Danas 130 godina od smrti Vinsenta Van Goga

Direktorka holandskog muzeja Van Goga, Emili Gordenker i Vilem Van Gog (Willem), praunuk Tea Van Goga (Theo), brata slavnog slikara, posetili su polje na kojem se pretpostavlja da se umetnik ubio.

Stručnjaci smatraju da je Van Gogova poslednja slika „Koreni“ vrsta oproštajnog pisma jer je umetnik naslikao polje gde je kasnije otišao sa revolverom.

Kao i Artur Rembo (Arthur Rimbaud) i Šarl Bodler (Charles Baudelaire), Van Gog je bio jedan od umetnika 19. veka čiji poseban talenat i sudbina i danas očaravaju svet.

Prošle godine je na aukciji za 162.500 evra prodat revolver marke Lefošo kojim je holandski slikar želeo da izvrši samoubistvo 27. jula 1890. godine.

Van Gog se posle dve godine provedenih na jugu Francuske, 20. maja 1890. godine preselio u Over-sir-Oaz, severno od Pariza, prema savetu svog brata Tea.

Lekar Pol Gaše (Paul Gachet), prijatelj impresionističkih slikara, brinuo se o holandskom umetniku koji je tada imao česte psihološke krize.

Slikar je iznajmio sobu u gostionici Artura Ravua (Arthur Ravoux). Tada je bio na vrhuncu svoje umetnosti, slikajući jedno delo dnevno.

Van Gog je 27. jula 1890. godine otišao u šetnju u obližnje polje, i tamo podigao košulju u pokušaju da se upuca revolverom koji je uzeo od gostioničara.

Međutim, revolver mu je iskliznuo iz ruke i umetnik je pao u nesvest. Probudio se uveče i tako ranjen je krenuo ka gostionici.

Uprkos pomoći doktora Gašea, Van Gog umire posle dva dana agonije.

Američki naučnici su 2011. godine branili drugu tezu prema kojoj se Van Gog nije ubio već je ranjen u slučajnom pucanju nekih mladih koji su se igrali sa oružjem.

Van Gog (1853-1890) koji je preminuo u 37. godini, jedan je od najvećih slikara postimpresionizma i jedan od najcenjenijih slikara uopšte.

Bio je i začetnik kolorističkog ekspresionizma, želeći da crvenom i zelenom bojom, kako je sam jednom rekao, „izrazi strašne strasti ljudske duše“.

Najpoznatija Van Gogova dela su „Ljudi koji jedu krompir“ (1885), „Suncokreti“(1888), „Žitno polje i čempresi“, „Zvezdana noć“, „Crveni vinograd“, „Noćni kafe“, „Umetnikova spavaća soba u Arlu“, „Koreni“, „Autoportret“ i „Portret doktora Gašea“.