Film "Oluja" Foto: Stars media promo Stručni tim Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odgledao je film „Oluja“ na molbu producentske kuće „Omega production“ i procenio da su njegove karakteristike od značaja za obrazovanje i vaspitanje učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, saznaje Danas.
U dokumentu Zavoda, prosleđenom Ministarstvu prosvete, u koji je Danas imao uvid, stoji da se producentska kuća „Omega production“ iz Beograda obratila Ministarstvu prosvete sa molbom za mišljenje i odobrenje za organizovanje projekcija igranog filma „Oluja“, reditelja Miloša Radunovića, učenicima viših razreda osnovne škole, kao i učenicima srednjih škola u našoj zemlji.
– Stručni tim Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odgledao je s pažnjom ceo film i procenio njegove karakteristike od značaja za obrazovanje i vaspitanje učenika osnovnih i srednjih škola. Film, čije je trajanje 156 minuta, za temu ima tragičnu sudbinu srpskog stanovništva proteranog 1995. godine tokom hrvatske vojne akcije, nazvane „Oluja“, sa prostora Dalmacije, Like, Banije, Korduna, na kojem je vekovima živelo – stoji u dokumentu i dodaje se da „u srpskoj kinematografiji do sada nije bilo mnogo dela posvećenih istorijskim zbivanjima vremena raspada iz Jugoslovenske države i utoliko igrani film „Oluja“ ima poseban značaj.“
– U njemu se o ratnim strahotama i iskušenjima govori iz vizure običnih, malih ljudi, koji nastoje da zaštite i od stradanja sačuvaju, pre svega, svoje porodice i zavičaj za koji su neraskidivo vezani i koji je važan deo njihovog identiteta. Autori pripovedaju filmsku priču koja je duboko humana, emotivna i budi rodoljubiva osećanja. Odlikuje je i realističnost, ubedljivost i odsustvo patetike prikazivanju događaja, kao i odlična gluma glavnih protagonista – priređeno je u dokumentu.
Zbog pomenutih karakteristika filma Zavod smatra da je on pogodan za učenike završnog razreda osnovne škole, kao i za učenike srednjih škola, s tim da se, kako se navodi, u skladu sa uzrastom, podrazumevaju različite pripreme i aktivnosti pre i posle gledanja filma.
– S obzirom na to da se radi o ostvarenju delikatnog sadržaja i višeslojnih poruka, neophodno je pripremiti učenike za projekciju, a zatim obezbediti da se sa njima razgovara o tome kako su doživeli i shvatili film, koje su emocije osetili, koja im se pitanja nameću i sl. Priprema za gledanje je potrebna jer, za razliku od dokumentarnog filma, igrani film, kao umetničko delo, ne nudi širi kontekst određenog tragičnog događaja, što je neophodno za potpuno razumevanje istorijskih okolnosti, već se u prvi plan stavljaju sudbine pojedinih ljudi i njihova patnja – napisali su iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Kako su istakli u dokumentu, „učenike, pored toga, treba pripremiti i na neke neprijatne scene, kao što su stradanje deteta od nagazne mine, vađenje mrtvih ljudi iz zemlje ili spaljivanje živog čoveka“.
– Treba očekivati i da postoje razlike među učenicima u pogledu poznavanja ove tematike. Među njima biće onih koji o temi vrlo malo znaju, ali i onih koji potiču iz porodica koje su prošle kroz sve ono što se u filmu opisuje. Ni dobra priprema za gledanje filma, međutim, kao ni samo gledanje filma bez razgovora nakon projekcije, neće obezbediti željeni efekat. Nastavnici treba da posvete posebnu pažnju razmeni utisaka, kanalisanju jakih emocija kod nekih učenika, neadekvatnom reagovanju nekih od njih (odsustvo empatije, podrugivanje…) i razgovoru o fenomenu stradanja ljudi u ratnim uslovima – stoji u dokumentu.
Istaknuto je i da „diskusija sa učenicima može se voditi na dva nivoa: na prvom, koji se odnosi na konkretan događaj stradanja Srba u Hrvatskoj i na drugom, univerzalnijem, o ugrožavanju dečijih i ljudskih prava u ratnim uslovima, o pravdi, osveti, zlu koje se lako širi a teško zaustavlja“.
Razgovor, ističu, treba zaključiti ukazivanjem na značaj negovanja kulture sećanja.
– Gledanje filma lako se može povezati sa sadržajima i ishodima iz programa istorije, srpskog jezika i književnosti, građanskog vaspitanja i predstavlja izvanrednu podlogu za razgovor sa učenicima o mnogim temama ne samo o ratu, stradanju i zločinima – stoji u dokumentu.
Kako navode, u važećim programima nastave i učenja predmeta istorija za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i za odgovarajuće razrede gimnazije i stručnih škola, na primer, zastupljeni su ishodi i sadržaji u vezi sa raspadom jugoslovenske države i međunacionalnim sukobima koji su tema filma.
Među datim ishodima učenja, navode oni, nalaze se i sledeći: „Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: prepozna, na primerima iz savremene istorije, važnost poštovanja ljudskih prava: identifikuje uzroke, elemente i posledice istorijskih sukoba i ratova i diskutuje o mogućim načinima prevencije konflikata; izvede zaključke o uzrocima, toku i posledicama ratova uslovljenih raspadom SFRJ koristeći izvore različitog porekla i saznajne vrednosti; obrazloži smisao negovanja sećanja na važne događaje i ličnosti iz istorije savremenog doba; uoči odraz istorijskih događaja i pojava u književnim i umetničkim delima…“
Kako su u dokumentu napisali, u programu građanskog vaspitanja za treći razred gimnazije, u okviru teme „Mir i pretnje miru“, navode se sadržaji koji se, takođe, mogu dovesti u vezu s temom filma, kao i sledeći ishodi učenja: „Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: kritički razmatra mehanizme nadzora poštovanja ljudskih prava i sankcionisanja njihovog kršenja; dovede u vezu ugrožavanje mira sa ljudskim pravima; navede primere kršenja humanitarnog prava u prošlosti i sadašnjosti; kritički procenjuje izazove i pretnje miru u budućnosti.“
Slično je i u programu građanskog vaspitanja za osmi razred osnovne škole, dodaje se u dokumentu, u kojem se, u okviru teme „Ljudska prava zajednica pripadnika različitih kulturnih grupa“, pored ostalih, navode sledeći sadržaji: Pripadnost državi i naciji (patriotizam osećaj ljubavi i ponosa prema domovini i svim njenim pripadnicima, načini izražavanja patriotizma); Obespravljivanje i ugrožavanje slobode ljudi (ksenofobija, rasizam, antisemitizam, anticiganizam).
– Programi nastave i učenja usklađeni su sa ciljevima obrazovanja i vaspitanja, a jedan od ciljeva našeg obrazovno-vaspitnog sistema je priprema učenika za život u demokratski uređenom i humanom društvu, zasnovanom na poštovanju ljudskih prava, prava na različitost i brizi za druge. Zato je važno da učenici imaju jasnu sliku o tome šta se tokom ratova dešava sa ljudima, posebno sa decom i njihovim pravima – istaknuto je u dokumentu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Iz Zavoda na kraju zaključuju: Na osnovu navedenog smatramo da je igrani film „Oluja“, reditelja Miloša Radunovića, u funkciji obrazovanja i vaspitanja i preporučujemo njegovo prikazivanje učenicima osmog razreda osnovne škole, kao i učenicima srednjih škola.
U dokumentu na samom kraju stoji i napomena: „Na početku filma, u uvodnom tekstu o ustaškim zločinima u Drugom svetskom ratu, načinjena je greška, jer umesto Nezavisna Država Hrvatska piše Nezavisna Republika Hrvatska“.
Dokument je potpisao direktor dr Zlatko Grušanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
