Dafer Jusef uoči koncerta u Beogradu: „Za mene je život prilika za nova iskustva koja izražavam kroz muziku”

Njegov najnoviji album „Ulica minareta“, nije samo ponuda za sanjare i borce, već za sve one koji nikada ne odustaju, za one skrivene u senci, dostojanstvene, nemilosrdne i nevidljive svetu.

Dafer se sa bendom vraća u srpsku prestonicu nakon nezaboravnog koncerta iz 2015. godine kako bi predstavio svoj najnoviji studijski album, „Street of Minarets“, objavljen u januaru 2023. godine.

Album donosi novi nivo eksperimentisanja na kom su svirali impresivni muzičari poput Herbija Henkoka, Markusa Milera, Rakeša Čaurasija, Adriano Dos Santosa, Dejva Holanda, Vinija Kolajuta i Ambrosa Akinmusirea.

Jusef se oslanjao na njihovu muzikalnost, uspevajući da zadrži njegov muzički identitet – most izmedju istoka i zapada; tradicionalne, indijske, arapske, klasične i džez muzike.

Povodom koncerata u Beogradu, razgovarali smo sa Daferom Jusefom:

Rodili ste se u jednom malom ribarskom selu u Tunisu, a svoje klasično muzičko obrazovanje ste pohađali u Beču. Tamo ste studirali klasičnu muziku. Kako ste se odlučili za takav korak i kako ste ušao u svet džeza?

Tako je. Rodio sam se u malom ribarskom selu u Tunisu, potom sam se preselio u glavni grad, međutim ubrzo svatam da su mi mogućnosti za razvoj karijere ograničeni i tada odlučujem da načinim veći korak i preselim se u Beč. Multikulturalno okruženje evropske prestonice odgovaralo je mom nemirnom duhu, međutim klasično akademsko obrazovanje me više nije pokretalo i tada sam se okrenuo džez i indijskoj muzici koje su mi otvorile nove duhovne horizonte.

Tada sam upoznao perkusionistu Džatindera Takura, koji mi je „otvorio njegov dom i srce“ i posvetio sam se indijskoj muzici. Sećam se kada sam prvi put čuo duo Zakira Huseina i oca Alaha Raku pomislio sam „Ovo je trenutak za mene.” Tada sam otkrio džez i bilo je lako zaljubiti se u njega zbog slobode koju nudi.”

Između Vašeg prvog albuma “Malak” iz 1999. godine i poslednjeg “Street of Minarets” iz 2023. godine, izdali ste još 9 albuma i sarađivali sa muzičarima iz celog sveta, a na poslednjem i sa Herbijem, Dejvom Holandom, Markus Milerom. Kako su sve te saradnje, koncerti i putovanja uticali na Vas?

Uživam u svakom trenutku i svakom novom susretu. Za mene je život prilika za nova iskustva koja izražavam kroz muziku. Kontakt, veza sa ljudima i spoj različitih kultura uvek su prisutni u mojoj muzici i odražavaju mene i moje putovanje. U živim nastupima sam inspirisan trenutkom. Kada pevam, ne razmišljam. Puštam sam da me emocije vode, kucam na vrata nepoznatog.

Kako opisujete svoj odnos prema muzici?

Ja sam borac. Borac za moj život, za moje snove i moju muziku. Verujem da muzika nije glas ili instrument koji svirate. Muzika je ono što imate u sebi. Dakle, morate imati samopouzdanja i imati priču koju želite da ispričate.
Ja sam kao sunđer koji upija sve na svom putu. Važna mi je mistična, a ne religiozna strana tumačenja. Osećam se kao mozaik svega. Uživam u životu. Čuvam svoj um slobodnim kao ptica. Zato pevam.

Negde smo pročitali da je Majls Dejvisova muzika imala veliki uticaj na Vas. Možete li nam reći nešto više o tome?

Majls Dejvis je moj „mentor“ iako ga nikad nisam sreo. Promenio je moj život, učinio me da zaista sanjam. Svaki put kada završim neko delo, zamišljam ga kao vođu grupe. On nije imao granice.

Kako se osećate povodom koncerata u Beogradu 11. i 12. aprila obzirom da ste već imali prilike da se upoznate sa našom publikom 2015. godine?

Boravak u Beogradu je bio zaista izuzetno inspirativan, a sada ponovo dolazim sa ogromnom radošću i željom da osetim šta sve grad i ljudi u njemu nude.