Toliko naši tajkuni časte konobare u kafani: Danasovi sagovornici o iznosu Nagrade za životno delo Raši Todosijeviću od 200 evra

Kriterijumi kojim se komisija rukovodila u izboru dobitnika bili su sveukupni doprinos kulturno-umetničkoj sceni i praksi, profesionalni okvir, inovativnost, uticaj u lokalnim i međunarodnim okvirima i dugogodišnji staž u radu i na sceni.

Sve bi bilo „na mestu“, da za nagradu nije opredeljena simbolična suma novca, koja je izazvala polemiku u kulturno – umetničkim krugovima i široj javnosti.

Upitali smo Danasove sagovornike kako komentarišu što je ULUS dodelio Nagradu za životno delo 2023. godine Raši Todosijeviću, uz novčani iznos od 200 evra, a iz odgovora se može zaključiti da srž ovog finansijskog fijaska leži u (ne)ulaganju Ministarstva kulture u kulturu.

– Toliko je sramno ovo što se dešava sa Rašom Todosijevićem, jednim vrhunskim umetnikom koji među brojnim priznanjima ima i nagradu na 54. Venecijanskom bijenalu, čiji se radovi nalaze u stalnim postavkama mnogih svetskih muzeja, i koga bi svaka evropska kultura podigla među zvezde. Koliko je sramno toliko je i strašno, ponižavajuće takvom stvaraocu dati 200 evra kao novčani iznos Nagrade ULUS za životno delo – kaže za Danas Borka Božović istoričarka umetnosti i direktorka Galerije Haos.

Poređenja radi, ona ističe da toliko dobijaju đaci u nekim srednjim školama kad pobede na lokalnom takmičenju iz matematike, i da toliko naši politički tajkuni časte konobare u kafani.

Božović zaključuje da za kulturu ovde nema para, osim kad je umetnik poslušan i na liniji vlasti.

– Bolje da nije ni bilo novčanog dela nagrade, jer je to skandalozno, ali ne manje skandalozno, od činjenice da umetnik svetskog ranga, koji je na jugoslovensku scenu 70-ih godina među prvima uveo konceptualnu umetnost – Novu umetničku praksu, i nove medije – Raša Todosijević, nikada nije predložen za dopisnog ili redovnog člana Srpske akademije nauke i umetnosti. Apsolutno je nedopustivo da nije akademik – konstatuje Božović i dodaje – Srpska kultura mnogo duguje Raši, a ignorantski odnos prema njemu svedoči i o nipodaštavanju konceptualne umetnosti.

Vladan Jeremić, umetnik i kulturolog, član ULUS-a pojašnjava da ta nagrada ne podrazumeva samo „novce“ i nije novčane prirode.

– ULUS nije Ministarstvo kulture niti fondacija koja finansira umetnike. Reč je pre svega o simboličnoj nagradi. Ako bih se ja pitao, označio bih novčani deo kao dodatnu nadoknadu nagradi, a ne kao nagradu kao takvu, kako ne bi dolazilo do nesporazuma. Raša je dobio termin izložbe u Galeriji ULUS i veliko priznanje kolega i koleginica. Bilo bi dobro da mu ULUS izradi i monografiju, ako Ministarstvo kulture za to odvoji sredstva – kaže Jeremić.

Žiri, koji je odlučivao o dodeli ove nagrade radio je u sastavu: Ana Veljković (Sekretarijat za kulturu Grada Beograda), Svetlana Mitić (Muzej savremene umetnosti u Beogradu), Radovan Jokić (Ministarstvo kulture Republike Srbije), Nikola Šuica (Univerzitet umetnosti u Beogradu), Stevan Vuković (Udruženje likovnih kritičara AICA Srbija), Vahida Ramujkić (Upravni odbor ULUS-a) i Marija Šavija (Umetnički savet ULUS-a).

Vahida Ramujkić, članica komisije Nagrade za životno delo ULUS-a za 2023. godinu, pojašnjava da su ovu nagradu obnovili 2021. godine, nakon 20 godina nedodeljivanja.

Naime, radi se o najznačajnijoj nagradi za celokupni profesionalni opus jednog umetnika koje udruženje dodeljuje. Ramujkić ističe da su se trudili da pored drugih važnih nagrada koje ULUS dodeljuje, kao što su: Nagrada za Prolećnu i Jesenju izložbu, Zlatno dleto, Zlatna igla i Zlatna paleta, Zlatna nagrada za prošireni medij, ova nagrada podražume i odgovarajuće priznanje – značajniji novčani iznos ili monografiju, što je ranije bila praksa.

Da bi ovo omogućili konkurisali su sa projektima koji se odnose samo na ULUS-ove nagrade, ali i odvojeno za monografsko izdanje, za šta im nisu bila odobrena sredstva iz javnih izvora finansiranja (Ministarstvo kulture i Sekretarijat za kulturu) pa su, kako Ramujkić kaže, sa tim odustali.

– Aktuelno, nagrade podrazumevaju veoma simbolička novčana sredstva koja se izdvajaju iz opet veoma ograničenih sredstava godišnjih programa koje dobijamo putem konkursa i koja su uvek umanjena u odnosu na ono što su realni troškovi produkcije i što se potražuje. Drugi aspekt nagrada je dobijanje termina u Galeriji ULUS u narednoj godini i takođe skromna produkcijska sredstva za izvedbu. To je jednostavno naša realnost – kaže Ramujkić.

Ona dodaje da su sada već zašli u drugu polovinu kalendarske godine, i da se njihovi redovni programi realizuju bez sredstava, jer rezultati konkursa Ministarstva kulture još nisu objavljeni, a Sekretarijat za kulturu grada još uvek nije raspisao konkurse.

Branko Milisković, umetnik performansa primećuje da ULUS trpi posledice celokupne, katastrofalne situacije u kojoj se Srbija nalazi već tri decenije.

– Kultura i umetnost su strateški devalvirane, uloga umetnika u društvu gotovo kompletno obesmišljena i ponižena, Ministarstva ne poštuju rokove koje su sami sebi zadali, komunikacija sa sektorom kulture je nepostojeća, kultura otkupa umetničkih radova je na amaterskom nivou, novac građana se troši na partijske bahanalije uvijene u zastavu nacionalne osvešćenosti, tako da ova nagrada Raši Todosijeviću za životno delo u vrednosti od 200 eura više deluje kao nekakva jednokratna humanitarna pomoć, dok se ne snađe… – konstatuje umetnik Branko Milisković.