Narodna biblioteka Srbije danas je obeležila Dan sećanja na rukopise i knjige uništene u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. i tom prilikom je predstavljena knjiga Zaharija Orfelina iz 18. veka „Goresni plač“, za koju se verovalo da je jedini sačuvani originalni primerak uništen u nacističkom bombardovanju Beograda.
Originalni primerak Orfelinove knjige, štampane 1761. godine, otkupljen je od jednog bečkog antikvara i danas se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije.
Profesorka Mirjana Stefanović je istakla da je Orfelin bio enciklopedista po znanju i da je ostavio traga i kao teolog, filolog i bibliograf, a po značaju ga je uporedila sa Dositejem Obradovićem.
Stefanović je ocenila da, iako se ne zna kako je Orfelin izgledao, on po svom značaju za srpsku kulturu zaslužuje da mu se podigne spomenik i to, kako je predložila, u vidu otvorene knjige u kojoj bi pisalo njegovo ime.
Profesor Zoran Paunović je napomenuo da je u nacističkom bombardovanju Beograda uništeno 1.300 rukopisnih knjiga koje su se čuvale u Narodnoj biblioteci na Kosančićevom vencu.
Požar je trajao dva do tri dana, a uništeno je i 100 knjiga na pergamentu, među kojima i Slovoljubve despota Stefana Lazarevića, primerak Dušanovog zakonika iz 17. veka, kao i dela Vuka i Dositeja.
Ministar kulture i informisana Vladan Vukosavljević je ocenio da je plamen koji je 6. aprila 1941. uništio skoro sve što je srpska kultura do tada stvorila ostavio „trajni i duboki ožiljak“.
Vukosavljević je uništavanje knjiga i rukopisa u požaru za vreme bombardovanja po značaju uporedio sa paljenjem moštiju Svetog Save nekoliko vekova ranije, konstatujući da je u oba slučaja cilj bio uništavanje nacionalnog identiteta jednog naroda.
On je obećao pomoć Narodnoj biblioteci Srbije, istakavši da je napisana Strategija razvoja kulture u Srbiji i da će taj dokument biti upućen na razmatranje Skupštini Srbije.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković je rekao da četvrti put neveselo govori o stradanju jedne biblioteke i da ne želi da sklizne u formalizam.
„Kako biti čovek i pevati posle rata i pada jedne biblioteke. Kako biti ratnik bez legende i pisac bez junaka“, zapitao je Blašković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
