važno mladim ljudima pre svega, ali naravno i svima ostalima, ponuditi drugačije načine gledanja na stvari, osnažiti ih da pronađu svoj glas, inspirisati ih. Kada je reč o kulturi sećanja, vrlo često se upravo kroz umetnička dela i umetničko stvaranje artikulišu različite dimenzije kolektivnog i ličnog sećanja i identiteta. Ta dela u isto vreme svedoče o trenutku u kome su nastala i ostavljaju trag našeg postojanja i trajanja, da ih neke buduće generacije i neka buduća publika otkriju ili zaborave – konstatuje Pavlović i dodaje da je susret mladih ljudi koji su učestvovali u projektu Svetlost svitaca i sa istorijom Sajmišta i sa umetnošću doneo svima koji su na projektu radili nešto novo.

Ona veruje da će aplikacija Svetlost svitaca kao rezultat tog zajedničkog rada inspirisati neke razgovore, diskusije, ekskurzije, šetnje, a možda i buduća umetnička dela.

Reč srednjoškolaca: Zaboravljeno mesto nadomak Beograda na vodi

Mladi koji su zaslužni za realizaciju ovog projekta su učenici srednjih škola Nevena Mitrović (Peta beogradska gimnazija) i Adem Tutić (Gimnazija Novi Pazar).

Mitrović kaže da je pre projekta o Starom sajmištu znala samo da je to nekadašnji logor.

– Iako sam bezbroj puta prolazila pored samog mesta, nikada nisam mogla ni da zamislim koliko je ono autentično. Tokom radionice smo uspeli da dočaramo logor u svojim glavama. Svako jutro na Starom sajmištu je budilo u meni neki poseban osećaj i želju da što više saznam o životu na tom mestu. Od močvare do prvog beogradskog sajma koji je pretvoren u logor, sada do zaboravljenog mesta koje se nalazi u srcu Beograda nadomak najekskluzivnijeg dela grada – Beograda na vodi – ukazuje srednjoškolka.

Mitrović dodaje da je posle projekta Staro sajmište gledala drugačijim očima.

– Često svraćam na Sajmište. Posle 15 dana provedenih tamo, postala sam i ja deo njegove istorije. Hvala Slobodnoj zoni što mi je omogućila da upoznam jedno ovako izuzetno mesto i učinila ga meni jako dragim i važnim – ističe ona.

Povodom projekta dodaje da je htela da upozna nove ljude, dočara sliku života nekada i sad.

– Uvek je izazov upustiti se u avanturu, putovanje kroz prošlost. Želela sam da upoznam i tehničke stvari, kao što su snjimanje, režiranje i organizacija samog projekta – kaže Mitrović.

Povodom aplikacije dodaje da je prilagođena mlađim generacijama što je i bio cilj, da se ne zaboravi prošlost i da se što više zainteresuju za istoriju na savremen način.

– Sajmište me je naučilo koliko je istorija važna, nateralo me je da mislim, razmišljam i istražujem, što mislim da je za nas, tinejdžere, najvažnije – zaključuje ona.

Adem Tutić, njen vršnjak i kolega sa projekta, ističe da je znanje o Starom sajmištu koje su stekli tokom osnovne i srednje škole na niskom nivou.

– Ovakav, nazovimo, hibridni način rada primenjen na projektu pružio nam je priliku da nivo znanja podignemo, a onda isto „svarimo“ kroz umetnost. Pod mentrostvom četiri eminentne umetnice, naše emocije, raspoloženja i znanja pretočili smo u autorske radove koji će ljudima pomoći u razumevanju ovog jako važnog mesta. Naučili smo da Staro sajmište treba tumačiti kroz pet različitih epoha koje su ga pregazile, tragovi svake od njih su ostali na zidovima objekata, barem na onima koji su preživeli. Naučili smo da razumemo i poštujemo to mesto, da se, kad ga pomenemo, setimo svega što se tamo dešavalo – ukazuje Tutić.

On se angažovanom umetnošću bavi nekoliko godina. Veći deo njegovog rada je do sada bio fokusiran upravo na temu Holokausta u našoj zemlji, posebno u gradu iz kog dolazi, Novom Pazaru.

– Dobio sam priliku da snimim dokumentarni film „Epitaf zaboravljenima“, koji je i prikazan na festiavalu Slobodna zona. Cilj mi je bio da kompletiram svoj put kroz ovu temu i saznam gde su tragično stradali Jevreji iz tog kraja. Potrudio sam se da podelim što više informacija o Jevrejima iz mog kraja i posvetim im svoj rad u okviru ovog projekta – ističe Tutić.

Srednjoškolac kaže da je veoma ponosan na rezultat projekta koji je zabeležen u aplikaciji.

– Mislim da će aplikacija pomoći mlađim, a i starijim generacijama da upoznaju i razumeju ovo mesto. Nadam se da će profesori u školama iskoristiti aplikaciju na najbolji mogući način, možda njome i podstaći učenike da posete Staro sajmište – kaže Adem Tutić.

Više o projektu

Projekat Svetlost svitaca realizuje Filmski festival Slobodna zona uz podršku Fondacije Sećanje, odgovornost, budućnost (EVZ) i saradnju Fondacije Fond B92 (program Slobodna zona junior), Centra za primenjenu istoriju, Udruženja za društvenu istoriju – Euroclio, nezavisne pozorišne trupe Spreeagenten iz Berlina i CeDiS, Freie Universität Berlin.

U projektu su učestvovale učenice i učenici iz Beograda, Novog Sada, Novog Pazara, Valjeva, Leskovca, Bečeja i Subotice.