Danas je kritika u domenu kulture proređena

„Danas obeležavamo 50 godina postojanja časopisa Kultura. Dragoceni su i retki časopisi poput našeg, koji objedinjavaju tekstove iz različitih oblasti i u kojima uvek ima mesta za sva važna pitanja relevantna za kulturu u širem smislu, bilo da su sociološka, antropološka, filozofska… Kultura je prvi časopis koji se pre institucionalne stabilizacije datih disciplina u svom podnaslovu određivao kao Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. Upravo ta interdisciplinarnost i jedinstven pristup svim temama izgrađivali su identitet našeg časopisa“, rekao je direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Vuk Vukićević.

Prvi broj časopisa izašao je 1968. godine. Od tada je uspeo da odoli raznim izazovima kroz koje je društvo prolazilo, pa se, pored kvaliteta, kao njegova važna osobina može izdvojiti i kontinuitet. U sadržaj časopisa ulaze najbolji radovi stranih i domaćih autora, a to je doprinelo da on bude prepoznat u svetu i uživa međunarodni ugled.

„Ja ću govoriti u ime jedne već daleke prošlosti. Sećam se vremena kada smo pokretali časopis Kultura, iz jednog specifičnog ugla. To je vreme kada je u Srbiji a i Jugoslaviji postojala jednopartijska država, i kada je ta partija nastajala na poukama tzv. treće internacionale. U oblasti kulture to se pre svega manifestovalo kao jedna velika rascelina između slobodnog mišljenja i istraživanja, slobodne nauke i jednopartijskog aparata i državne organizacije kao partijske, koja želi da zadrži monopol nad mišljenjem, umetničkim stvaralaštvom i naučnim istraživanjem“, istakao je akademik Trivo Inđić.

Analizirajući put kojim se časopis kretao sve do danas, akademik Inđić izneo je lični utisak da danas nedostaje polemike o debatama koje su prisutne u kulturi. Kako je rekao, oseća se jedan mek konformizam.

„Danas imamo novu klimu koju časopis izuzetno dobro koristi i ja se nadam da će negativna iskustva iz sistema državnog budžetiranja izdavaštva i periodike biti dobro iskorišćena, mada tržište nije definitivno rešenje kada je u pitanju humanistika. Imamo dosta privatnih izdavača i stručnih udruženja koji pokušavaju da na tržištu prođu sa ozbiljnim programom, međutim, komercijalizacija medija, naročito pisanih, uništila je napor za podizanjem nivoa znanja, kulture pa i obrazovanja. Naročito kada govorimo o umetničkoj i naučnoj kritici, informacija koje su bile stalno prisutne nekada i u dnevnoj štampi, televiziji i časopisima. Umetnička, naučna i kritika u domenu kulture je danas dosta proređena. Imate jedan nežan konformizam i nežnu naučnost koja izbegava te konfrontacije. Mislim da svaka kultura i svako društvo pretpostavlja jednu vrstu sukoba i stalnu borbu za preispitivanje svojih pretpostavki i ciljeva. Kritička konfrontacija i pluralitet mišljenja je jedini put za napredak“, zaključio je Inđić.

Iako je po metodologiji Kultura naučni časopis, on je otvoren i za popularnu kulturu. Nedavno su izdanja digitalizovana, a sadržaj je pristupačniji zahvaljujući novoj mobilnoj aplikaciji i internet prezentaciji.

Svečanost je zatvorena projekcijom dokumentarnog filma o časopisu Kultura, u čast nedavno preminulog akademika Vladete Jerotića, koji u filmu govori o časopisu kao jednom od retkih uglednih domaćih izdanja.